Бачка Паланка

Бачка Паланка
Православна црква у Бачкој Паланци
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачка Паланка
Географски подаци
Географске координате	45° 15′ 02" СГШ 19° 23′ 19" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	129,2 km²
Становништво (2002)
број становника	29449
густина насељености	228 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	21400 21401 21402
Позивни број	021
Регистарска ознака	BP
Бачка Паланка  Бачка Паланка на мапи Србије

Бачка Паланка (свк. Báčska Palanka, мађ. Palánka, нем. Plankenburg) је градско насеље у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 29449 становника (према попису из 1991. било је 26780 становника).

Историја

На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва насеља се подижу у XI веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од XI века на овим просторима живели су Угари и Срби (што потврђују словенски српски топоними: Велики и Мали Гајиц, Голубњак, Рајково, Ристићев пут, Урошка бара итд).

Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца или Арпадовића у XI веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем XVI века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка.

У XVIII веку се у Паланци почиње развијати привреда (производња цигле, прерада дувана, производња свиле и прерада кудеље), у XIX веку развија се прерада дрвета и почиње са радом парни млин. Пошта је основана 1828. године, пристаниште је изграђено 1867, прво кредитно друштво и телеграф 1869, а суд 1871. године. Бачка Паланка је прву штампарију добила 1881. а прва сијалица је употребљена 1886, железничка пруга је изграђена 1856, да би телефон почео са радом 1904. године.

Најстарији археолошки налази су силекси (камено оруђе) који се могу датирати у доба млађег мезолита, а најбројнији су налази бронзаног доба и касног средњовековног периода. На сремској страни општине су бројни налази из римског доба. Једно од највреднијих налазишта је „Келтски опидиум“ (I век н. е.) - једно од најбоље очуваних утврђења тога доба, а на подручју Челарева пронађено је рано средњовековно насеље и некропола (од VIII до X века) - „Менора из Челарева“.

У најзначајније споменике културе убрајају се барокни дворац (у којем се чува стилски намештај из последња три столећа) и барокни парк породице Дунђерски из XIX века, затим воденица и „Сремска кућа“ у селу Нестин. Од сакралних споменика најзначајнији су иконостаси Српске православне цркве у Бачкој паланци из 1773, и у селима Деспотову, Силбашу и Нештину. Црна топола, четири платана, мочварни чемпреси и пар белорепих орлова су заштићени споменици природе.

23. августа 1945. године усвојен је Закон о аграрној реформи и колонизацији. Овим законом ће 1 647 305 хектара, од тога 668 412 у Војводини, бити подељено новим власницима. Убрзо после усвајања Закона, у Војводину стижу колонисти из: Босне и Херцеговине, Баније, Лике, Кордуна, Црне Горе, Далмације, Санџака, Србије, Македоније, Словеније и са Косова. За кратко време, на нова огњишта стигло је око 250 000 људи, и тако колонизацију у социјалистичкој Југославији претворило у највећу собу народа у последњих 300 година на Балкану.

Организована колонизација је извршена крајем 1945. и током 1946. године, али је досељавање у ове крајеве трајало све до 1948. године. Колонисти су се населили у 114 војвођанских места, а многима од њих су дали нова имена, који су их подесћали на родни крај и хероје који су их четири ратне године водили у борби за слободу. Чиб је постао Челарево, Букин - Младеново, Буљкес - Бачки Маглић, Шупљаја - Крајишник, Парабућ - Ратково, Торжа - Савино Село итд. У Бачку Паланку досељен је живаљ из: Дрвара, Босанског Грахова, Бихаћа, Цазина, Босанског Петровца; у Младеново из: Бугојна, Гламоча, Прозора, Купреса, Ливна и Босанске Крупе; у Гајдобру из: Мостара, Невесиња, Стоца, Требиња; у Нову Гајдобру из: Гацка, Љубиња, Стоца, Требиња; у Обровац из: Јајца, Ливна, Травника, Дувна и Бугојна; у Челарево из Босанског Петровца; у Товаришево из: Дувна, Ливна, Босанске Крупе, Босанског Грахова и Бијељине. Укупно је колонизирано, заједно са Бачком Паланком, седам насеља у бачкопаланачком срезу.

Колонисти су се тешко прилагођавали новим условима живота, а нарочито новом поднебљу. Многима није одговарала клима, жалили су се на воду, многи нису били навикли на овакав начин пољских радова, била је јака носталгија за старим крајем. Староседеоци и нова власт, међутим, чинили су изузетне напоре да се све те и друге, тешкоће, преброде. Организовани су бројни курсеви на којима су досељеници стицали знања из хигијене, из вођења домаћинства, из пољопривреде, а одмах су почели да раде и курсви за описмењавање, јер је било доста неписмених.

Насељавање територије бачкопаланачког среза почело је већ крајем 1945. године, и то током новембра и децембра, али је већина колониста дошла у јануару 1946. године. На подручје среза Бачка Паланка, доселиле су се 2594 породице са 15747 житеља.

