Бацање диска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Статуа бацача диска у Ботаничком врту у Копенхагену
Први олимпијски победник Роберт Гарет

Бацање диска је атлетска дисциплина с ротационим кретањима којим бацач настоји бацити справу што даље. Бацање диска развија снагу, брзину окретност и прецизност кретања на бацалишту па се и данас употребљава као средство за развијање ученикових способности.

Историја[уреди]

Диск помиње Хомер у стиху „колут је тај Етион бацио јаки“ (Илијада XXIII, 827) Бацање диска као дисциплина било је сатавни део пентатлона — петобоја. Вајар Мирон (средина V века п. н. е.) исклесао је статуу бацача диска у фази замаха, једно од ремек дела античке уметности. Истопине у Олимпији потврдиле су да су Грци правили дискове од камена, дрвета, жељеза и бронзе.

Диск је био тежак ос1,245 до 5,707 кг, 16,5 до 34 цм. Бацао се са одређеног каменог постоља, тзв. балбиса површине 80 х 70 цм што доказује да Грци нису познавали технику окрета.

На првим Олимпијским играма 1896. у Атини диск се бацао грчким стилом (без окрета). Прво место освојио је Роберт Гарет резултатом 29,15 м. Након IV Олимпијских игара 1910. године одређено је да пречник круга из којег се баца диск буде 2,5 метара. Швеђанин Седерсен и Чех Ф. Јанда-Сук први су почели бацати диск с окретом, али из круга пречника 2,135 метара. Једно време диск се бацао из круга 2,70 метара.

Од 1902 најбоље резултате имали су Мартин Шеридан (САД), Адолфо Конселини (Италија), Џеј Силвестер и Ал Ертер из САД, Лудвик Данек (Чехословачка, Рики Брух (Шведска) и др.

Први незванични рекорд за жене поставила је 1923. М. Тенборе (Француска) резултатом 27,39 м. Први званични рекорд поставила је Гизела Мауермајер (Немачка) 48,31, а затим Лизел Вестерман (Западна Немачка), Нина Думбадзе, Тамара Прес и Фаина Мелник (СССР) др.

У Југославији се резултати бележе од 1919. године. Тада је Ђуро Гашпар постигао бацајући диск десном и левом руком даљину 54,2875 м (29,5375 + 24,75), a 1920. поставио рекорд бацајући једном руком 31,39 м. Први признати рекорд за жене поставила је М. Цимперман резултатом 20,87 м.

Правила такмичења[уреди]

Техника бацања диска

Диск се баца из круга пречника 2,50 м чији је обруч од жељеза или челика. Сваки такмичар имаправо на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја немају нема барем један успели покушај. Најбољи хитац сваког такмичара је и његов најбољи резтултат. При бацању такмичар сме дотаћи само унутрашњи део обруча. Такмичар може напустити круг кроз његов задњи део тј. иза линије која обележава његову средину., тек када дист додирне тло. Хитац се мери од најближег отиска, насталог при паду диска на тло, до унутрашњег руба круга. Диск за сениоре и јуниоре од 17 - 19 година је 2 кг, јуниоре до 17 год. 1,5 кг. Сениорке и јуниорке, као и пионири и пионирке бацају диск од 1 килограма.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у бацању диска ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 74,08 метара, а постигао га је Јирген Шулт из Источне Немачке у Нојбранденбургу 6. јуна 1986. године. Код жена рекорд држи Габријела Рениш из Источне Немачке са 76,80, а постигнут је исто у Нојбранденбургу, 9. јула 1988. године.

