Батусе
| Батусе | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Косово Поље |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
42° 35′ 21" СГШ 21° 04′ 06" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Становништво (2002) | |
| број становника | |
|
Батусе на мапи Србије |
|
Координате: 42° 35′ 21" СГШ, 21° 04′ 06" ИГД Батусе је село на Косову и Метохији близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине.
Садржај |
[уреди] Географија
Батусе се налази близу ушћа реке Грачанице у Ситницу, недалеко од Приштине. Налази се у равничарском делу, на централном Косову.
[уреди] Историја
Први очувани помен о Батусу датира из 1316. године. Те године српски краљ Стефан Милутин даровао је Батусе манастиру Грачаници. У турском попису из 1455. године наводи се да село има преко 80 српских кућа и православног свештеника. У селу је постојала стара црква Света Недеља, обновљена 1936. године. Године 1986. српски и црногорски житељи Батуса упутили су петицију и походили скупштину Србије и Југославије због насиља које су над њима вршили тамошњи Албанци, њихови суседи.
До 1988. године припадало је општини Приштина, од 1988. године припало је новоформираној општини Косово Поље.
Батусе је 1999-е године, као и цело Косово и Метохија, окупирано је од стране НАТО снага. А претходила је НАТО агресија и НАТО бомбардовање Србије. Повод за бомбардовање и окупацију је било наводно етничко чишћење и протеривање косовских Албанаца од стране Србије са територије Косова и Метохије.
Од 2010-е године под окупацијом НАТО-а припада новоформираној општини Грачаница.
[уреди] Порекло становништва по родовима
- Ничићи (6 k., Свети Јован Крститељ), староседеоци - воде порекло од Дробњака из околине Прокупља.
- Зверићи (2 k., Св. Јован Милостиви), староседеоци.
- Савићи (2 k., Св. Јован Крститељ). Пресељени почетком 19. века из Новог Села (на Грачанки).
- Јанковићи (3 k., Св. Петка). Преселили се после Савића из Косина, општина Урошевац.
- Ракетан (7 k., Св. Јован Крститељ). Доселили се из села Коротице (Дреница) од зулума. Њихови рођаци се задржали у Ариљачи и ту су се „потурчили“.
- Весићи (2 k., Св. Јован Крститељ). преселили се из Грачанице после Ракетана.
- Драговци (1 k., Св. Арханђео). Преселили се из Драговца после Весића. Потичу од истоименог рода Драговића у Лапљем Селу.
- Ћирковићи (1 k., Св. Никола). Живели су у Доњем Добреву, а у Батусе се преселили око 1880. године.
- Лазићи (3 k., Ђурђевдан). Преселили се после Ћирковића из Врнице, општина Вучитрн, из истоименог рода Дробњака. Даљом старина им је у Старој Херцеговини, од племе Дробњак.
- Арсићи (1 k., Ђурђиц). Пресељени из истогименог рода у Словињу 1910. Даља старина им је у Прековцу, општина Ново Брдо.
- Дробњак (2 k., Св. Илија). Пресељени из истоименог рода у Кузмину 1913. Даља старина им је у Дробњаку код Неродимља, одакле су исељени од зулума у Малу Слатину, потом прешли у Кузмину код Вучитрна.
- Миленковићи (3 k., Св. Јован Крститељ) и Денићи (1 k., Св. Јован Златоусти). Пресељени из Мале Слатине 1916. године.
- У селу је 1932. године живело и 7 кућа муслиманских Рома.
[уреди] Извори
[уреди] Референце
- ^ Подаци: "Насеља" књ.39 (др. Атанасије Урошевић: Косово
| Насељена места општине Косово Поље |
|---|
|
Ариљача • Батусе • Бресје • Велика Слатина • Велики Белаћевац • Враголија • Горње Добрево • Добри Дуб • Доње Добрево • Доњи Грабовац • Енце • Косово Поље • Кузмин • Мала Слатина • Мали Белаћевац • Накараде • Помазатин • Угљаре |