Бачки Петровац

За остале употребе, погледајте Петровац (вишезначна одредница).

Бачки Петровац
Главна улица у Бачком Петровцу
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачки Петровац
Географски подаци
Географске координате	45° 21′ 23" СГШ 19° 35′ 18" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	65,1 km²
Надморска висина	87 m
Становништво (2002)
број становника	6727
густина насељености	103 ст./km²
Остали подаци
Поштански број	21470
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS
Бачки Петровац  Бачки Петровац на мапи Србије

Бачки Петровац (свк. Báčsky Petrovec) је градско насеље у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 6727 становника (према попису из 1991. било је 7236 становника).

Историја

Евангелистичка црква у Бачком Петровцу

Најранији помен о Бачком Петровцу је из XIV века. Средином XVIII века Бачки Петровац насељавају Мађари, а највише Словаци, којима је ово место остало главно средиште. У XVIII век и XIX веку овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало Гложан и Петровац. Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Култура

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Народни музеј и друге образовне и културне институције.

Привреда

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је чувено хмељарство. Хмељ "зелено равничарско злато" из Бачког Петровца, веома је познат у свету. Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав-Тиса-Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 7452 1953. 7503 1961. 8104 1971. 7822 1981. 7729 1991. 7236 7120 2002. 6993 6727

Етнички састав према попису из 2002.
Словаци			5.549	82,48%
Срби			573	8,51%
Југословени			169	2,51%
Хрвати			56	0,83%
Мађари			36	0,53%
Роми			22	0,32%
Муслимани			10	0,14%
Црногорци			9	0,13%
Русини			8	0,11%
Словенци			5	0,07%
Македонци			5	0,07%
Албанци			4	0,05%
Украјинци			3	0,04%
Немци			3	0,04%
Чеси			1	0,01%
Руси			1	0,01%
непознато			140	2,08%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	3			4
80+	51			119
75-79	82			147
70-74	120			228
65-69	176			228
60-64	163			187
55-59	172			202
50-54	296			275
45-49	293			274
40-44	254			228
35-39	236			190
30-34	242			209
25-29	199			212
20-24	226			221
15-19	229			214
10-14	198			170
5-9	195			174
0-4	175			135
просек	38.5			42.8

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 2265 2426 2690 2642 2806 2646 2567

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 646 672 534 520 139 42 9 3 1 1 2.62

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2742	858	1682	109	93	-
Женски	2938	524	1705	583	123	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1552	572	1	2	400	27	110	117	29	72
Женски	985	200	-	1	292	9	8	125	27	16
Оба	2537	772	1	3	692	36	118	242	56	88
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	28	59	42	18	33	-	-	29
Женски	16	24	48	95	73	39	2	-	10
Оба	29	52	107	137	91	72	2	-	39

Знамените личности

• Штефан Хомола
• Јан Чајак

Туризам и рекреација

Улаз у аква парк Петроленд

23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 километара.

Слике аква парка

• 

  Аква парк 1

• 

  Аква парк 2

• 

  Аква парк 3

• 

  Аква парк 4

• 

  Аква парк 5

Спорт

• ФК Младост Бачки Петровац је основан 1923. године и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Запад, четвртом рангу такмичења.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бачки Петровац

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Званична презентација општине
• Гимназија "Јан Колар" у месту((sk))
• Петровец Онлине центар((sk))
• Незванична презентација места((sk))
• Матица Словачка у Југославији((sk))
• Наивна уметност Војвођанских Словака ((sk)) ((en))