Бачки Моноштор

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бачки Моноштор
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Западно-бачки
Општина	Сомбор
Географски подаци
Географске координате	45° 47′ 22" СГШ 18° 56′ 05" ИГД
Површина	94,4 km²
Надморска висина	86 m
Становништво (2002)
број становника	3920
густина насељености	42 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	25272
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO
Бачки Моноштор  Бачки Моноштор на мапи Србије

Координате: 45° 47′ 22" СГШ, 18° 56′ 05" ИГД Бачки Моноштор је претежно шокачко насеље у општини Сомбор у Западнобачком округу. Према попису из 2002. било је 3920 становника (према попису из 1991. било је 4205 становника).

Садржај 1 Географски положај 2 Становништво 3 Насеље 4 Демографија 5 Референце 6 Спољашње везе

[уреди] Географски положај

Налази се на 15 km северозападно од Сомбора, а са западне стране његове простире се врло сложена раван Дунава – Моношторски рит. Настао је 1902. године скретањем корита Дунава, који је текао поред самог села. Тако је Дунав удаљен од села 3-5 километара, па су Моноштору остали рукавци и баре, који су данас рај за риболовце. Моноштор је постао центар Моношторског рита, богатим јеленском и другом дивљачи, па је ловни туризам врло успешан, а сам рит је под заштитом државе. Граничи се према западу преко Дунава са селом Змајевац у Барањи, према северу са атаром Штрбац и Безданом, према истоку са шумом Козара коју пресеца асфалтирани пут Сомбор-Бездан и према југу низ реку Дунав са селом Купусина и Апатином, градом крај Дунава.

Моноштор је острвце окружено дунавским рукавцима и каналима на које се стиже једино преласком преко мостова – одатле и назив »село на 7 Дунава«. Један мост је постављен на улазу у село са стране од Сомбора – такозвани »Пислин мост« који је над Великим бачким каналом, други је на улазу у село са безданске стране – понтонски мост, такодје преко Великог бачког канала и трећи са југозападне стране села преко Канала Дунав-Тиса-Дунав, »Цигански мост«, који спаја Моноштор са његовим шумама и викенд насељима. Раније је постојао још један мост у моношторском атару у близини пута према Сомбору, постављен преко Великог бачког канала који је спајао тадашње поседе и салаше са главним путем, али је срушен током ИИ светског рата ради заштите села од непријатељских трупа.

Постоје и обележене бициклистичке стазе – Панонске стазе мира, које долазе преко Мађарске, Хрватске, Војводине (Бездан, Моноштор, Сомбор – Нови Сад итд.).

Што се тиче доласка у Моноштор воденим путем, он је и најатрактивнији јер пружа могућност уживања у небројеним лепотама природе села и околине. У прошлости, не тако давној, Моноштор је имао пристаниште за такозване дунавске дереглије и мање бродове. Доласком новијих времена, уредјењем корита реке Дунав, изградњом одбрамбеног насипа за одбрану од поплава, селу је привремено одузет главни ток Дунава, тзв. Живи Дунав, који је сада нешто удаљенији од села, али су остали његови рукавци, овде звани Дунавци. У Моноштор се тренутно може доћи каналом Бездан – Бечеј и каналом Бездан – Пригревица. То су пловни путеви ограничених габарита, а у канал се може ући у Богојеву и Новом Саду.

Још из историјата водопривредних подухвата да се приметити да је пловидба била један од разлога прокопавања канала кроз мочварне терене Бачке. Тако је и 1802. год. настао канал Бачки Моноштор – Бачко Градиште. Већ данас изградњом канала Рајна – Мајна – Дунав, може се у Моноштор пловним путем доћи и са крајњег севера Европе.

Програмом ревитализације Специјалног резервата природе »Горње Подунавље« биће омогућено и оспособљавање низа рукаваца Дунава за пловидбу чамаца и бродића, како у економске, тако и у сврхе развоја сеоског туризма и туризма уопште.

[уреди] Становништво

Већину становника, од укупно 3920, чине хрватски Шокци, али има и старих мађарских, немачких и српских породица. Просек година моношторских житеља износи 40,1 годину. Сама реч Шокац према неким изворима значи исто што и „пребег”, „ускок”, јер су први становници, римокатолички икавци, пребегли из Славоније и Босне испред турске најезде. Сместили су се у непосредној близини мађарског града тврђаве Бодрог и ту су остали дуго после мађарског пораза 1526. године. Тако су 1717. становници Моноштора разваљивали Бодрошку тврђаву и од њених цигала градили римокатоличку цркву. Новији досељеници су се насељавали који километар даље, на мањем поплавном терену, па је 1752. године црква пресељена, као и цело старо село.

