Бацање кладива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Такмичар у бацању чекића на Горштачким играма у Шкотској

Бацање кладива (енгл. hammer throwing, нем. Hammerwurf, фр. lancement du marteau, рус. метание молота) је једна од атлетских бацачких дисциплина.

Раније се сматрало да је ова атлетска дисциплина само за снажне њуде, а данас да је за оне који желе да постану снажни. Бацање кладива развија цели комплекс психомоторичких особина (снагу, окретност и брзину), па изразито појачава осећај равнотеже.

Садржај

[уреди] Историјски развој

Прва такмичења у овој дисциплини срећу се у Великој Британији, где су забележени први постигнути резултати. Бацао се тешки ковачки чекић, који је због дуге дрвене дршке диктирао кретање са замасима претежно у хоризонталној равни. Касније је дрвена дршка замењена ланцем, а затим жицом. У почетку се бацало са линије, затим из круга пречника 2,5 м и најзад из круга пречника 2,135 м.

Из Велике Британије та дисциплина се пренела у суседне, а касније и у остале земље. Ипак бацање кладива због посебних услова под којима се изводи (посебно бацалиште, заштитна мрежа, опасност од кидања жице и сл.) није тако распрострањена дисциплина, као што су друга бацања.

Први резултат забележен је 10. маја 1828. у Великој Британији када је Енглез Адам Вилсон бацио кладиво 27,74 м[1]. Први званични најбољи резултат на свету регистрован је 1883. године, а постигао га је Џон Груера (Велика Британија), са резултатом од 30,85 м.[2]. Истакнутији такмичар почетком 20. века био је Џон Фланаган (САД) који је 13 пута поправљао најбољи резултат док се није 1909 учврстио на 56,19 .[3]. Амерички бацачи су доминирали до 1928. године када је Ирац Патрик О'Калахан на Олимпијским играма у Антверпену постао олимпијски победник са тадашњим олимпијским рекордом 51,39 м.

У Југославији се бацање кладива појавило одмах после 1918. године. Први забележени рекорд поставио је Ђуро Гашпар 1920. године са резултатом 31,84 м.[4]. Највећи успех постигао је Иван Губијан, освајањем сребрне медаље на Олимпијским играма у Лондону 1948. године. То је била прва олимпијска медаља у атлетици за југословенску атлетику уопште, а и дан данас једина медаља у дисциплини бацања кладива.

Бацање кладива у мушкој конкуренцији је на програму других Олимпијских игара у Паризу 1900 године и од тада је на програму Олимпијких игара. Американац Џон Фланаган је први атлетичар који је победио у бацању кладива на Олимпијским играма.

У женској конкуренцији бацање кладива почело се развијати много касније па је на Олимпијске игре, уведено тек у Сиднеју 2000. године.

Бацач кладива

На Светском и Европском првенству у атлетици на програму је од самог почетка Светском 1983. године у Хелсинкију, односно Европском 1934. у Торину.

У женској конкуренцији бацање кладива је ушло у програм на Светском првенству 1999. године у Севиљи, а на Европском првенству 1998. у Будимпешти.

Због специфичних услова за такмичење бацање кладива није на програмима атлетских првенстава која се одржавају у дворани.

[уреди] Правила такмичења

Кладиво се баца из круга пречника 2,135 м. Дозвољена је употреба рукавице за заштиту руке. Бацач може да започне бацање иако се кладиво у полазном положају лежи изван круга за бацање. Ако се у току извођења прекине жица, такмичар може поновити бацање. Бацање се признаје само онда, ако није прекинуто кретање због тога што је за време избацивања или окрета кладиво дотакло тле унутар круга или ван њега.

Цело кладиво мора да буде тешко најмање 7,257 кг, дуго највише 122 цм. Пречник главе кладива треба да има најмање 10,2 цм, а највише 12,0 цм. Дебљина жице треба да има најмање 3 мм. Дужина дршке кладива је 105 мм., а њена ширина 110 мм. Пречник металног материјала од којег је дршка израђена треба да буде 55 мм. Ради заштите бацача, судија и публике круг за бацање кладива ограђен је заштитном мрежом пречника 7,60 м. и висине најмање 2,74 м. Мрежа је отворена у правцу бацања, а отвор износи 6 м. Сектор за одређивање простора у који треба да падне кладиво одређен је углом од 45°.

