Бачка Паланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бачка Паланка

Центар града
Центар града

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачка Паланка
Становништво
Становништво (2011) 28239
Густина становништва 228 ст/km²
Положај
Координате 45°15′02″N 19°23′19″E / 45.2505, 19.3885
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Површина 129,2 km²
Бачка Паланка на мапи Србије
{{{alt}}}
Бачка Паланка
Бачка Паланка на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21400
21401
21402
Позивни број 021
Регистарска ознака BP


Координате: 45° 15′ 02" СГШ, 19° 23′ 19" ИГД

Бачка Паланка је градско насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 28239 становника.

Називи[уреди]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: свк. Báčska Palanka, мађ. Palánka, нем. Plankenburg.

Историја[уреди]

Православна црква

На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва насеља се подижу у XI веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од XI века на овим просторима живели су Угари и Срби (што потврђују словенски српски топоними: Велики и Мали Гајиц, Голубњак, Рајково, Ристићев пут, Урошка бара итд).

Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца или Арпадовића у XI веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем XVI века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.

У XVIII веку се у Паланци почиње развијати привреда (производња цигле, прерада дувана, производња свиле и прерада кудеље), у XIX веку развија се прерада дрвета и почиње са радом парни млин. Пошта је основана 1828. године, пристаниште је изграђено 1867, прво кредитно друштво и телеграф 1869, а суд 1871. године. Бачка Паланка је прву штампарију добила 1881. а прва сијалица је употребљена 1886, железничка пруга је изграђена 1856, да би телефон почео са радом 1904. године.

Најстарији археолошки налази су силекси (камено оруђе) који се могу датирати у доба млађег мезолита, а најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњовековног периода. На сремској страни општине су бројни налази из римског доба. Једно од највреднијих налазишта је „Келтски опидиум“ (I век н. е.) - једно од најбоље очуваних утврђења тога доба, а на подручју Челарева пронађено је рано средњовековно насеље и некропола (од VIII до X века) - „Менора из Челарева“.

У најзначајније споменике културе убрајају се барокни дворац (у којем се чува стилски намештај из последња три столећа) и барокни парк породице Дунђерски из XIX века, затим воденица и „Сремска кућа“ у селу Нестин. Од сакралних споменика најзначајнији су иконостаси Српске православне цркве у Бачкој Паланци из 1773, и у селима Деспотову, Силбашу и Нештину. Црна топола, четири платана, мочварни чемпреси и пар белорепих орлова су заштићени споменици природе.

23. августа 1945. године усвојен је Закон о аграрној реформи и колонизацији. Овим законом ће 1 647 305 хектара, од тога 668 412 у Војводини, бити подељено новим власницима. Убрзо после усвајања Закона, у Војводину стижу колонисти из: Босне и Херцеговине, Баније, Лике, Кордуна, Црне Горе, Далмације, Рашке, Србије, Македоније, Словеније и са Косова. За кратко време, на нова огњишта стигло је око 250.000 људи, и тако колонизацију у социјалистичкој Југославији претворило у највећу сеобу народа у последњих 300 година на Балкану.

Организована колонизација је извршена крајем 1945. и током 1946. године, али је досељавање у ове крајеве трајало све до 1948. године. Колонисти су се населили у 114 војвођанских места, а многима од њих су дали нова имена, који су их подесћали на родни крај и хероје који су их четири ратне године водили у борби за слободу. Чиб је постао Челарево, Букин - Младеново, Буљкес - Бачки Маглић, Шупљаја - Крајишник, Парабућ - Ратково, Торжа - Савино Село итд. У Бачку Паланку досељен је живаљ из: Дрвара, Босанског Грахова, Бихаћа, Цазина, Босанског Петровца; у Младеново из: Бугојна, Гламоча, Прозора, Купреса, Ливна и Босанске Крупе; у Гајдобру из: Мостара, Невесиња, Стоца, Требиња; у Нову Гајдобру из: Гацка, Љубиња, Стоца, Требиња; у Обровац из: Јајца, Ливна, Травника, Дувна и Бугојна; у Челарево из Босанског Петровца; у Товаришево из: Дувна, Ливна, Босанске Крупе, Босанског Грахова и Бијељине. Укупно је колонизирано, заједно са Бачком Паланком, седам насеља у бачкопаланачком срезу.

Колонисти су се тешко прилагођавали новим условима живота, а нарочито новом поднебљу. Многима није одговарала клима, жалили су се на воду, многи нису били навикли на овакав начин пољских радова, била је јака носталгија за старим крајем. Староседеоци и нова власт, међутим, чинили су изузетне напоре да се све те и друге, тешкоће, преброде. Организовани су бројни курсеви на којима су досељеници стицали знања из хигијене, из вођења домаћинства, из пољопривреде, а одмах су почели да раде и курсви за описмењавање, јер је било доста неписмених.

