Башибозук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Башибозук Санџак 1865
'Bashi-Bazouk Chieftain' by Jean-Léon Gérôme, French. Oil, 1881

Башибозук (тур. başıbozuk, оштећена/покварена глава[1], у значењу без вође) је био припадник нерегуларних пешадијских и коњичких војних снага отоманске армије. Састављени од добровољаца, најчешће Черкеза, Албанаца, Курда и Рома-муслимана. Избегавали су уређене борбе и били познати по зверствима, пљачки и одвођењу робља. Оваква недела су на нашим просторима оставила дубок траг у односима Албанаца и суседних народа.[2][3] Башибозуци су били познати по недостатку дисциплине.

Иако је турска војска увек била састављена и од башибозука поред регуларних војника, притисак на отомански феудални систем, узрокован углавном ширењем империје је захтевао веће ослањање на нерегуларне снаге. Држава их је наоружавала и одржавала, али нису примали плату, већ су живели од пљачке, и нису носили униформе нити неке ознаке. Услед недостатка дисциплине, нису били способни за предузимање већих војних операција. Услед непредвидивости и недисциплине, повремено су редовне турске снаге морале насилно да их разоружавају. Међутим, башибозуци су често били корисни у извиђачким мисијама.

Извори[уреди]

  1. ^ Абдулах Шкаљић Турцизми у српскохрватском језику
  2. ^ Војна енциклопедија, (1. том; Абадан - Брчко стр. 504) Београд, 1970.
  3. ^ Encyclopedia Britannica

Литература[уреди]

  • Ottoman warfare, 1500-1700 by Rhoads Murphey. London : UCL Press, 1999.
  • Özhan Öztürk (2005). Karadeniz (Black Sea): Ansiklopedik Sözlük. 2 Cilt. Heyamola Yayıncılık. İstanbul. ISBN 975-6121-00-9.