Башин
| Башин | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 17′ 29" СГШ 20° 51′ 03" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 130 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 552 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
  Башин
Башин на мапи Србије |
|
Координате: 44° 17′ 29" СГШ, 20° 51′ 03" ИГД Башин је насеље у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 552 становника (према попису из 1991. било је 663 становника).
Садржај |
[уреди] Историја
Место се налази југозападно од Паланке, на путу Паланка-Топола. Башин је млађе насеље, постало устанка. Предање нам вели да је име селу дошло по томе, што је онда било имање неког паше. У арачким списковима из 19. века помиње се Башин 1822. године и тада је имао 18 кућа. Године 1846. село је имало 39 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 159 кућа са 767 становника.
Предање нам вели да је село основао Марко, предак Старћевића. Око 1730. године он је дошао из Црне Горе најпре у Церовац, а из Церовца овамо. Затим мало доцније дошли Паштрмци из Паштрме, засеока села Рамаће. О овоме насељавању има и архивских података. 27. јула 1823. године под Н.1416. „дано је објављеније Стојану Радосављевићу из Паштрме, Ранку Манојловићу, Манојлу Миловановићу, Милану и Милоју Бочаревићима, Михалу Сремцу из Рамаће и Вућићу Милосављевићу из Добраче да се населе на алију (спахиска земља која је после одласка Турака припала Србима) Башину у Нахији Смедеревској, и да им даду тамо села Церовац и Ратари, њиве и ливаде у алијама тамошњег мездрајама“(подаци крајем 1921. године). [1] [2] [3]
[уреди] Демографија
У насељу Башин живи 461 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,8 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 537 | 97,28% | ||
| Роми | 13 | 2,35% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 4 | 12 | ||
| 75-79 | 10 | 30 | ||
| 70-74 | 14 | 17 | ||
| 65-69 | 22 | 18 | ||
| 60-64 | 23 | 21 | ||
| 55-59 | 14 | 12 | ||
| 50-54 | 22 | 20 | ||
| 45-49 | 26 | 21 | ||
| 40-44 | 16 | 12 | ||
| 35-39 | 15 | 20 | ||
| 30-34 | 10 | 18 | ||
| 25-29 | 21 | 14 | ||
| 20-24 | 17 | 22 | ||
| 15-19 | 11 | 15 | ||
| 10-14 | 16 | 17 | ||
| 5-9 | 4 | 8 | ||
| 0-4 | 12 | 17 | ||
| просек | 43.8 | 44.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 225 | 56 | 143 | 17 | 9 | - |
| Женски | 253 | 36 | 142 | 65 | 9 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 141 | 85 | - | - | 30 | 2 | 9 | 2 | - | 4 |
| Женски | 79 | 43 | - | - | 10 | - | - | 6 | 7 | 1 |
| Оба | 220 | 128 | - | - | 40 | 2 | 9 | 8 | 7 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 3 | 1 | 2 | 1 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 1 | - | 5 | 5 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 3 | 6 | 7 | 2 | - | - | 2 |
[уреди] Референце
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Коришћена Литература:
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- „Насеља“ књ.22.(Дн. Т. П. Ђорђевић: Архивска грађа за насеља у Србији ) и из „Летописа“ општине села села Бешина, Бр.417
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Смедеревска Паланка |
|---|
|
Азања • Баничина • Бачинац • Башин • Влашки До • Водице • Глибовац • Голобок • Грчац • Кусадак • Мала Плана • Мраморац • Придворице • Ратари • Селевац • Смедеревска Паланка • Стојачак • Церовац |
