Бачки Петровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Петровац (вишезначна одредница).
Бачки Петровац

Главна улица у Бачком Петровцу
Главна улица у Бачком Петровцу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачки Петровац
Становништво
Становништво (2011) 6727
Густина становништва 103 ст/km²
Положај
Координате 45°21′23″N 19°35′18″E / 45.356333, 19.588333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 87 m
Површина 65,1 km²
Бачки Петровац на мапи Србије
{{{alt}}}
Бачки Петровац
Бачки Петровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21470
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 21′ 23" СГШ, 19° 35′ 18" ИГД

Бачки Петровац (свк. Báčsky Petrovec) је градско насеље у Србији у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2002. било је 6727 становника (према попису из 1991. било је 7236 становника).

Историја[уреди]

На територији насеља Бачки Петровац већ у праисторијско доба постојала су насеља а најстарији помен је из 13. века када је признат за самосталну црквено општину са црквом која је посвећена св. Петру. Име Петровац се наводи и у историским изворима и аналима из 15. и 16. као и 17. века. Имена Бодоњ, Телек и Драгово говоре о томе да су први становници ту били Мађари и Срби. У време турског доба ту се помиње сеоце са 19 затим 5 и крајем 16. века 28 породица. У време устанка Ракосија Драгово, Бодоњ и друга насеља су била спаљена и остао је само Петровац.

У првој половини 18. века дошло је до сеобе Словака на Доњу земљу. 1747. доведени су први Словаци у Бачку на имање Чарнојевића у Футогу где им је он уступио део старе општине Петровац у којој је било 19 српских породица. Први словачки досељеници потичу из новохрадске столице (која се данас углавном налази у Мађарској). У 18. век и 19. веку овде је било велико властелинство - футошко, које је обухватало Гложан и Петровац . Први подаци о броју становника датирају из 1772. године из времена Марије Терезије и у Петровцу је побројано 423 породице од чега 37 српских, а скупа је било 2 000 становника. Значи да је Петровац у то доба био овеће насеље. У 18. и 19. веку постаје највеће словачко насеље у Бачкој. После је наишло доба стагнације услед одлива становништва у Срем и за време рата у Чехословачку. Но иако је у популацији настала одређена стагнација Петровац се развија културно, привредно, трговински и у административно- управном смислу је напредовао и постао је не само културно средиште Словака већ се сврстао у најнапреднија насеља у јужној Бачкој.

Бачки Петровац је имао знатан допринос у борби са окупатором и то у оквиру Новосадског партизанског одреда, све до коначног ослобођења 1944. године. Новембра 1944. године у Бачком Петровцу је формирана Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, састављена од припадника словачке националности.

Култура[уреди]

Гимназија Јан Колар у Бачком Петровцу
Галерија Зуске Медведјове у Бачком Петровцу

Међу знаменитијим споменицима историје је споменик обешеним првоборцима 1941. године и стара црква из 1813. у Кулпину. У Бачком Петровцу су познати Словачка гимназија, Галерија Зуске Медведјове, Народни музеј и друге образовне и културне институције.

Ликовни живот[уреди]

У ликовној уметности пошетци ликовног живота у Бачком Петровцу су неистражени али се зна да је први школовани сликар на овим просторима био Јан Рохоњ који је живео у првој половини 19. века но његови радови нису сачувани и непознати су. Даљим иако аматер био је свештеник Бењамин Реус чије једно платно је у Галерији Зуске Медведјове. Велики утицај на сликарство у овој средини оставио је сликар Карол Милослав Лехотски који је из редова словака био први академски сликар. Његови радови налазе се у Галерији Зуске Медведјове и у приватном власништву. Поред овог сликара велики утицај у овој области уметности је имала и сликарка Зуска Медведјова која је своје слике поклонила Бачком Петровцу. Бачки Петровац је имао школоване сликара и сликаре аматере које су били опажани и у другим срединама, и од школованих сликара утицај на сликарство у Бачком Петровцу имали су у новије време Јарослав Шимович, Михал Кираљ, Иван Крижан, Владимир Лабатх- Ровњев (који се бавио и скулптуром) и др. 1980.- тих године ликовни живот је обележн оснивањем „Галерије Блатно“ од стране групе аматера а чија је главна покретачка снага био академски сликар и графичар Михал Кираљ. 1989. Бачки Петровац је поред Галерије Зуске Медвидјове добио и нову галерију у гимназији Јан Колар. У данашнје време у Бачком Петровцу не живи ни један академски слиакр. У Бачкој преровцу постоје две галерије и ту се налази центар за презентацију ликовне уметности словака у Србији.

Привреда[уреди]

У овом крају је развијена пољопривреда, а нарочито је чувено хмељарство. Хмељ „зелено равничарско злато“ из Бачког Петровца, веома је познат у свету. Због близине Новог Сада, већина становника свакодневно путује у град. Подручје Бачког Петровца у систему канала Дунав—Тиса—Дунав има ловишта и друге природне атрактивности.

Демографија[уреди]

У насељу Бачки Петровац живи 5434 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 2567 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7452 [1]
1953. 7503
1961. 8104
1971. 7822
1981. 7729
1991. 7236 7120
2002. 6993 6727
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци
  
5.549 82,48%
Срби
  
573 8,51%
Југословени
  
169 2,51%
Хрвати
  
56 0,83%
Мађари
  
36 0,53%
Роми
  
22 0,32%
Муслимани
  
10 0,14%
Црногорци
  
9 0,13%
Русини
  
8 0,11%
Словенци
  
5 0,07%
Македонци
  
5 0,07%
Албанци
  
4 0,05%
Украјинци
  
3 0,04%
Немци
  
3 0,04%
Чеси
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
непознато
  
140 2,08%


Знамените личности[уреди]

Туризам и рекреација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Аква парк Петроленд

23. априла 2012. у Бачком Петровцу је отворен аква парк Петроленд, највећи аква парк у Србији и један од највећих у југоисточној Европи. У његову изградњу словачка компанија Aqua Therm Invest до сада је уложила 8,5 милиона евра, а до завршетка последње фазе у наредне две године биће инвестирано укупно 22 милиона евра. Аква парк се налази на уласку у Бачки Петровац, на путу за Нови Сад, од кога је удаљен 18 километара.[4]

Слике аква парка[уреди]

Спорт[уреди]

Медији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети ТВ Петровец и Радио Петровец

Једина петровачка телевизије је ТВ Петровец, која емитује од новембра, 1997. године а једина радио-станица је Радио Петровец.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. ^ Отворен аква-парк у Бачком Петровцу, www.b92.net, 23. 04. 2012.

Литература[уреди]

  • Sámuel Boldocký, Petrovec 250, 1745- 1995 1995 Báčsky Petrovec

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бачки Петровац