Кладиво за жене је тешко 4 кг.

[уреди] Светски рекорди

Први светски рекорд у бацању кладива ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1913. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 86,74 метра а постигао га је Јуриј Седих из СССРа, данас Русије на Европском првенству у Штутгарту 30. августа 1986. Код жена рекорд држи Бети Хајдлер из Немачке резултатом 79,42, а постигнут је у Халеу, 21. маја 2011.

[уреди] Листа најбољих резултата у бацању кладива — мушкарци

Ово је листа атлетичара, који су бацили кладиво више од 83,00 м, са стањем на дан 25. септембар 2011. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута пребацила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955 СССР СССР
Русија Русија
Штутгарт, Немачка 30. август 1986
2 86,73 Иван Тихон 4. јуни 1976 СССР СССР
Застава Белорусије Белорусија
Брест, Француска 3. јул 2005
3. 86,04 Сергеј Литвинов 23. јануар 1958 СССР СССР
Русија Русија
Дрезден, Источна Немачка 30. август 1986
4. 84,90 Вадим Девјатовски 20. март 1977 СССР СССР
Застава Белорусије Белорусија
Стајки, СССР 27. јул 1996
5. 84,86 Коџи Мурофуши 8. октобар 1974 Застава Јапана Јапан Праг, Чешка Република 29. јун 2003
6. 84,62 Игор Астапкович 4. јануар 1963 СССР СССР
Застава Белорусије Белорусија
Севиља, Шпанија 6. јун 1992
7. 84,48 Игор Никулин 14. август 1960 СССР СССР
Русија Русија
Лозана, Швајцарска 12. јул 1990
8. 84,40 Јиржи Там 5. фебруар 1957 СССР СССР
Застава Естоније Естонија
Бањска Бистрица, Чехословачка 9. септембар 1984
9. 84,19 Адријан Ануш 28. јун 1973 Мађарска Мађарска Сомбатхеј, Мађарска 10. август 2002
10. 83,68 Тибор Гечек 22. септембар 1964 Мађарска Мађарска Залаегерсег, Мађарска 9. јун 2001
11. 83,46 Андреј Абдувалијев 30. јун 1966 СССР СССР
Узбекистан Узбекистан
Сочи, СССР 26. април 1990
12. 83,43 Алексеј Загорњи 31. мај 1978 СССР СССР
Русија Русија
Адлер, Русија 10. фебруар 2002
13. 83,40 Ралф Хабер 18. август 1962 Flag of East Germany.svg Источна Немачка Атина, Грчка 16. мај 1988
14. 83, 38 Симон Зиолковски 1. јул 1976 Пољска Пољска Едмонтон, Канада 5. август 2002
15. 83,30 Оли-Пека Карјалајнен 7. март 1980 Финска Финска Лахти, Финска 14. јул 2004
16. 83,04 Хајнц Вајс 14. јул 1963 Немачка Немачка Франкфурт, Немачка 29. јун 1997
17. 83,00 Балаж Киш 21. март 1972 Мађарска Мађарска Сен Дени, Француска 4. јун 1998.

