Батајница

Батајница
Центар Батајнице са православном црквом
Град	Београд
Општина	Земун
Батајница Батајница на мапи Београда

Батајница је приградско насеље у Београду, које се налази на територији општине Земун. Према попису из 2002. године, Батајница је имала око 30.000 становника и 450 привредних субјеката, углавном приватних.

Име

О настанку Батајнице постоје две легенде. По једној, ово место је било мочварно и блатњаво, па су га прозвали Блатајница. Временом се, гласовном променом, слово „л“ изгубило, па је остао назив Батајница.

По другој легенди, која је вероватнија, садашње насеље основано је у 16. веку. Основао га је мађарски гроф Батај, па је по њему насеље и добило име.

Историја

По неким историчарима, Батајница спада у насеља из бронзаног доба, о чему сведоче и ископине према Дунаву у батајничким пољима. Најверодостојнији податак је да је Батајница насељена око 1725. године. У извештају из 1753. године, наводи се да је Батајница мало село, које је имало око 90 имућнијих старешина, односно домаћинстава.

По укидању војне границе, у селу је основана задруга која је увела заједнички рад мештана којима се то веома допало. Задруга је 1912. године имала 52 члана. Од њих је 40 одсто сељака имало преко десет јутара земље.

Насеље у садашњем облику, са омеђеним главним улицама и раскрсницом, настало је повратком граничара са дужности у Војној крајини. Они су у овом месту добили земљу и могућност да се настане на овом подручју. После Првог светског рата, Батајница је такође интензивно насељавана бившим војницима који су добијали земљу у овом подручју.

Место је рано добило основну школу, у коју су у почетку ишла само мушка деца. Зграда школе била је у броју 7, за два броја удаљена од старе зграде покривене трском. Школа је основана 1708. године. Садашња зграда је најстарија у околини и датира из 1880. године. У Батајници постоји и „Позориште аматера Батајнице“ основано 1994. године.

Почетком 19. века село је бројало 157 кућа и имало 1.366 становника.

Знаменитости

Значајнији објекти су црква Светог Архангела Гаврила у центру насеља, старе зграде основних школа „Бошко Палковљевић Пинки“, „Бранко Радичевић“, „Светислав Голубовић Митраљета“, Дом соколског друштва и црква Рођења пресвете Богородице у насељу Клисина.

Батајница је позната по војном аеродрому и ваздухопловном заводу, који су били свакодневна мета НАТО агресора 1999. године.

Саобраћај

Поред Батајнице пролази аутопут за Нови Сад и важна железничка пруга, према Шиду и Новом Саду са једне и према Београду са друге стране. Постоји и обилазна пруга која иде према Сурчину.

Кроз само насеље пролази магистрални пут који је узак а прометан, па су честе саобраћајне незгоде и гужве пред раскрсницу у центру насеља. На том месту рачвају де путеви према Новом Саду, Бановцима и Угриновцима. Овај пут повезан је са новосадским аутопутем петљом која се налази на улазу у насеље.

2012 године отворена је петља Батајница која спаја новосадски аутопут са обилазницом око Београда. Планиране су још две обилазнице око Батајнице као и изградња ранжирне железничке станице.

Јавни превоз ослоњен је на аутобусе Интегрисаног тарифног система, и то на линије 73 (Блок 45 - Батајница), 700 (Батајница /жел. станица - Батајница /Војвођанских бригада/ - Батајница),702 (Батајница - Бусије /Црква/), 703 (Батајница - Угриновци), 706 (Зелени венац - Батајница) и 706Е (Земун /Кеј ослобођења/ - Батајница), у ноћном превозу ангажована је линија 706 (Трг Републике - Зелени венац - Батајница). Осим возила Интегрисаног тарифног система, кроз Батајницу пролазе аутобуси приградских линија ка Бановцима, Сурдуку, Пазови, али и међуградских према Новом Саду, Суботици, Сомбору...

Кроз Батајницу саобраћа и линија градске железнице БГ:воз-а за Панчевачки мост и приградске железнице Беовоз-а за Инђију.

Под-насеља

Шангај

Шангај је једно од најбрже растућих насеља у Батајници. Ово насеље је потпуно стамбено. Простире се преко пруге и концентрисано је дуж Шангајске улице (која је добила име по кинеском граду Шангају). Протеже се ка североистоку ка насељима Бусије и Угриновци (Шангајска улица се такође простире до пута ка Угриновцима).

Црвени Барјак

Црвени Барјак је највећа појединачна локална заједница у Батајници са 11.129 становника према попису из 2002. године. Насеље почиње на самом улазу у Батајницу, где се налази велика Батајничка петља. Даље се простире на југ, формирајући будућу градску везу између Батајнице и Земун Поља. У насељу се налази и топлана.

Насеље Економије

Најстарије урбано насеље у Батајници, изграђено је од стране Војске ФНРЈ, још давне 1948. године. Налази се на самом уласку у Батајницу из правца Земуна.

Ситуација

Батајница је данас неразвијена, нарочито када су култура, здравство, образовање и спорт у питању. Овакво насеље захтева спортски центар, већи дом здравља, културни центар (који је постојао док није изгорео у пожару). Такође, с обзиром да осим из Батајнице, за Београд путују ученици и из Бановаца, Пазове и Угриноваца, постоји потреба за једном или више средњих школа. У Батајници не постоји ниједан већи парк.

Види још

• Аеродром Батајница

Спољашње везе

• http://www.batajnica.rs
• http://www.batajnica.com
• Еколошки покрет Батајница
• http://www.batajnica.net