Батања

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 17' СГШ 21° 01' ИГД

Батања,
мађ. Battonya
[[Слика:|центар|90п]]
грб насеља
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Покрајина/жупанија Бекеш (жупанија)
Срез {{{срез}}}
статус насеља град
Положај 46° 17′ 00″ СГШ
21° 01′ 00″ ИГД
Површина 145,77 km²
Надморска висина {{{надм_висина}}} m
Демографија
 - број становника
 - густина

6447
44,23 ст./km²
Поштански код 5830
Позивни телефонски број 68
Интернет страница www.battonya.hu
Градоначелник Јожеф Коршои
Hungary micro-regions.png
Green pog.svg

Батања

Батања на мапи Мађарске


Батања (мађ. Battonya, рум. Bătania) је мањи град у жупанији Бекеш у Мађарској. По последњем попису из 2001. године Батања има 6.447 становника.

Географске одлике[уреди]

Насеље Батања се налази у источној Мађарској, близу границе са Румунијом. Град се налази у Поморишју, које је некада имало бројну српску популацију. Батања је позната по присутности српске мањине, некада знатно бројније, а данас и даље присутне (5,1% по датом попису). Атар насеља обухвата 46,34 km².

Историја[уреди]

Батањска црква

Најстарији остаци насеља потичу 11. века. Отоманске власти, које су владале овим делом Паноније током 16. и 17. века, населиле су Србе на овом месту 1718. године. Срби су своју цркву изградили 1778-1779. године. Храм је посвећен Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина). Почетак рада српске православне вероисповедне школе датиран је 1793. године. По потпадању места под хабзбуршку власт у Батању се насељавају и Мађари, Румуни и Словаци и тако Батања постаје вишенародна. Срби су били већина у насељу до средине 19. века. Непосредно пре Првог светског рата било је 2600 Срба у Батањи. После рата већи део српског становништва је оптирао и иселио се у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Њихови потомци данас живе у Војвода Степи, Мужљи и Банатском Вишњићеву, већином у Банату.

О оптацији батањских Срба научну књигу објавио је Милан Мицић „Одисеја батањских Срба“ (Зрењанин,2003).

Инспирисан историјским, уједно и трагичним догађањима приликом исељења батањских Срба у Краљевину СХС 1923. године, српски писац из Мађарске Драгомир Дујмов написао је роман „Воз савести“ (Будимпешта, 2005) који је Матица исељеника Србије у Београду 2006. године наградила књижевном наградом „Растко Петровић“.

Савремени положај Срба у насељу[уреди]

Ово је најисточније насеље у републици Мађарској у коме живе Срби (око 300 припадника). У месту постоји српска православна црква из 1778-9. године, чији се иконостас сматра једним од највреднијих у српским црквама у Мађарској. У месту постоји основна школа на српском језику и месна Српска мањинска самоуправа. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Поред српске мањине, у Батањи је присутна и румунска (3,7% становништва) и ромска (1,7%) мањина. Због тога је говор месних Срба веома посебан, јер се у њему поред утицаја мађарског језика може приметити и утицај румунског.

Спољашње везе[уреди]