Батања
Координате: 46° 17' СГШ 21° 01' ИГД
| Батања, мађ. Battonya |
|||
| [[Слика:|центар|80п]] |
|||
| Држава |  Мађарска |
||
| Регион | Регија велике јужне равнице | ||
| Покрајина/жупанија | Бекеш (жупанија) | ||
| Котар | Мезековачхаза | ||
| статус насеља | град | ||
| Положај | 46° 17′ 00″ СГШ 21° 01′ 00″ ИГД |
||
| Површина | 145,77 km² | ||
| Надморска висина | {{{надм_висина}}} m | ||
| Демографија - број становника - густина |
6447 44,23 ст./km² |
||
| Поштански код | 5830 | ||
| Позивни телефонски број | 68 | ||
| Интернет страница | www.battonya.hu | ||
| Градоначелник | Јожеф Коршои | ||
  Батања Батања на мапи Мађарске
|
|||
Батања (мађ. Battonya, рум. Bătania) је мањи град у жупанији Бекеш у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године Батања има 6.447 становника.
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Насеље Батања се налази у источној Мађарској, близу границе са Румунијом. Град се налази у Поморишју, које је некада имало бројну српску популацију. Батања је позната по присутности српске мањине, некада знатно бројније, а данас и даље присутне (5,1% по датом попису). Атар насеља обухвата 46,34 km².
[уреди] Историја
Најстарији остаци насеља потичу 11. века. Отоманске власти, које су владале овим делом Паноније током 16. и 17. века, населиле су Србе на овом месту 1718. године. Срби су своју цркву изградили 1778-1779. године. Храм је посвећен Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина). Почетак рада српске православне вероисповедне школе датиран је 1793. године. По потпадању места под хабзбуршку власт у Батању се насељавају и Мађари, Румуни и Словаци и тако Батања постаје вишенародна. Срби су били већина у насељу до средине 19. века. Непосредно пре Првог светског рата било је 2600 Срба у Батањи. После рата већи део српског становништва је оптирао и иселио се у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Њихови потомци данас живе у Војвода Степи, Мужљи и Банатском Вишњићеву, већином у Банату.
О оптацији батањских Срба научну књигу објавио је Милан Мицић "Одисеја батањских Срба" (Зрењанин,2003).
Инспирисан историјским, уједно и трагичним догађањима приликом исељења батањских Срба у Краљевину СХС 1923. године, српски писац из Мађарске Драгомир Дујмов написао је роман "Воз савести" (Будимпешта, 2005) који је Матица исељеника Србије у Београду 2006. године наградила књижевном наградом "Растко Петровић".
[уреди] Савремени положај Срба у насељу
Ово је најисточније насеље у републици Мађарској у коме живе Срби (око 300 припадника). У месту постоји српска православна црква из 1778-9. године, чији се иконостас сматра једним од највреднијих у српским црквама у Мађарској. У месту постоји основна школа на српском језику и месна Српска мањинска самоуправа. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.
Поред српске мањине, у Батањи је присутна и румунска (3,7% становништва) и ромска (1,7%) мањина. Због тога је говор месних Срба веома посебан, јер се у њему поред утицаја мађарског језика може приметити и утицај румунског.
[уреди] Спољашње везе