Листа најбољих резултата у бацању диска за мушкарце[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су бацили диск преко 71,20 метара, са стањем на дан 2. децембар 2014. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута бацила диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Дужина Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 74,08 Јирген Шулт 11. мај 1960. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург 6. јун 1986.
2. 73,88 Виргилијус Алекна 13. фебруар 1972. Застава Литваније Литванија Каунас 3. август 2000.
3. 73,38 Герд Кантер 6. мај 1979. Застава Естоније Естонија Хелсинборг 4. септембар 2006.
4. 71,86 Јуриј Димчев 5. август 1958. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Москва 29. мај 1983.
5. 71,84 Пјотр Малаховски 7. јун 1983. Застава Пољске Пољска Хенгело 8. јун 2013.
6. 71,70 Роберт Фазекаш 8. август 1975. Застава Мађарске Мађарска Сомбатхељ 14. јул, 2002.
7. 71,50 Ларс Ридл 28. јун 1967. Застава Немачке Немачка Висбаден 3. мај 1997.
8. 71,32 Бен Плакнет 13. април 1954. Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Јуџин (Орегон), 4. јун 1983.
10. 71,26 Џон Пауел 25. јун 1947 Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Сан Хозе 9. јун 1984.
71,26 Рикард Брух 2. фебруар 1946. Застава Шведске Шведска Малме 15. новембар 1984.
71,26 Имрих Бугар 14. април 1955. Застава Чехословачке Чехословачка Сан Хозе 25. мај 1985.

Рекорди мушки[уреди]

(стање 1. децембар 2014)

Дужина м Име Држава Место Датум
СР 74,08 Јирген Шулт Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург, Источна Немачка 6. јун 1986.
ОР 69,89 Виргилијус Алекна Застава Литваније Литванија Атина 29. август 2004.
ЕР 74.08 Јирген Шулт Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург, Источна Немачка 6. јун 1986.
САР 71,32 Бен Плакнет Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Јуџин, САД 4. јун 1983.
ЈАР 66,32 Хорхе Баљиенго Застава Аргентине Аргентина Росарио, Аргентина 15. април 2006.
АФР 70,32 Франц Кругер Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Салон-де-Прованс, Француска 26. мај 2002.
АЗР 69,32 Ехсан Хадади Застава Ирана Иран Талин, Естонија 3. јун 2008.
ОКР 68,20 Бен Харадин Застава Аустралије Аустралија Таунсвил, Аустралија 10. мај 2013.
РС 61,94 Драган Перић
АК Партизан, Београд
Flag of FR Yugoslavia.svg СР Југославија Београд 26. мај 1991.

Листа најбољих резултата у бацању диска за жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су бациле диск преко 72,50 метра, са стањем на дан 13. децембар 2011. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута бацила диск у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Дужина Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 76,80 Габријела Рајниш 23. септембар 1963. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург 7. јули 1988.
2. 74,56 Здењка Шилхава 15. јун 1954. Застава Чехословачке Чехословачка Њитра 26. август 1984.
2. 74,56 Илке Вилуда 28. март 1969. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург 23. јул 1989.
4. 74,08 Дијана Гански 14. децембар 1963. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Карл Маркс Штат 20. јул 1987.
5. 73,84 Данијела Костијан 30. април 1965. Застава Румуније Румунија Букурешт 30. април 1988.
6. 73,36 Irina Meszynski 24. март 1962. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Праг 17. август 1984.
7.. 73,28 Галина Савинкова 15. јул 1953. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Доњецк 8. септембар 1984.
8. 73,22 Цветанка Христова 14. март 1962. Застава Бугарске Бугарска Казанлак 19. април 1987.
9. 74,56 Гизела Бејер 16. јул 1960. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Берлин 20. јул 1984.
10. 74,08 Мартина Хелман 12. децембар 1960. Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Потсдам 20. август 1987.

Женски рекорди[уреди]

(стање 1. децембар 2014)

Дужина м Име Држава Место Датум
СР 76,80 Габријела Рајниш Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург, Источна Немачка 7. јули 1988.
ОР 72,30 Мартина Хелман Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Сеул, Јужна Кореја 29. септембар 1988.
АФР 64,87 Elizna Naudé Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Stellenbosch, Јужна Африка 2. март 2003.
АЗР 71,68 Xiao Yanling Кина Кина Пекинг, Кина 14. март 1992.
САР 70,88 Хилда Рамос Застава Кубе Куба Хавана, Куба 8. мај 1992.
ЈАР 64,21 Андреса де Мораис Застава Бразила Бразил Barquisimeto , Бразил 10. јун 2012.
ЕР 76,80 Габријела Рајниш Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка Нојбранденбург, Источна Немачка 7. јули 1988.
ОКР 68,72 Daniela Costian Застава Аустралије Аустралија Окланд, Нови Зеланд 22. јануар 1994.
РС 63,63 Драгана Томашевић
АК Сирмијум, Сремска Митровица
Застава Србије Србија Гетеборг, Шведска 8. август 2006.

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :