Бацање кладива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Такмичар у бацању чекића на Горштачким играма у Шкотској

Бацање кладива (енгл. hammer throwing, нем. Hammerwurf, фр. lancement du marteau, рус. метание молота) је једна од атлетских бацачких дисциплина.

Раније се сматрало да је ова атлетска дисциплина само за снажне људе, а данас да је за оне који желе да постану снажни. Бацање кладива развија цели комплекс психомоторичких особина (снагу, окретност и брзину), па изразито појачава осећај равнотеже.

Историјски развој[уреди]

Прва такмичења у овој дисциплини срећу се у Уједињеном Краљевству, где су забележени први постигнути резултати. Бацао се тешки ковачки чекић, који је због дуге дрвене дршке диктирао кретање са замасима претежно у хоризонталној равни. Касније је дрвена дршка замењена ланцем, а затим жицом. У почетку се бацало са линије, затим из круга пречника 2,5 м и најзад из круга пречника 2,135 м.

Из Велике Британије та дисциплина се пренела у суседне, а касније и у остале земље. Ипак бацање кладива због посебних услова под којима се изводи (посебно бацалиште, заштитна мрежа, опасност од кидања жице и сл.) није тако распрострањена дисциплина, као што су друга бацања.

Први резултат забележен је 10. маја 1828. у Великој Британији када је Енглез Адам Вилсон бацио кладиво 27,74 м[1]. Први званични најбољи резултат на свету регистрован је 1883. године, а постигао га је Џон Груера (Велика Британија), са резултатом од 30,85 м.[2]. Истакнутији такмичар почетком 20. века био је Џон Фланаган (САД) који је 13 пута поправљао најбољи резултат док се није 1909 учврстио на 56,19 .[2]. Амерички бацачи су доминирали до 1928. године када је Ирац Патрик О'Калахан на Олимпијским играма у Антверпену постао олимпијски победник са тадашњим олимпијским рекордом 51,39 м.

У Југославији се бацање кладива појавило одмах после 1918. године. Први забележени рекорд поставио је Ђуро Гашпар 1920. године са резултатом 31,84 м.[2]. Највећи успех постигао је Иван Губијан, освајањем сребрне медаље на Олимпијским играма у Лондону 1948. године. То је била прва олимпијска медаља у атлетици за југословенску атлетику уопште, а и дан данас једина медаља у дисциплини бацања кладива.

Бацање кладива у мушкој конкуренцији је на програму других Олимпијских игара у Паризу 1900 године и од тада је на програму Олимпијких игара. Американац Џон Фланаган је први атлетичар који је победио у бацању кладива на Олимпијским играма.

У женској конкуренцији бацање кладива почело се развијати много касније па је на Олимпијске игре, уведено тек у Сиднеју 2000. године.

Бацач кладива

На Светском и Европском првенству у атлетици на програму је од самог почетка Светском 1983. године у Хелсинкију, односно Европском 1934. у Торину.

У женској конкуренцији бацање кладива је ушло у програм на Светском првенству 1999. године у Севиљи, а на Европском првенству 1998. у Будимпешти.

Због специфичних услова за такмичење бацање кладива није на програмима атлетских првенстава која се одржавају у дворани.

Правила такмичења[уреди]

Кладиво се баца из круга пречника 2,135 м. Дозвољена је употреба рукавице за заштиту руке. Бацач може да започне бацање иако се кладиво у полазном положају лежи изван круга за бацање. Ако се у току извођења прекине жица, такмичар може поновити бацање. Бацање се признаје само онда, ако није прекинуто кретање због тога што је за време избацивања или окрета кладиво дотакло тле унутар круга или ван њега.

Цело кладиво мора да буде тешко најмање 7,257 кг, дуго највише 122 цм. Пречник главе кладива треба да има најмање 10,2 цм, а највише 12,0 цм. Дебљина жице треба да има најмање 3 мм. Дужина дршке кладива је 105 мм., а њена ширина 110 мм. Пречник металног материјала од којег је дршка израђена треба да буде 55 мм. Ради заштите бацача, судија и публике круг за бацање кладива ограђен је заштитном мрежом пречника 7,60 м. и висине најмање 2,74 м. Мрежа је отворена у правцу бацања, а отвор износи 6 м. Сектор за одређивање простора у који треба да падне кладиво одређен је углом од 45°.

Кладиво за жене је тешко 4 кг.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у бацању кладива ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1913. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 86,74 метра а постигао га је Јуриј Седих из СССРа, данас Русије на Европском првенству у Штутгарту 30. августа 1986. Код жена рекорд држи Бети Хајдлер из Немачке резултатом 79,42, а постигнут је у Халеу, 21. маја 2011.

