Бату-кан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бату-кан

Статуа Бату кана
Статуа Бату кана

Датум рођења [[ ]] 1205.
Датум смрти [[ ]] 1255.
Порекло и породица

Бату кан (мон. Бат хан, рус. Баты́й каан) (око. 12051255) је био монголски кан оснивач Плаве хорде. Бату је био син Џошија и унук Џингис-кана. Шегове Плаве хорде су постале Златне хорде, које су владале Кијевском Русијом и Кавказом око две стотине педесет година и које су поразиле и уништиле, за известан период, Пољске и Мађарске армије.

Живот[уреди]

Бату-кан је након смрти свога деде (Џингис-кана) наследио пределе око Аралског језера које су биле назване Кипчацима или пределима Златне хорде. За свог надређеног, великог кана, и наследника Џингис кана признао је Огатаја који га је послао у походе против Кине а касније (12371241) је освојио Кијевску Русију и поразио Пољаке и Мађаре и стигао све до Јадранског мора.

Кијевску Русију је држао под својом управом читавих десет година. Напад на Цариград је био планиран али је одустао од тога због смрти великог кана Огатаја 1241. године којег је он планирао да наследи на позицији великог кана. Не успевши да оствари свој последњи и највећи циљ умро је 1255. године у својој престоници Серају.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Лексикон Нађ Палаша
  • Morgan David The Mongols ISBN 0-631-17563-6
  • Nicolle David The Mongol Warlords, Brockhampton Press 1998
  • Ronay, Gabriel (1978). The Tartar Khan's Englishman. Cassel. 
  • Saunders J.J. The History of the Mongol Conquests Routledge & Kegan Paul 1971 ISBN 0-8122-1766-7
  • Sicker Martin The Islamic World in Ascendancy: From the Arab Conquests to the Siege of Vienna, Praeger Publishers 2000
  • Soucek Svatopluk A History of Inner Asia, Cambridge 2000