Бачко Добро Поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бачко Добро Поље

Зграда у центру села. На овом месту је до 1950. стојала разорена Евангелистичка црква
Зграда у центру села. На овом месту је до 1950. стојала разорена Евангелистичка црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Врбас
Становништво
Становништво (2011) 3541
Густина становништва 76 ст/km²
Положај
Координате 45°29′31″N 19°41′13″E / 45.491833, 19.686833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Површина 57,6 km²
Бачко Добро Поље на мапи Србије
{{{alt}}}
Бачко Добро Поље
Бачко Добро Поље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21465
Позивни број 021
Регистарска ознака VS


Координате: 45° 29′ 31" СГШ, 19° 41′ 13" ИГД

Бачко Добро Поље (мађ. Kisker, нем. Klein Keer) је насеље у Србији у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 3541 становника. Налази се 33 km од Новог Сада на путу и железничкој прузи Нови Сад, Змајево, Врбас. Према попису 2002. године у селу живи 3.948 становника, а већина се изјашњава као Срби. Становништво се претежно бави пољопривредом, а запослени раде у Новом Саду и Врбасу.

За црквену и сеоску славу, одређен је Свети Василије Острошки, који се слави 12. маја по грегоријанском календару (29. априла по јулијанском).

Име[уреди]

Све до 1861. године данашње насеље Бачко Добро Поље се звало Мали Кер. Године 1861. Мађари су му променили име у Киш Кер, које ће се касније називати и писати једним именом Кишкер, све до 1922. године. Године 1922. добија назив Прибићево по српском политичару Светозару Прибићевићу. Овај назив ће се заржати до 1933. године, када се појављује ново име Бачко Добро Поље, и тај назив остаје све до 1947. године. Само у току 1947. године, дакле годину дана, носиће назив Добро Поље, да би се од 1948. године па на даље звало Бачко Добро Поље.

Историја[уреди]

За време турске владавине забележено је у ондашњој Бачкој нахији постојање два Кера - Велики и Мали. Мали Кер је 1554. године имао два дома, 1570. девет домова, а 20 година касније 15 домова. На крају XVII века, тачније 1699. године, Кер је био насељен са 42 дома. Према подацима из 1743. и ондашњих пописа насеље Кер је било насељено искључиво Србима.

Систематска колонизација Бачке Немацима из јужне Баварске и Порајња почиње тек после Пожаревачког мира 1718. године. Први колонисти прикупљали су се из јужне Немачке у Бечу и одатле Дунавом транспортовани до Апатина, сви су они махом били приватни досељеници, све до 1749 када се организује системско насељавање.

Априла и маја месеца 1784. године у насеље Кер населили су се и Немци из оближње Торже (нем. Torschau, срп. Савино Село), нешто доцније између јуна и октобра дошли су из Црвенке, а наредне 1875. године из суседног Врбаса и готово сви су били евангелистичке вероисповести. Годину дана касније, населили су се у Керу Немци из Рајха, том приликом је дошло 198 земљорадника са породицама.

Године 1871. имало је 3.137 становника, 1910. године 3550. Године 1944. готово сви Немци су напустили село и имања и повкли се са немачком војском за Немачку. После Другог светског рата, Бачко Добро Поље је уместо исељених Немаца, насељавано колонистима из пасивних планинских крајева послератне Југославије, тачније Црне Горе и Босанске Крајине.

Колонизација[уреди]

Прва група црногорских колониста стигла је у Бачко Добро Поље 19. новембра 1945. године, да би до септембра 1946. године насељено у Бачком Добром Пољу 553 породице колониста из дурмиторког краја. Нова група колониста са 32 српске породице из Босанске Крајине пристигла је јуна месеца 1947. Током 1945. године одобрено је да се у Бачком Добром Пољу насели и известан број породица, који су ту дошли самостално после рата, ткз. „аутоколонисти“. Њихов број је износио 50 породица, то су били етнички Срби пореклом из Херцеговине, Далматинске Загоре, Лике, Босне, јужне Србије.

Током колонизације и након њеног завршетка дошло је и до враћања становништа у матичне крајеве из којих су колонизирани, услед најчешће тешког привикавања на климу. Од црногорских колониста се вратила 201 породица, док од колониста из Босанске Крајине 4 породице. Враћање породица црногорских колониста у матични крај:


Матични крај Укупно досељено Остали Вратили се
Планина пивска 156 104 52
Жупа пивска 115 84 31
Дробњак 103 59 44
Језера 90 58 32
Ускоци 65 34 31
Шаранци 24 13 11
Укупно породица 553 352 201

Демографија[уреди]

У насељу Бачко Добро Поље живи 3038 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (36,0 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39. Према попису из 2002, Срби су чинили већинско становништво са 57,16%.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3759 [1]
1953. 3763
1961. 3922
1971. 3622
1981. 3768
1991. 3940 3919
2002. 3970 3929
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.246 57,16%
Црногорци
  
1.500 38,17%
Мађари
  
37 0,94%
Југословени
  
34 0,86%
Хрвати
  
14 0,35%
Украјинци
  
9 0,22%
Македонци
  
7 0,17%
Немци
  
6 0,15%
Словаци
  
5 0,12%
Русини
  
4 0,10%
Руси
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
13 0,33%


Литература[уреди]

1. Енциклопедија Југославије Југословенског лексикографског завода - Загреб 1980. (1. том А-БИЗ)

2. Бачко Добро Поље - Горштаци у равници Етнографски институт САНУ, уредник Обрен Благојевић - Београд 1979.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]