Листа најбољих резултата у бацању кладива — мушкарци[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су бацили кладиво више од 83,50 м, са стањем на дан 23. август 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава рођења и
садашња држава
Место Датум
1. 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Штутгарт, Немачка 30. август 1986.
2 86,73 Иван Тихон 4. јуни 1976. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Белорусије Белорусија
Брест, Француска 3. јул 2005.
3. 86,04 Сергеј Литвинов 23. јануар 1958. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Дрезден, Источна Немачка 30. август 1986
4. 84,90 Вадим Девјатовски 20. март 1977. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Белорусије Белорусија
Минск, Белорусија 27. јул 1996.
5. 84,86 Коџи Мурофуши 8. октобар 1974. Застава Јапана Јапан Праг, Чешка Република 29. јун 2003.
6. 84,62 Игор Астапкович 4. јануар 1963. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Белорусије Белорусија
Севиља, Шпанија 6. јун 1992
7. 84,48 Игор Никулин 14. август 1960. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Лозана, Швајцарска 12. јул 1990
8. 84,40 Јиржи Там 5. фебруар 1957. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Естоније Естонија
Банска Бистрица, Чехословачка 9. септембар 1984.
9. 84,19 Адријан Ануш 28. јун 1973. Застава Мађарске Мађарска Сомбатхељ, Мађарска 10. август 2002
10. 83,68 Тибор Гечек 22. септембар 1964. Застава Мађарске Мађарска Залаегерсег, Мађарска 9. јун 2001

Листа најбољих резултата у бацању кладива — жене[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су бациле кладиво више од 76,50 м, са стањем на дан 22. август 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута пребацила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава рођења и
садашња држава
Место Датум
1. 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983 Застава Немачке Немачка Хале, Немачка 21. мај 2011.
2. 78,80 Татјана Лисенко 9. октобар 1983. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Москва, Русија 16. август 2013.
3. 78,69 Аксана Мјањкова 28. март 1982. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Белорусије Белорусија
Минск, 18. јул 2012.
4. 78,46 Анита Влодарчик 9. август 1985. Застава Пољске Пољска Москва, Русија 16. август 2013.
5 77,26 Гулфија Ханафејева 12. јуни 1982. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Тула, Русија 12. јун 2006.
6. 76,07 Оксана Кондратјева 22. новембар 1985. Застава Русије Русија Жуковски, Русија 30. јун 2013.
7. 76,99 Џанг Венсју 22. март 1986. Кина Кина Острава Чешка Република 24. мај 2012.
8. 76,90 Мартина Храснова 21. март 1983. Застава Чехословачке Чехословачка
Застава Словачке Словачка
Трнава, Француска 16. мај 2009.
9. 76,83 Камила Сколимовска 4. новембар 1982. Застава Пољске Пољска Доха, Катар 11. мај 2007.
10. 76,72 Марија Беспалова 6. март 1986. Застава Русије Русија Жуковски Русија 23. јун 2012.
11. 76,66 Олга Цандер 18. мај 1976. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Белорусије Белорусија
Минск, Белорусија 21. јул 2005.
12. 76,63 Јекатерина Хорошкин 21. март 1983. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Жуковски, Русија 23. јун 2006
13. 76,62 Јипси Морено 19. новембар 1980. Застава Кубе Куба Загреб Хрватска 9. септембар 2008.
14. 76,56 Алена Матошка 23. јун 1982. Застава Белорусије Белорусија Минск Белорусија 12. јун 2012.

* чека ратификацију

Рекорди мушки[уреди]

(стање 23. август 2013)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Штутгарт, Немачка 30. август 1986.
ОР 84,80 Сергеј Литвинов 23. јануар 1958. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Сеул Јужна Кореја 26. септембар 1988.
ЕР 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Застава Русије Русија
Штутгарт, Немачка 30. август 1986.
САР 82,52 Ленс Дил 21. август 1961. Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе Милано Италија 7. септембар 1996.
ЈАР 76,42 Хуан Игнасио 16. октобар 1976. Застава Аргентине Аргентина Трст Италија 25. јул 2001.
АФР 80,63 Крис Хармс 31. мај 1973. Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Дурбан, Јужноафричка Република 15. април 2005.
АЗР 84,86 Коџи Мурофуши 8. октобар 1974. Застава Јапана Јапан Праг, Чешка Република 29. јун 2003.
ОКР 79,29 Стјуарт Рандел 30. јун 1976. Застава Аустралије Аустралија Вараждин, Хрватска 6. јул 2002.
РС 67,46 Драган Мајсторовић [[]] Застава Србије Србија
АК Црвена звезда, Београд
Минск, Белорусија 27. јул 1990.

Рекорди жене[уреди]

(стање 23. август 2013)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983. Застава Немачке Немачка Хале, Немачка 21. мај 2011.
ОР 76,34 Татјана Лисенко 9. октобар 1983. Застава Русије Русија Лондон УК 16. август 2012.
ЕР 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983. Застава Немачке Немачка Хале, Немачка 21. мај 2011.
САР 76,62 Јипси Морено 19. новембар 1980. Застава Кубе Куба Загреб Хрватска 9. септембар 2008.
ЈАР 73,74 Џенифер Далгрен 21. април 1984. Застава Аргентине Аргентина Буенос Ајрес Бразил 10. април 2010.
АФР 69,10 Ами Сене 6. април 1986. Застава Сенегала Сенегал Анже, Француска 17. јун 2012.
АЗР 76,99 Џанг Венсју 22. март 1986. Кина Кина Острава Чешка Република 24. мај 2012.
ОКР 71,12 Бронвин Иглс 23. август 1980. Застава Аустралије Аустралија Аделејд, Аустралија 6. фебруар 2003.
РС 55,72 Милка Ђорђевић 1. јануар 1985. Застава Србије Србија
АК Железничар, Ниш
Сента, Србија 21. мај 2005.


Легенда:

СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије

Извори[уреди]

  1. ^ Најбољи резултати пре ИААФ [1]
  2. ^ а б в Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]