Бајмок

Бајмок
Католичка црква и поред ње звоно православне цркве
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Суботица
Географски подаци
Географске координате	45° 58′ 02" СГШ 19° 25′ 14" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Површина	133,7* km²
Надморска висина	134 m
Становништво (2002)
број становника	8586
густина насељености	68* ст./km²
Остали подаци
Поштански број	24210
Позивни број	024
Регистарска ознака	SU
Бајмок  Бајмок на мапи Србије

Бајмок (мађ. Bajmok, нем. Nagelsdorf) је насеље у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2002. било је 8586 становника (према попису из 1991. било је 8620 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Бајмок коју су чинила насељена места: Бајмок (укључујући и Мишићево које у то време није имало статус самосталног насељеног места) и Ђурђин.

Географија

Бајмок се налази у плодној Панонској низији, 9 km од српско-мађарске границе, 23 km од Суботице, 19 km од Бачке Тополе, 33 km од Сомбора и 101 km од Новог Сада. С тим градовима је повезан добрим асфалтним путем. Ипак, најважнија комуникација је железничка пруга која Бајмок спаја са Суботицом и Сомбором, те са другим местима кроз која пролази.

Оближња насеља су на југозападу Алекса Шантић, удаљен 9 km, на југу Пачир, такође удаљен 9 km, и на истоку Мишићево, удаљено 6 km. Такође, у близини се налазе групе салаша Скендерово и Мађарски салаши. Поменута села природно гравитирају Бајмоку који за њих представља трговачки и привредни центар, иако Бајмоку, као месној заједници, припадају само Мишићево и Мађарски салаши.

Историја

Сматра се да је на простору Бајмока постојало насеље још у X веку пре нове ере. Међутим, пошто нису вршена археолошка испитивања, за то не постоје веродостојни докази. Једино се може тврдити да су овде живели Авари и племена Сармата, о чему сведоче остаци гробља које се налази око 1 km југоисточно од центра села. До открића овог гробља је дошло случајно за време изградње пута према Суботици, 1927. године.

Први писани документ који се односи на Бајмок потиче из XV века и у њему се насеље први пут помиње као село.

За време турске окупације од 1526. до 1697. године Бајмок није никад престао да постоји, али је забележено да је мењао број становника у појединим периодима. Године 1763. извршене су припреме за насељавање Немаца у Бачку и Банат. Предложена је да се бајмочка пустара насели како би се олакшао транспорт војника. Крајем 1771. године градска комисија врши премеравање насеља и одређује место за изградњу важнијих зграда. Тада је између осталог на месту старе капеле изграђена црква, која је касније обновљена 1845. године.

После Првог светског рата се у северном делу Бајмока, врши парцелисање земљишта и насељавање ратних добровољаца из Србије, Црне Горе, Лике итд. Процес је извршен у раздобљу од 1921. до 1924. године. Ново насеље Рата, које је постало саставни део Бајмока, добило је име по начину отплате добивеног земљишта (на рате). На сличан начин је 1925. године настало насеље Мишићево, које је добило име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту.

У Другом светском рату Бајмок је био под окупацијом фашистичке Мађарске. Словенско становништво је пало у немилост. Сви насељеници, добровољци и колонисти са Рате и Мишићева депортовани су у логоре у Мађарску, где је највећи број остао до завршетка рата. У њихове куће насељени су сељаци из Ердеља и Буковине, који су ту живели све до краја септембра 1944. године. Бајмок је коначно ослобођен 19. октобра исте године.

Демографија

Број становништва Бајмока разних година:

• 1791. - преко 1.000
• 1826. - 3.715
• 1890. - 7.151
• 1900. - 7.588
• 1921. - 8.733
• 1931. - 11.326

Што се тиче етничке структуре становништва, Бајмок је одувек био мешовит. Као први становници помињу се Мађари. Историјски подаци са краја XVI века говоре о Новом Бајмоку ког су насељавали Срби. Око 1744. године српске породице напуштају село и тада већину становништва сачињавају Мађари и Буњевци. Нешто касније почиње насељавање немачких породица.

Етничка структура 1900. године:

• Мађари - 3.599 (47,4%)
• Буњевци - 1.980 (26,1%)
• Немци - 1.980 (26,1%)
• Срби - 21
• Словаци - 8
• остали.

Етничка структура 1931. године:

• Југословени - 4.597 (40,6%)
• Мађари - 4.276 (37,8%)
• Немци - 2.347 (20,7%)
• Јевреји - 79
• Руси - 16
• остали.

После Другог светског рата становништво немачког порекла (Дунавске Швабе) напушта Бајмок, а њега се досељава око 2.370 нових колониста. То су, углавном, Срби из Лике, из околине Дрежнице чије су куће биле уништене у Другом светском рату и који су били принуђени да мигрирају у Војводину.

Табеле

У насељу Бајмок живи 7018 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,7 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 3175 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 11188 1953. 10829 1961. 11117 1971. 10307 1981. 9586 1991. 8620 8434 2002. 8726 8586

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.900	33,77%
Мађари			2.450	28,53%
Буњевци			1.266	14,74%
Хрвати			700	8,15%
Југословени			454	5,28%
Црногорци			102	1,18%
Немци			31	0,36%
Македонци			14	0,16%
Роми			13	0,15%
Албанци			13	0,15%
Муслимани			10	0,11%
Словенци			7	0,08%
Русини			4	0,04%
Словаци			3	0,03%
Чеси			2	0,02%
Румуни			1	0,01%
непознато			3	0,03%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	8			10
80+	80			151
75-79	103			203
70-74	201			299
65-69	221			310
60-64	252			296
55-59	243			281
50-54	315			288
45-49	352			339
40-44	302			285
35-39	299			305
30-34	260			231
25-29	341			293
20-24	278			250
15-19	268			279
10-14	242			231
5-9	224			215
0-4	176			155
просек	39.7			43.4

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 3357 3382 3696 3543 3449 3228 3175

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 740 929 563 633 193 85 22 5 3 2 2.69

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	3523	1094	2126	162	141	-
Женски	3820	694	2139	812	174	1

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1672	638	-	1	504	22	78	117	23	121
Женски	1136	298	-	-	376	3	4	141	29	31
Оба	2808	936	-	1	880	25	82	258	52	152
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	21	62	14	29	33	1	-	-
Женски	14	13	29	60	116	17	5	-	-
Оба	22	34	91	74	145	50	6	-	-

Напомене

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бајмок

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• www.bajmok.co.rs

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице
Градске четврти и градске месне заједнице: Александрово (Шандор) • Бајнат • Велики Радановац (Радановац) • Верушић1 • Гат • Граничар • Дудова шума (Радијалац) • Зорка • Кер • Кертварош • Макова Седмица • Мали Бајмок • Мали Радановац • Нови Град • Ново Насеље • Ново Село • Пешчара • Прозивка • Сента • Српски Шор • Теслино насеље • Центар 1 • Центар 2 • Центар 3 (Токио) • Железничко насеље (Жељезничко насеље)
Приградска насеља и приградске месне заједнице: Бајмок • Бачки Виногради • Бачко Душаново • Биково • Вишњевац • Габрић • Горњи Таванкут • Доњи Таванкут • Ђурђин • Јожино Село • Келебија • Кобин Крај • Љутово • Мадараш • Мала Босна • Мишићево • Наумовићево • Нови Жедник • Ново Село • Носа • Павловац • Палић • Стари Жедник • Хајдуково • Чантавир • Чикерија • Шебешић • Шупљак Напомене: (1) Верушић је делом градско, а делом приградско насеље.