Бастионски систем
Из Википедије, слободне енциклопедије
Бастионски систем је комбинација неколико бастионских фронтова ојачаних додацима. Доминира у фортификацији од 16. до краја 19. вијека, јер омогућава снажну одбрамбену ватру испред бедема тврђаве.
Мане система су биле: чврстина одбране овисна о сусједним рејонима, нетучен простор испред тврђаве доста велик, ограничен простор за смјештај артиљерије на главном правцу одбране, и скупа израда. Напушта се појавом брзометне и далекометне артиљерије.
Има више бастионских система који се разликују по изгледу, распореду, и другим особинама. То су староиталијански, новоиталијански, старонизоземски, пруски, Вобанов, мезјерски и новонизоземски бастионски систем, респективних фортификацијских школа.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бастионски систем
[уреди] Кориштена литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 502-503.