Географија

Библиотека Вељко Петровић.

Бачкопаланачка општина захвата пространу површину југозападне Бачке са дванаест насеља. Поред тога, њој припадају и два мања насеља у Срему, што значи да Дунав, који чини границу између Бачке и Срема пресеца општинску територију. Бачка Паланка се на обали реке Дунав на самој граници са Хрватском.

Поред леве, бачке обале Дунава, на подручју општине, простире се 0,5 - 2 километра широка ниска ритска површина, угрожена високим водама Дунава. Због тога на самој обали нема изграђених насеља. Најближа Дунаву је Бачка Паланка. Периферни јужни делови града удаљени су од реке 500 m. Једино мало сремско насеље Нештин лежи непосредно уз десну дунавску обалу. Из наведених разлога, на подручју општине није изграђено ни једно речно пристаниште, тако да Дунав, иако велика међународна пловна река, у саобраћајном погледу за општину нема већег значаја. Општинском територијом трасирана су и два пловна канала Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав. Читавом ширином општинско подручје пресеца канал Бачки Петровац-Каравуково, правцем исток - запад, а мањи североисточни део код Деспотова пресеца канал Нови Сад-Савино Село правцем север-југ. Поменимо још да поред Младенова, уз југозаадно ивично подручје општине тече каналисана бачка речица Мостонга.

Саобраћај

Улица краља Петра.

Неупоредиво већег значаја за општину Бачка Паланка су копнене саобраћајнице. Највећег значаја су два аутомобилска путна правца. Први, који води од Новог Сада преко Бачке Паланке према Бачу и Сомбору, одакле се наставља преко Бездана за Барању и на север ка Мађарској, Код Оџака се од овог правца одваја значајан пут ка Богојеву и Осијеку. Други пресеца општину правцем север-југ. Он повезује Бачку Паланку преко Врбаса, Бачке Тополе и Суботице са средњом и северном Бачком. Исти пут се на југ наставља преко моста на Дунаву ка Илоку, Шиду и аутопуту Београд-Загреб. Код Илока овај путни правац пресеца значајан Подунавски пут који води од Петроварадина преко Беочина и Илока према Вуковару и даље ка Осијеку у једном правцу и од Вуковара према Винковцима у другом. Нешто мањег значаја је аутомобилски пут Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци који правцем југоисток-северозапад пресеца северни део општине на линиј Силбаш - Параге. Карађорђево и Младеново се налазе на локалном путу који се одваја од пута Бачка Паланка - Бач, између Бачке Паланке и Обровца и преко ових насеља води ка путу Бач-Бачко Ново Село. Поменимо још да се 1 километар западно од Нештина одваја од Подунавског пута локални пут за Визић, тако да су сва општинска насеља добрим аутомобилским путевима повезана са општинским центром или се пак налазе на важним регионалним путним правцима, који их даље повезују са осталим деловима земље и Европе. Бачкопаланачко подручје пресеца и железничка пруга Нови Сад-Оџаци-Сомбор.

Рељеф

Поглед на Бачку Паланку од Илока.

Подручје бачкопаланачке општине простире се, у рељефном погледу, на свим морфолошким јединицана карактеристичним за Војводину, сем пешчаре. Поред Дунава је алувијална раван, односно рит, а то су управо најниже површине у рељефу Војводине. У нашем случају надморска висина ове површине износи око 80 m. Северно до рита налази се 3-5 m виша површина. Њу представља алувијална тераса коју је, као и претходну, наталожио Дунав. Ритови су угрожени при сваком високом водостају, због чега је у њима стамбена изградња забрањена. Алувијалну терасу, на којој је изграђена Бачка Паланка, угрожавају само екстремно високи водостаји. Од алувијалне терасе даље према северу простире се, за још 2-5 m виша степеница, лесна тераса, која представља део простране бачке лесне терасе. Поред десне обале Дунава, иза алувијалне равни или непосредно уз обалу нема лесне терасе, него се стрмим одсецима или косама издиже 20-30 m виша лесна површина, лесна зараван. Она представља део фрушкогорске лесне заравни. Још јужније, у атару Визића, присутни су огранци планинског масива Фрушке горе.

Клима

Територија општине налази се у умереноконтинентаном климатском појасу. У њој се смењују климатски утицаји са свих страна, као у осталом и на подручју читаве Војводине, будући да представља равницу отворену у свим правцима.

Насеља

Католичка црква у центру Бачке Паланке.

