Бајмок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бајмок

Католичка црква и поред ње звоно православне цркве
Католичка црква и поред ње звоно православне цркве

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Суботица
Становништво
Становништво (2011) 7414
Густина становништва 68* ст/km²
Положај
Координате 45°58′02″N 19°25′14″E / 45.967333, 19.420666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 134 m
Површина 133,7* km²
Бајмок на мапи Србије
{{{alt}}}
Бајмок
Бајмок на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24210
Позивни број 024
Регистарска ознака SU


Координате: 45° 58′ 02" СГШ, 19° 25′ 14" ИГД


Бајмок (мађ. Bajmok, хрв. Bajmak, нем. Nagelsdorf) је село у Србији у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 7414 становника. До 1966, године је ово насеље седиште Општине Бајмок коју су чинила насељена места: Бајмок (укључујући и Мишићево које у то време није имало статус самосталног насељеног места) и Ђурђин.

Географија[уреди]

Бајмок се налази у плодној Панонској низији, 9 km од српско-мађарске границе, 23 km од Суботице, 19 km од Бачке Тополе, 33 km од Сомбора и 101 km од Новог Сада. С тим градовима је повезан добрим асфалтним путем. Ипак, најважнија комуникација је железничка пруга која Бајмок спаја са Суботицом и Сомбором, те са другим местима кроз која пролази.

Оближња насеља су на југозападу Алекса Шантић, удаљен 9 km, на југу Пачир, такође удаљен 9 km, и на истоку Мишићево, удаљено 6 km. Такође, у близини се налазе групе салаша Скендерово и Мађарски салаши. Поменута села природно гравитирају Бајмоку који за њих представља трговачки и привредни центар, иако Бајмоку, као месној заједници, припадају само Мишићево и Мађарски салаши.

Историја[уреди]

Сматра се да је на простору Бајмока постојало село још у X веку пре нове ере. Међутим, пошто нису вршена археолошка испитивања, за то не постоје веродостојни докази. Једино се може тврдити да су овде живели Авари и племена Сармата, о чему сведоче остаци гробља које се налази око 1 km југоисточно од центра села. До открића овог гробља је дошло случајно за време изградње пута према Суботици, 1927. године.

Први писани документ који се односи на Бајмок потиче из XV века и у њему се насеље први пут помиње као село.

За време турске окупације од 1526. до 1697. године Бајмок није никад престао да постоји, али је забележено да је мењао број становника у појединим периодима. Године 1763. извршене су припреме за насељавање Немаца у Бачку и Банат. Предложена је да се бајмочка пустара насели како би се олакшао транспорт војника. Крајем 1771. године градска комисија врши премеравање насеља и одређује место за изградњу важнијих зграда. Тада је између осталог на месту старе капеле изграђена црква, која је касније обновљена 1845. године.

После Првог светског рата се у северном делу Бајмока, врши парцелисање земљишта и насељавање ратних добровољаца из Србије, Црне Горе, Лике итд. Процес је извршен у раздобљу од 1921. до 1924. године. Ново насеље Рата, које је постало саставни део Бајмока, добило је име по начину отплате добивеног земљишта (на рате). На сличан начин је 1925. године настало насеље Мишићево, које је добило име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту.

У Другом светском рату Бајмок је био под окупацијом фашистичке Мађарске. Словенско становништво је пало у немилост. Сви насељеници, добровољци и колонисти са Рате и Мишићева депортовани су у логоре у Мађарску, где је највећи број остао до завршетка рата. У њихове куће насељени су сељаци из Ердеља и Буковине, који су ту живели све до краја септембра 1944. године. Бајмок је коначно ослобођен 19. октобра исте године.

Демографија[уреди]

Број становништва Бајмока разних година:

Што се тиче етничке структуре становништва, Бајмок је одувек био мешовит. Као први становници помињу се Мађари. Историјски подаци са краја XVI века говоре о Новом Бајмоку ког су насељавали Срби. Око 1744. године српске породице напуштају село и тада већину становништва сачињавају Мађари и Буњевци. Нешто касније почиње насељавање немачких породица.

Етничка структура 1900. године:

  • Мађари - 3.599 (47,4%)
  • Буњевци - 1.980 (26,1%)
  • Немци - 1.980 (26,1%)
  • Срби - 21
  • Словаци - 8
  • остали.

Етничка структура 1931. године:

После Другог светског рата становништво немачког порекла (Дунавске Швабе) напушта Бајмок, а њега се досељава око 2.370 нових колониста. То су, углавном, Срби из Лике, из околине Дрежнице чије су куће биле уништене у Другом светском рату и који су били принуђени да мигрирају у Војводину.

Табеле[уреди]

У селу Бајмок живи 7018 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,7 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 3175 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Становништво у овом селу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 11188 [1]
1953. 10829
1961. 11117
1971. 10307
1981. 9586
1991. 8620 8434
2002. 8726 8586
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.900 33,77%
Мађари
  
2.450 28,53%
Буњевци
  
1.266 14,74%
Хрвати
  
700 8,15%
Југословени
  
454 5,28%
Црногорци
  
102 1,18%
Немци
  
31 0,36%
Македонци
  
14 0,16%
Роми
  
13 0,15%
Албанци
  
13 0,15%
Муслимани
  
10 0,11%
Словенци
  
7 0,08%
Русини
  
4 0,04%
Словаци
  
3 0,03%
Чеси
  
2 0,02%
Румуни
  
1 0,01%
непознато
  
3 0,03%


Напомене[уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]


Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице
Градске четврти и градске месне заједнице:

Александрово (Шандор) • БајнатВелики Радановац (Радановац) • Верушић1ГатГраничарДудова шума (Радијалац) • ЗоркаКерКертварошМакова СедмицаМали БајмокМали РадановацНови ГрадНово НасељеНово СелоПешчараПрозивкаСентаСрпски ШорТеслино насељеЦентар 1Центар 2Центар 3 (Токио) • Железничко насеље (Жељезничко насеље)

Приградска насеља и приградске месне заједнице:
БајмокБачки ВиноградиБачко ДушановоБиковоВишњевацГабрићГорњи ТаванкутДоњи ТаванкутЂурђинЈожино СелоКелебијаКобин КрајЉутовоМадарашМала БоснаМишићевоНаумовићевоНови ЖедникНово СелоНосаПавловацПалићСтари ЖедникХајдуковоЧантавирЧикеријаШебешићШупљак

Напомене: (1) Верушић је делом градско, а делом приградско насеље.