Басијана

Басијана (лат. Bassianae) је био највећи римски град, тадашње римске провинције Панонија, у данашњем Срему после Сирмијума, а њени остаци, који се простиру на 28 хектара, су пронађени на локалитету Град, недалеко од Доњих Петроваца код Руме. У његовој близини, код села Добринаца на локалитету Солник, пронађени су остаци римског војног логора (CAPVT BASSIANENSE) са бедемима, кућама и гробовима. Сам локалитет се данас налази под заштитом државе као археолошко налазиште од изузетног значаја^[1], али се и поред тога често налази на удару дивљих археолога који га прекопавају у потрази за богатим пленом.^[2]

Прошлост града и археолошки налази[уреди | уреди извор]

Басијана је основана у 1. веку, на главном путу Сирмијум–Таурунум, на простору који су насељавала панонска племена Амантини и Скордисци, а 124. године на основу указа Хадријана током његовог боравка у Панонији је добила статус муниципијума (до тада је била аутономни цивитас). Не зна се са сигурношћу када јој је додељен статус колоније са којим се први пут помиње 214. године. Басијана је великим делом уништена инвазијом Хуна 454. године и касније Гота, али није уништено сведочанство о значају овог града. Византијски граматичар Херакле у својим списима наводи Басијану као седиште епископије.^[3]

Археолошка истраживања на локалитету су вршена 1882. и 1935. године када их је радио Археолошки музеј из Загреба, а настављају се 1935. године које је водило Историјско друштво из Новог Сада.^[4] Том приликом откривене су три зграде од камена и опеке, са системом за загревање просторија – хипокауст, подним мозаицима и зидним фрескама, као и канализационом мрежом. Током даљих истраживања откривено је много камених надгробних споменика, жртвеника, посуда од стакла, скулптуре, као и више од 300 новчића.

Након ископавања урађени су авионски снимци на основу којих је урађен урбанистички план и утврђено је да је град имао изглед неправилног петоугла, димензија 550 m, са 350 m. Град је био опасан бедемима са кулама квадратне основе. Град је имао правилан распоред улица, а на крају главних улица (cardo i decumanus) налазиле су се капије. Постојале су четврти са комплексима грађевина јавног карактера, као и стамбени део у чијем саставу су се налазиле и радионице за снабдевање града.^[3]

Из историјских извора се зна да су у граду постојале текстилне радионице (gynaecium Bassianense) које су се највероватније бавиле израдом вунених производа. У Басијани је била смештена коњичка јединица Крила Паноније. Из града се до насеља прилазило преко мостова, а војни логор се налазио поред села Добринци, три километра од Басијане, на локалитету Солнок.^[5]

Најзначајнији проналазак је римски прстен са територије муниципијума Басијана који датира из 3. или 4. века, а значајан је у толико што његова порука до тада није позната међу натписима на накитима и то га чини јединственим. Реч је о женском накиту од бронзе, са латинским натписом који гласи Veni – Amica (дођи пријатељице). Стручњаци сматрају да је реч о вереничком накиту – сличне поруке могле су се само наћи на луксузној римској керамици, у стиховима, чак у „Песми над песмама”, али не и на накиту.

Прстен је пречника 1,9 центиметара, тежине 2 грама, састоји се од тракасте елипсасте алке са наглашеним раменима. Слова су правилно отиснута. Није лако одредити да ли је порука била љубавног или религиозног карактера. Међу римском аристократијом у периоду раног царства били су омиљени стихови песника љубавне поезије, посебно Овидија, и биле су љубавног и еротског карактера. Цар Август, који је владао у то време, био је мишљења да су подривале морал римског друштва. Неки извори тврде да је и сам Овидије био протеран из Рима због таквих стихова.^[6]

Од те 1935. године, због недостатка финансијских средстава на Басијани нису рађена никаква ископавања или истраживања.