[уреди] Насеље

Црква је проширена 1806. године, а средином 20. века проглашена је спомеником културе од великог значаја. Има четири олтарске слике, једна је рад И. Лончаревића и под заштитом је државе, као и кип Жалосне госпе, два стара олтара и проповедаоница са класицистичком резбаријом. Народ врло успешно одржава традицију: имају врло лепу богату ношњу, веселе бећарце и светковине. Многи музиколози и етнолози из целог света долазе овамо, као и богати светски ловци. Овде је врло често у лов долазио Јосип Броз Тито, као и многи домаћи и страни државници. Сада су гости имућни страни туристи, које прихвата Ловачка вила, поред самог Старог канала, на ивици прелепе шуме. У непосредној близини је и канал Дунав Тиса Дунав, једним делом прокопан коритом старог Дунава, тако да је Моноштор са свих страна опкољен водом. Тајанствени рукавци Дунава, смештени између бајковитих шума, чине да Моноштор представља посебан доживљај природе. Није чудно да овде има три викенд насеља на каналима и два на рукавцима Дунава. Туристи обилазе цркву, етно кућу, сликају се, а омогућен им је фото сафари џиповима кроз шуму, а чамцима кроз заборављене рукавце Дунава. Домаћини су специјалисти у кувању старих јела, а посебно су чувени по рибљем паприкашу. Имају и првака горњег Подунавља, док су Златни котлић Дунава освајали десетак пута. У селу постоји Амбуланта, Основна школа, Шумска управа, Бродоградилишна Радионица, трговине, кафе барови, чарде. Прошле године, дакле 2003. први пут су организовано почели да долазе туристи на једнодневне излете, или вишедневни боравак у сеоским кућама, са домаћом храном. У спортској хали одржавају се разна, па и међународна такмичења, као и концерти. У завичајној библиотеци сеоски Литерарни клуб одржава изложбе и књижевне сусрете, док два културно уметничка друштва са својим фолклором и изворним певањем улепшавају боравак у овом увек романтичном селу.

Бачки Моноштор краси аутентично културно наслеђе које се огледа у мноштву изворних обичаја, фолклору, језику, традиционалним народним ношњама храни и музици које задржавају свој основни облик већ више од 200. година, а природна богатства села употпуњују јединствени доживљај села.

Само насеље налази се у срцу Специјалног резервата природе Горње Подунавље, који је законски дефинисан 2001. године. Одвајкада је станиште ритског јелена, срндаћа, дивље свиње, лисице, куне, јазавца, орла белорепана, црне роде и других животињских врста. Ови плавни терени представљају идеално мрестилиште свих врста дунавске рибе. Што се, пак, медјународног аспекта заштите тиче, Горње Подунавље се због изузетног богатства орнитофауне налази на листи ИБА (Импортант бирд ареа), које се огледа у богатству ретких и угрожених врста на гњеждјењу, као и значају на миграцији и зимовању северних популација птица.

У селу се по дугој традицији мештани баве пчеларством, па 2005. године освајају медаље за најбољи мед. Медаље на светском нивоу осваја одгајивачница расних паса, немачких овчара са неколико европских шампионски титула. У селу постоји Ловачко друштво, Карате, Кошаркашки и Фудбалски клуб.

Напомена: Текст преузет са сајта www.soinfo.org

[уреди] Демографија

У насељу Бачки Моноштор живи 3112 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (37,7 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 1346 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 4555 [1] 1953. 4635 1961. 4560 1971. 4590 1981. 4432 1991. 4205 4017 2002. 4122 3920

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Хрвати			2.043	52,11%
Југословени			570	14,54%
Срби			371	9,46%
Мађари			211	5,38%
Румуни			179	4,56%
Роми			100	2,55%
Немци			32	0,81%
Словаци			9	0,22%
Црногорци			8	0,20%
Буњевци			7	0,17%
Албанци			3	0,07%
Словенци			2	0,05%
Руси			1	0,02%
Муслимани			1	0,02%
Македонци			1	0,02%
непознато			4	0,10%

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Координате: 45° 47' 37" СГ Ш, 18° 56' 09" ИГД

п • р • у Насељена места града Сомбора
Алекса Шантић • Бачки Брег • Бачки Моноштор • Бездан • Гаково • Дорослово • Кљајићево • Колут • Растина • Риђица • Светозар Милетић • Сомбор • Станишић • Стапар • Телечка • Чонопља