Бачки Петровац

Друга значења су пописана у чланку Петровац (вишезначна одредница).

Бачки Петровац
Главна улица у Бачком Петровцу

Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачки Петровац
Становништво
Становништво (2011)	6727
Густина становништва	103 ст/km²
Положај
Координате	45°21′23″N 19°35′18″E / 45.356333, 19.588333
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	87 m
Површина	65,1 km²
Бачки Петровац Бачки Петровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21470
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Координате: 45° 21′ 23" СГШ, 19° 35′ 18" ИГД

Бачки Петровац (свк. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 6727 становника (према попису из 1991. било је 7236 становника).

Садржај

1 Историја
2 Култура
- 2.1 Ликовни живот
3 Привреда
4 Демографија
5 Знамените личности
6 Туризам и рекреација
- 6.1 Слике аква парка
7 Спорт
8 Медији
9 Литература
10 Референце
11 Галерија
12 Спољашње везе

Историја [уреди]

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракосија Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац.

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало Гложан и Петровац . Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Култура [уреди]

Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу

Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Зуске Медведјове, Народни музеј и друге образовне и културне институције.

Ликовни живот [уреди]

У ликовној уметности пошетци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но нјегови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медведјове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медведјова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабатх- Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980.- тих године ликовни живот је обележн оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвидјове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски слиакр. У Бачкој преровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда [уреди]

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету. Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија [уреди]

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	7452	^[1]
1953.	7503
1961.	8104
1971.	7822
1981.	7729
1991.	7236	7120
2002.	6993	6727

Етнички састав према попису из 2002.^[2]

Словаци	5.549	82,48%
Срби	573	8,51%
Југословени	169	2,51%
Хрвати	56	0,83%
Мађари	36	0,53%
Роми	22	0,32%
Муслимани	10	0,14%
Црногорци	9	0,13%
Русини	8	0,11%
Словенци	5	0,07%
Македонци	5	0,07%
Албанци	4	0,05%
Украјинци	3	0,04%
Немци	3	0,04%
Чеси	1	0,01%
Руси	1	0,01%
непознато	140	2,08%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	3	4
80+	51	119
75-79	82	147
70-74	120	228
65-69	176	228
60-64	163	187
55-59	172	202
50-54	296	275
45-49	293	274
40-44	254	228
35-39	236	190
30-34	242	209
25-29	199	212
20-24	226	221
15-19	229	214
10-14	198	170
5-9	195	174
0-4	175	135
просек	38.5	42.8

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2265	2426	2690	2642	2806	2646	2567

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	646	672	534	520	139	42	9	3	1	1	2.62

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2742	858	1682	109	93	-
Женски	2938	524	1705	583	123	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1552	572	1	2	400	27	110	117	29	72
Женски	985	200	-	1	292	9	8	125	27	16
Оба	2537	772	1	3	692	36	118	242	56	88
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	28	59	42	18	33	-	-	29
Женски	16	24	48	95	73	39	2	-	10
Оба	29	52	107	137	91	72	2	-	39

Знамените личности [уреди]

Улаз у аква парк Петроленд

Туризам и рекреација [уреди]

За више информација погледајте чланак Аква парк Петроленд

23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 километара.^[4]

Слике аква парка [уреди]

Аква парк 1
Аква парк 2
Аква парк 3
Аква парк 4
Аква парк 5

Спорт [уреди]

ФК Младост Бачки Петровац је основан 1923. године и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Запад, четвртом рангу такмичења.

Медији [уреди]

За више информација видети ТВ Петровец и Радио Петровец

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997 године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Литература [уреди]

Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec

Референце [уреди]

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
^ Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.