Насељавање територије бачкопаланачког среза почело је већ крајем 1945. године, и то током новембра и децембра, али је већина колониста дошла у јануару 1946. године. На подручје среза Бачка Паланка, доселиле су се 2594 породице са 15747 житеља.

Географија[уреди]

Библиотека Вељко Петровић.

Бачкопаланачка општина захвата пространу површину југозападне Бачке са дванаест насеља. Поред тога, њој припадају и два мања насеља у Срему, што значи да Дунав, који чини границу између Бачке и Срема пресеца општинску територију. Бачка Паланка се на обали реке Дунав на самој граници са Хрватском.

Поред леве, бачке обале Дунава, на подручју општине, простире се 0,5 - 2 километра широка ниска ритска површина, угрожена високим водама Дунава. Због тога на самој обали нема изграђених насеља. Најближа Дунаву је Бачка Паланка. Периферни јужни делови града удаљени су од реке 500 m. Једино мало сремско насеље Нештин лежи непосредно уз десну дунавску обалу. Из наведених разлога, на подручју општине није изграђено ни једно речно пристаниште, тако да Дунав, иако велика међународна пловна река, у саобраћајном погледу за општину нема већег значаја. Општинском територијом трасирана су и два пловна канала хидросистема Дунав—Тиса—Дунав. Читавом ширином општинско подручје пресеца канал Бачки Петровац-Каравуково, правцем исток - запад, а мањи североисточни део код Деспотова пресеца канал Нови Сад-Савино Село правцем север-југ. Поменимо још да поред Младенова, уз југозаадно ивично подручје општине тече каналисана бачка речица Мостонга.

Саобраћај[уреди]

Улица краља Петра.

Неупоредиво већег значаја за општину Бачка Паланка су копнене саобраћајнице. Највећег значаја су два аутомобилска путна правца. Први, који води од Новог Сада преко Бачке Паланке према Бачу и Сомбору, одакле се наставља преко Бездана за Барању и на север ка Мађарској, Код Оџака се од овог правца одваја значајан пут ка Богојеву и Осијеку. Други пресеца општину правцем север-југ. Он повезује Бачку Паланку преко Врбаса, Бачке Тополе и Суботице са средњом и северном Бачком. Исти пут се на југ наставља преко моста на Дунаву ка Илоку, Шиду и ауто-путу Београд-Загреб. Код Илока овај путни правац пресеца значајан Подунавски пут који води од Петроварадина преко Беочина и Илока према Вуковару и даље ка Осијеку у једном правцу и од Вуковара према Винковцима у другом. Нешто мањег значаја је аутомобилски пут Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци који правцем југоисток-северозапад пресеца северни део општине на линиј Силбаш - Параге. Карађорђево и Младеново се налазе на локалном путу који се одваја од пута Бачка Паланка - Бач, између Бачке Паланке и Обровца и преко ових насеља води ка путу Бач-Бачко Ново Село. Поменимо још да се 1 километар западно од Нештина одваја од Подунавског пута локални пут за Визић, тако да су сва општинска насеља добрим аутомобилским путевима повезана са општинским центром или се пак налазе на важним регионалним путним правцима, који их даље повезују са осталим деловима земље и Европе. Бачкопаланачко подручје пресеца и железничка пруга Нови Сад-Оџаци-Сомбор.

Рељеф[уреди]

Поглед на Бачку Паланку од Илока.

Подручје бачкопаланачке општине простире се, у рељефном погледу, на свим морфолошким јединицана карактеристичним за Војводину, сем пешчаре. Поред Дунава је алувијална раван, односно рит, а то су управо најниже површине у рељефу Војводине. У нашем случају надморска висина ове површине износи око 80 m. Северно до рита налази се 3-5 m виша површина. Њу представља алувијална тераса коју је, као и претходну, наталожио Дунав. Ритови су угрожени при сваком високом водостају, због чега је у њима стамбена изградња забрањена. Алувијалну терасу, на којој је изграђена Бачка Паланка, угрожавају само екстремно високи водостаји. Од алувијалне терасе даље према северу простире се, за још 2-5 m виша степеница, лесна тераса, која представља део простране бачке лесне терасе. Поред десне обале Дунава, иза алувијалне равни или непосредно уз обалу нема лесне терасе, него се стрмим одсецима или косама издиже 20-30 m виша лесна површина, лесна зараван. Она представља део фрушкогорске лесне заравни. Још јужније, у атару Визића, присутни су огранци планинског масива Фрушке горе.