Бачка Паланка на територији своје општине има периферни положај. Она је, сагледавајући општинска насеља у Бачкој, најјужније и Дунаву најближе насеље. Источно од општинског седишта, поред новосадског пута лежи Челарево удаљено 11 km. У правцу северозапада, на сомборском путу су Обровац, удаљен од Бачке Паланке 9 km и Товаришево, удаљено 14 km. Нешто западније, на локалном путу су Карађорђево, до ког има 10 km и Младеново, удаљено од општинског средишта 14 km. У правцу севера, на путу за Врбас су следећа насеља: Нова Гајдобра на 10 km, Гајдобра на 14 km, Силбаш на 20 km и Деспотово удаљено од општинског центра 29 km. Од Деспотова пут води до Пивница, најудаљенијег насеља од општинског средишта до кога има 34 km, док од Силбаша пут води до Парага удаљених 25 km. Преко Дунава и дела Вуковарске општине, што је својеврсни куриозитет, долази се Подунавским путем до Нештина, удаљеног од Бачке Паланке 9 km, а на локалном путу је и последње општинско насеље Визић, удаљено од Подунавског пута 6, а од центра општине 13 km. Границе општина Бачка Паланка углавног су асминистративне, оивичене ленијама између сеоских атара према суседним општинама. Једино Дунав, према југу, чини природну границу и то не у потпуности јер се, како је већ истакнуто, југоисточни мањи делови општинске територије налазе у Срему, са другр стране реке. Јужно од Дунава је подручје општине Вуковар, западно је општина Бач, северозападно Оџаци, северно и североисточно је подручје општине Врбас, а са истока општина Бачки Петровац. Сремски део бачкопаланачке општине омеђен је са запада општином Вуковар, са југозапада подручјем општине Шид, са југа је општина Сремска Митровица, а са истока општина Беочин. Према томе, општина Бачка Паланка се граничи са осам општина од којих су четири у Бачкој и исто толико у Срему.

Статистика

Површина општина Бачка Паланка износи 579 km². То је за око 100 km² више од просечне величине војвођанских општина, што значи да припада групи по површини већих општина у Војводини. Године 1991. на територији општине пописом је регистровано 58 835 становника, што је за око 14 000 више од војвођанског просека, тако да и у том погледу припада групи већих општина. Густина насељености је 101,6 становника по m², такође је већа од војвођанског просека (93,6). Општинска територија је неправилног облика, издужена у правцу север-југ. Њена дужина на линији Пивнице-Визић износи 40 km, а највећа ширина на линији Младеново - Челарево је 28 km, док просечна ширина износи 14,5 km.

Демографија

У насељу Бачка Паланка живи 23560 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,6 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 10051 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 12830 1953. 13625 1961. 16475 1971. 21104 1981. 25001 1991. 26780 26515 2002. 29836 29449

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			23.864	81,03%
Словаци			1.194	4,05%
Мађари			1.160	3,93%
Хрвати			618	2,09%
Југословени			607	2,06%
Роми			231	0,78%
Црногорци			110	0,37%
Албанци			70	0,23%
Немци			68	0,23%
Муслимани			41	0,13%
Македонци			27	0,09%
Русини			25	0,08%
Словенци			24	0,08%
Руси			14	0,04%
Чеси			9	0,03%
Буњевци			8	0,02%
Украјинци			7	0,02%
Бошњаци			7	0,02%
Бугари			2	0,00%
Румуни			1	0,00%
непознато			312	1,05%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	28			31
80+	134			310
75-79	247			472
70-74	460			732
65-69	768			905
60-64	871			925
55-59	686			782
50-54	1134			1228
45-49	1208			1265
40-44	1049			1204
35-39	976			985
30-34	998			949
25-29	1141			1085
20-24	1059			1068
15-19	1043			1056
10-14	938			849
5-9	759			739
0-4	700			665
просек	37.6			40.3

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 3475 3686 4781 6540 8137 8738 10051

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 1812 2485 2131 2490 759 253 94 15 5 7 2.92

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	11802	3534	7434	461	354	19
Женски	12997	2790	7513	2029	648	17

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5636	536	-	2	2320	94	298	673	144	286
Женски	4351	226	-	1	1566	25	53	841	115	78
Оба	9987	762	-	3	3886	119	351	1514	259	364
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	81	197	387	130	85	202	-	2	199
Женски	141	166	221	376	304	118	2	2	116
Оба	222	363	608	506	389	320	2	4	315

Политика

Драган Бозало (Српска Радикална Странка др Војислав Шешељ) је тренутни председник општине.

Познате личности

• Звездан Јовановић
• Наташа Јанић
• Михаљ Кертез
• Драган Зорић
• Милан Јанић
• Душан Алимпић
• Жарко Шешум
• Милан Курепа
• Драган Суџум
• Калман Конрад
• Франц Ференц Ајзенхут
• Милан Мачван
• Марко Вујин
• Зоран M.Савић
• Драган Бозало

Види још

• Јужнобачки округ

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бачка Паланка

• Званични сајт Општине Бачка Паланка
• Бачка Паланка - Пословни именик
• Туристичка организација општине Бачка Паланка
• Dunavgrad - портал добре забаве (Др. ИКС)

карте, мапе и сателитски снимци

• Мапа општине Бачка Паланка и насеља у оквиру Општине (988.bap.rs)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)