Батајница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Батајница
Центар Батајнице са православном црквом
Центар Батајнице са православном црквом
Град Београд
Општина Земун
Становништво 48.600[тражи се извор од 05. 2013.]
Батајница на мапи Београда
{{{alt}}}
Батајница
Батајница на мапи Београда


Координате: 44° 53′ 60" СГШ, 20° 16′ 60" ИГД

Месне заједнице Батајнице

Батајница је градско насеље на крајњем северозападу Београда, које се налази на територији Градске општине Земун. Београду је припојена 1972. године, до када је била село у Срему. Последњих деценија од типичног равничарског села војвођанског типа, са претежно пољопривредним становништвом, Батајница је постала насеље мешовитог типа и вишеструко увећаним становништвом. Према попису из 2011. године, Батајница је имала око 48.600 становника и 450 привредних субјеката, углавном приватних.

Име[уреди]

О настанку Батајнице постоје две легенде. По једној, ово место је било мочварно и блатњаво, па су га прозвали Блатајница. Временом се, гласовном променом, слово „л“ изгубило, па је остао назив Батајница.

По другој легенди, која је вероватнија, садашње насеље основано је у 16. веку. Основао га је мађарски гроф Батај, па је по њему насеље и добило име.

По једном усменом предању име Батајница потиче од француске речи la bataille чита се батај, а у преводу значи битка. Наиме Аустрија је у току 18. века водила велике ратове са Баварцима , Прусима, Французима и Турцима, па се једна од битака водила и на подучју данашње Батајнице. Ако је насеље основано око 1725, дакле после досељавања Срба под Арсенијем Чарнојевићем у ове крајеве, онда је ово највероватнија верзија имена.

Историја[уреди]

По неким историчарима, Батајница спада у насеља из бронзаног доба, о чему сведоче и ископине према Дунаву у батајничким пољима. Најверодостојнији податак је да је Батајница насељена око 1725. године. У извештају из 1753. године, наводи се да је Батајница мало село, које је имало око 90 имућнијих старешина, односно домаћинстава.

По укидању војне границе, у селу је основана задруга која је увела заједнички рад мештана којима се то веома допало. Задруга је 1912. године имала 52 члана. Од њих је 40 одсто сељака имало преко десет јутара земље.

Насеље у садашњем облику, са омеђеним главним улицама и раскрсницом, настало је повратком граничара са дужности у Војној крајини. Они су у овом месту добили земљу и могућност да се настане на овом подручју. После Првог светског рата, Батајница је такође интензивно насељавана бившим војницима који су добијали земљу у овом подручју.

Место је рано добило основну школу, у коју су у почетку ишла само мушка деца. Зграда школе била је у броју 7, за два броја удаљена од старе зграде покривене трском. Школа је основана 1708. године. Садашња зграда је најстарија у околини и датира из 1875. године. У Батајници постоји и „Позориште аматера Батајнице“ основано 1994. године.

Почетком 19. века село је бројало 157 кућа и имало 1.366 становника.

Знаменитости[уреди]

Значајнији објекти су црква Светог Архангела Гаврила у центру насеља, старе зграде основних школа „Бошко Палковљевић Пинки“, „Бранко Радичевић“, „Светислав Голубовић Митраљета“, Дом соколског друштва и црква Рођења пресвете Богородице у насељу Клисина.

Батајница је позната по војном аеродрому и ваздухопловном заводу, који су били свакодневна мета НАТО агресора 1999. године.

Саобраћај[уреди]

Поред Батајнице пролази ауто-пут за Нови Сад и важна железничка пруга, према Шиду и Новом Саду са једне и према Београду са друге стране. Постоји и обилазна пруга која иде према Сурчину.

Кроз само насеље пролази магистрални пут који је узак а прометан, па су честе саобраћајне незгоде и гужве пред раскрсницу у центру насеља. На том месту рачвају де путеви према Новом Саду, Бановцима и Угриновцима. Овај пут повезан је са новосадским ауто-путем петљом која се налази на улазу у насеље.

2012. године отворена је петља Батајница која спаја новосадски ауто-пут са обилазницом око Београда. Планиране су још две обилазнице око Батајнице као и изградња ранжирне железничке станице.

Јавни превоз ослоњен је на аутобусе Интегрисаног тарифног система, и то на линије 73 (Блок 45 - Батајница), 700 (Батајница /жел. станица - Батајница /Војвођанских бригада/ - Батајница),702 (Батајница - Бусије /Црква/), 703 (Батајница - Угриновци), 706 (Зелени венац - Батајница), 706Е (Земун /Кеј ослобођења/ - Батајница) и ноћна линија 706 (Трг Републике - Батајница). Осим возила Интегрисаног тарифног система, кроз Батајницу пролазе аутобуси приградских линија ка Бановцима, Сурдуку, Пазови, али и међуградских према Новом Саду, Суботици, Сомбору...

Кроз Батајницу саобраћа и линија градске железнице БГ:воз-а за Панчевачки мост и приградске железнице Беовоз-а за Инђију.

Спорт[уреди]

ФК БСК Батајница је локални фудбалски клуб који игра у Трећој Београдској Лиги Група Б. Постоји још и одбојкаски клу АС , КК Мондо Баскет и клуб малог фудбала КМФ Лола.

Под-насеља[уреди]

Шангај[уреди]

Шангај је једно од најбрже растућих насеља у Батајници. Ово насеље је потпуно стамбено. Простире се преко пруге и концентрисано је дуж Шангајске улице . Протеже се ка североистоку ка насељима Бусије и Угриновци (Шангајска улица се такође простире до пута ка Угриновцима).

Црвени Барјак[уреди]

Црвени Барјак, познатији као Ново насеље, је највећа појединачна локална заједница у Батајници са 11.129 становника према попису из 2002. године. Насеље почиње на самом улазу у Батајницу, где се налази велика Батајничка петља. Даље се простире на југ, формирајући будућу градску везу између Батајнице и Земун Поља. У насељу се налази и топлана.

Насеље Економије[уреди]

Најстарије урбано насеље у Батајници, изграђено је од стране Војске ФНРЈ, још давне 1948. године. Налази се на самом уласку у Батајницу из правца Земуна.

Ситуација[уреди]

Батајница је данас неразвијена, нарочито када су култура, здравство, образовање и спорт у питању. Овакво насеље захтева спортски центар, већи дом здравља, културни центар (који је постојао док није изгорео у пожару). Такође, с обзиром да осим из Батајнице, за Београд путују ученици и из Бановаца, Пазове и Угриноваца, постоји потреба за једном или више средњих школа. У Батајници не постоји ниједан већи парк.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Градске четврти и приградска насеља Земуна
Zemun mz.png
Урбане целине: Земун • Земун Поље • Батајница • 13. Мај
Градске четврти Земуна: Горњи Град (Гардош • Железничка Колонија • Калварија • Колонија Змај • Нови Град • Сава Ковачевић • Сутјеска • Ћуковац) • Доњи Град (Земунски Кеј • Ретензија) • Алтина • Војни Пут • Говеђи Брод • Мала Пруга • Нова Галеника • Плави Хоризонти
Градске четврти Земун Поља: Камендин
Градске четврти Батајнице: Црвени Барјак • Шангај
Рурална насеља: Угриновци (Бусије • Грмовац)