Клима[уреди]

Територија општине налази се у умереноконтинентаном климатском појасу. У њој се смењују климатски утицаји са свих страна, као у осталом и на подручју читаве Војводине, будући да представља равницу отворену у свим правцима.

Насеља[уреди]

Католичка црква у центру Бачке Паланке.

Бачка Паланка на територији своје општине има периферни положај. Она је, сагледавајући општинска насеља у Бачкој, најјужније и Дунаву најближе насеље. Источно од општинског седишта, поред новосадског пута лежи Челарево удаљено 11 km. У правцу северозапада, на сомборском путу су Обровац, удаљен од Бачке Паланке 9 km и Товаришево, удаљено 14 km. Нешто западније, на локалном путу су Карађорђево, до ког има 10 km и Младеново, удаљено од општинског средишта 14 km. У правцу севера, на путу за Врбас су следећа насеља: Нова Гајдобра на 10 km, Гајдобра на 14 km, Силбаш на 20 km и Деспотово удаљено од општинског центра 29 km. Од Деспотова пут води до Пивница, најудаљенијег насеља од општинског средишта до кога има 34 km, док од Силбаша пут води до Парага удаљених 25 km. Преко Дунава и дела Вуковарске општине, што је својеврсни куриозитет, долази се Подунавским путем до Нештина, удаљеног од Бачке Паланке 9 km, а на локалном путу је и последње општинско насеље Визић, удаљено од Подунавског пута 6, а од центра општине 13 km. Границе општина Бачка Паланка углавног су асминистративне, оивичене ленијама између сеоских атара према суседним општинама. Једино Дунав, према југу, чини природну границу и то не у потпуности јер се, како је већ истакнуто, југоисточни мањи делови општинске територије налазе у Срему, са другр стране реке. Јужно од Дунава је подручје општине Вуковар, западно је општина Бач, северозападно Оџаци, северно и североисточно је подручје општине Врбас, а са истока општина Бачки Петровац. Сремски део бачкопаланачке општине омеђен је са запада општином Вуковар, са југозапада подручјем општине Шид, са југа је општина Сремска Митровица, а са истока општина Беочин. Према томе, општина Бачка Паланка се граничи са осам општина од којих су четири у Бачкој и исто толико у Срему.

Статистика[уреди]

СРЦ Тиквара у Бачкој Паланци.

Површина општина Бачка Паланка износи 579 km². То је за око 100 km² више од просечне величине војвођанских општина, што значи да припада групи по површини већих општина у Војводини. Године 1991. на територији општине пописом је регистровано 58 835 становника, што је за око 14 000 више од војвођанског просека, тако да и у том погледу припада групи већих општина. Густина насељености је 101,6 становника по m², такође је већа од војвођанског просека (93,6). Општинска територија је неправилног облика, издужена у правцу север-југ. Њена дужина на линији Пивнице-Визић износи 40 km, а највећа ширина на линији Младеново - Челарево је 28 km, док просечна ширина износи 14,5 km.


Демографија[уреди]

У насељу Бачка Паланка живи 23560 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,6 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 10051 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 12830 [1]
1953. 13625
1961. 16475
1971. 21104
1981. 25001
1991. 26780 26515
2002. 29836 29449
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
23.864 81,03%
Словаци
  
1.194 4,05%
Мађари
  
1.160 3,93%
Хрвати
  
618 2,09%
Југословени
  
607 2,06%
Роми
  
231 0,78%
Црногорци
  
110 0,37%
Албанци
  
70 0,23%
Немци
  
68 0,23%
Муслимани
  
41 0,13%
Македонци
  
27 0,09%
Русини
  
25 0,08%
Словенци
  
24 0,08%
Руси
  
14 0,04%
Чеси
  
9 0,03%
Буњевци
  
8 0,02%
Украјинци
  
7 0,02%
Бошњаци
  
7 0,02%
Бугари
  
2 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
непознато
  
312 1,05%


Спорт[уреди]

Спорт је у Бачкој Паланци веома популаран. Неки од спортских клубова су:

  • ФК Бачка, веома популарни фудбалски клуб, као и клуб са најдужим друголигашким стажем на северу Србије после Спартака из Суботице, Пролетера из Зрењанина и фудбалског клуба Нови Сад са Детелинаре.
  • РК Синтелон, бивши рукометни клуб
  • ФК Стари Град, фудбалски клуб
  • ФК Крила Крајине, фудбалски клуб
  • РК Синтелон, бивши рукометни клуб
  • РК Нопал, женски рукометни клуб
  • КК Бачка Паланка, кошаркашки клуб
  • КК Тиквара, карате клуб
  • КК Синтелон, кајакашки клуб
  • СТК Бачка Паланка, стонотениски клуб

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Карте, мапе и сателитски снимци[уреди]