Бајт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Умношци бајта
Одомаћена употреба и
(значење по СИ систему)
Стандард за бинарне
префиксе по IEC 60027-2
Назив Ознака Количина Назив Ознака Количина
килобајт kB 210 (103) кибибајт KiB 210
мегабајт MB 220 (106) мебибајт MiB 220
гигабајт GB 230 (109) гибибајт GiB 230
терабајт TB 240 (1012) тебибајт TiB 240
петабајт PB 250 (1015) пебибајт PiB 250
ексабајт EB 260 (1018) ексбибајт EiB 260
зетабајт ZB 270 (1021) зебибајт ZiB 270
јотабајт YB 280 (1024) јобибајт YiB 280
Види још: бит, нибл, неодређеност умножака

Бајт (енгл. byte, као другачије написан облик речи bite са значењем „одгризак") је јединица мере података у рачунарству. Састоји се од одговарајућег броја битова, али као мера није апсолутно стандардизована - бајтови различитих рачунара могу имати различит број битова, нпр. између 4 и 32. Чињенични стандард је, међутим, 8 битова ("октет") и данас је тешко наћи рачунаре са различитом дефиницијом бајта. Реч бајт је скраћеница од енглеских речи by eight и значи „за осам”[1], али је такође скраћеница и од binary term.

Разлог за постојање ове јединице информације је практичан. Да би се дефинисала основна величина података довољна за смештање једног слова односно знака интерпункције, али такође и за пренос комуникационим каналима као и ради дефинисања основне адресибилне јединице података. У складу са сложеношћу процесорске архитектуре дефинисана је и основна величина речи којом барата процесор. Тако се временом од 8-битног процесора прешло на 16-битне, 32-битне и тренутно на 64-битне. Тако је и величина процесорске речи, ширина адресне линије, регистара и адресибилна јединица за приступ постала значајно већа, међутим још увек сви процесори чувају, компатибилности ради, могућност да баратају појединачним бајтовима. Зато и данас (условно) важи стара дефиниција бајта:

Бајт је најмања адресибилна јединица количине података.

Извори[уреди]