Бачки Грачац
| Бачки Грачац | |
 Здравствени центар |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Оџаци |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 45° 33′ 10" СГШ 19° 19′ 15" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 30,6 km² |
| Надморска висина | 82 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 2913 |
| густина насељености | 95 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25252 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
  Бачки Грачац
Бачки Грачац на мапи Србије |
|
Координате: 45° 33′ 10" СГШ, 19° 19′ 15" ИГД
Бачки Грачац је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, аутономној покрајини Војводини. Према попису становништва из 2002. године, село има 2.913 становника, од којих су 2.810 српске националности.
Садржај |
[уреди] Положај насеља
Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.
[уреди] Име
Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив - Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.
[уреди] Историја
Угарски краљ Бела III (1173-1196) у једном документу помиње село Filipova.[тражи се извор од 10. 2010.] 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово, [1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха, [3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, већином из Лике. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.
[уреди] Демографија
Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.
У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.
Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Кретање броја становника кроз историју:
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.810 | 96,46% | ||
| Роми | 11 | 0,37% | ||
| Црногорци | 9 | 0,30% | ||
| Мађари | 7 | 0,24% | ||
| Хрвати | 6 | 0,20% | ||
| Југословени | 5 | 0,17% | ||
| Словаци | 3 | 0,10% | ||
| Словенци | 1 | 0,03% | ||
| Руси | 1 | 0,03% | ||
| Румуни | 1 | 0,03% | ||
| Муслимани | 1 | 0,03% | ||
| Буњевци | 1 | 0,03% | ||
| Албанци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 23 | 0,78% | ||
| м | ж | |||
| ? | 5 | 4 | ||
| 80+ | 25 | 65 | ||
| 75-79 | 23 | 96 | ||
| 70-74 | 88 | 116 | ||
| 65-69 | 103 | 114 | ||
| 60-64 | 92 | 109 | ||
| 55-59 | 79 | 80 | ||
| 50-54 | 149 | 120 | ||
| 45-49 | 137 | 113 | ||
| 40-44 | 89 | 97 | ||
| 35-39 | 88 | 89 | ||
| 30-34 | 73 | 63 | ||
| 25-29 | 82 | 76 | ||
| 20-24 | 92 | 101 | ||
| 15-19 | 107 | 90 | ||
| 10-14 | 86 | 61 | ||
| 5-9 | 52 | 57 | ||
| 0-4 | 46 | 46 | ||
| просек | 41.9 | 46.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1232 | 414 | 715 | 66 | 31 | 6 |
| Женски | 1333 | 278 | 712 | 303 | 36 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 521 | 150 | - | - | 201 | - | 17 | 38 | 8 | 37 |
| Женски | 300 | 21 | - | - | 94 | 2 | 1 | 71 | 9 | 9 |
| Оба | 821 | 171 | - | - | 295 | 2 | 18 | 109 | 17 | 46 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 4 | 25 | 7 | 9 | 5 | - | - | 17 | |
| Женски | 12 | 1 | 20 | 21 | 30 | 4 | - | - | 5 | |
| Оба | 15 | 5 | 45 | 28 | 39 | 9 | - | - | 22 |
[уреди] Карактеристике насеља
Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозапад - североисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.
[уреди] Привреда
2002. године, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.
[уреди] Саобраћај
Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка - Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.
[уреди] Референце
- ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр 411
- ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, стране 112-113.
- ^ а б Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, страна 72.
- ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Оџаци |
|---|
|
Бачки Брестовац • Бачки Грачац • Богојево • Дероње • Каравуково • Лалић • Оџаци • Ратково • Српски Милетић |