[уреди] Листа најбољих резултата у бацање кладива — жене

Ово је листа атлетичарки, које су бациле кладиво више од 75,00 м, са стањем на дан 25. септембар 2011. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута пребацила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дад. рођ. Држава Место Датум
1. 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983 Немачка Немачка Хале, Немачка 21. мај 2011
2. 78,30 Анита Влодарчук 9. август 1985. Пољска Пољска Бидгошч, Пољска 6. јун 2010
3. 77,80 Татјана Лисенко 9. октобар 1983. СССР СССР
Русија Русија
Талин, Естонија 15. август 2006
4. 77,32 Оксана Мјанкова 28. март 1982. Застава Белорусије Белорусија Минск, 29. јун 2008
5 77,26 Гулфија Ханафејева 12. јуни 1982. СССР СССР
Русија Русија
Тула, Русија 12. јун 2006
6. 76,90 Мартина Храснова 21. март 1983. Чехословачка Чехословачка
Словачка Словачка
Трнава, Француска 16. мај 2009
7. 76,83 Камила Сколимовска 4. новембар 1982. Пољска Пољска Доха, Катар 11. мај 2007
8. 76,66 Олга Цандер 18. мај 1976. СССР СССР
Застава Белорусије Белорусија
Стајки, 21. јул 2005
9. 76,63 Јекатерина Хорошкин 21. март 1983. СССР СССР
Русија Русија
Жуковски, Русија 24. јун 2006
10. 76,62 Јипси Морено 19. новембар 1980. Куба Куба Загреб Хрватска 9. септембар 2008
11. 76,33 Дарија Пчелник 20. децембар 1981. СССР СССР
Застава Белорусије Белорусија
Минск, Белорусија 29. јун 2008
12. 76,21 Јелена Коненцова 11. септембар 1981. СССР СССР
Русија Русија
Сочи, Русија 26. мај 2007
13. 76,07 Михаела Мелинте 27. март 1975. Румунија Румунија Ридлинген, Швајцарска 29. август 1999
14. 75,68 Олга Кузенкова 4. јун 1966. СССР СССР
Русија Русија
Тула, Русија 4. јул 2000
15. 75,65 Џанг Венсју 22. март 1986. Народна Република Кина Кина Френкиш-Крумбах Немачка 12. јун 2011.
16. 75,48 Катрин Клас 8. фебруар 1984. Немачка Немачка Острава Чешка Република 30. мај 2011.
17. 75,08 Ивана Бркљачић 25. јануар 1983. Хрватска Хрватска Варшава, Пољска 17. јуни 2007

* чека ратификацију

[уреди] Рекорди мушки

(стање 25. септембар 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955. СССР СССР
Русија Русија
Штутгарт, Немачка 30. август 1986
ОР 84,80 Јуриј Седих 11. јун 1955. СССР СССР
Русија Русија
Сеул Јужна Кореја 26. септембар 1988
ЕР 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955. СССР СССР
Русија Русија
Штутгарт, Немачка 30. август 1986
САР 82,52 Ленс Дил 21. август 1961. САД САД Милано Италија 7. септембар 1996
ЈАР 76,42 Хуан Игнасио 16. октобар 1976. Застава Аргентине Аргентина Трст Италија 25. јул 2001
АФР 80,63 Крис Хармс 31. мај 1973. Јужна Африка Јужноафричка Република Дурбан, Јужноафричка Република 15. април 2005
АЗР 84,86 Коџи Мурофуши 8. октобар 1974. Застава Јапана Јапан Праг, Чешка Република 29. јун 2003
ОКР 79,29 Стјуарт Рандел 30. јун 1976. Застава Аустралије Аустралија Вараждин, Хрватска 6. јул 2002
РС 67,46 Драган Мајсторовић [[]] Flag of Serbia.svg Србија
АК Црвена звезда, Београд
Минск, Белорусија 27. јул 1990.

[уреди] Рекорди жене

(стање 25. септембар 2011)

Резултат Име Год. рођ Држава Место Датум
СР 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983 Немачка Немачка Хале, НЕМ 21. мај 2011
ОР 76,34 Оксана Мјанкова 28. март 1982 Застава Белорусије Белорусија Пекинг Кина 20. август 2008
ЕР 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983 Немачка Немачка Хале, НЕМ 21. мај 2011
САР 76,62 Јипси Морено 19. новембар 1980. Куба Куба Загреб Хрватска 9. септембар 2008
ЈАР 73,74 Џенифер Далгрен 21. април 1984. Застава Аргентине Аргентина Буенос Ајрес Бразил 10. април 2010.
АФР 68,48 Марва Хусеин 19. јун 1978. Египат Египат Каиро, Египат 18. фебруар 2005
АЗР 75,65 Џанг Венсју 22. март 1986. Народна Република Кина Кина Френкиш-Крумбах Немачка 12. јун 2011.
ОКР 71,12 Бронвин Иглс 23. август 1980. Застава Аустралије Аустралија Аделејд, Аустралија 6. фебруар 2003
РС 55,72 Милка Ђорђевић 1. јануар 1985. Flag of Serbia.svg Србија
АК Железничар, Ниш
Сента, Србија 21. мај 2005


Легенда:

СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије

[уреди] Извори

  1. ^ Најбољи резултати пре ИААФ [1]
  2. ^ Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975
  3. ^ Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975
  4. ^ Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бацање кладива


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици