Бољев Дол

Бољев Дол
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Димитровград
Географски подаци
Географске координате	43° 07′ 02" СГШ 22° 55′ 10" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	8
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI
Бољев Дол  Бољев Дол на мапи Србије

Бољев Дол или Баљев Дол (буг. Болев дол) је насеље у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 8 становника (према попису из 1991. било је 29 становника).

Име

Према легенди село је добило назив од црновунаца (некадашњих овчара). Они су били у сталној потрази за идеалним местом за становањем. Та потрага је трајала доста дуго, али никако нису могли да нађу такво место. Напокон су нашли идеално место: ливаде препуне сочне траве за њихове овце и бројне потоке и изворе којима су утољивали своју и жеђ својих оваца. То место назваше Бољев Дол (најбољи до) и ту се настанише. Од тог доба па све до 01.01.1966. село се тако и звало. 01.01.1966. нечијом грешком (у писању или читању) село добија име Баљев Дол. О промени назива нису упознати ни у Општини Динитровград, иако им из Републичког завода за статистику шаљу Регистар насеља како би ажурирали и документовали грешке и промене.

Географија

Бољев Дол се налази на крајњем југоистоку Србије у пиротском округу у Општини Димитровград. Налази се на 43°7'4" северно од екватора и 22°55'17" источно од почетног меридијана. На надморској висини од 870 метара (према сателиту) или 841 метар према ауто навигацији. Село се сместило у котлину обавијену јасеновом шумом. Овако ушушкано није видљиво ни из непосредне близине ни са Гугловог сателита. Налази се на тачно 40 km од Пирота (преко Планинарског дома) и на 30-35 km од Димитровграда.

Према попису становништва из 1948. године, Бољев Дол је имао 251-ог становника. Од 2008. у овом селу станују само 2 човека.

Демографија

У насељу Бољев Дол живи 8 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,4 година (59,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 5 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,60.

Ово насеље је у потпуности насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 251 1953. 246 1961. 184 1971. 131 1981. 66 1991. 29 29 2002. 8 8

Етнички састав према попису из 2002.
Бугари			8	100,0%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	0			0
80+	0			1
75-79	1			1
70-74	0			2
65-69	0			1
60-64	0			0
55-59	0			0
50-54	0			0
45-49	0			1
40-44	0			0
35-39	1			0
30-34	0			0
25-29	0			0
20-24	0			0
15-19	0			0
10-14	0			0
5-9	0			0
0-4	0			0
просек	59.5			70.0

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 52 50 45 38 27 16 5

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 2 3 - - - - - - - - 1.60

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2	1	1	-	-	-
Женски	6	-	1	4	1	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	-	-	-	-	-	-	-	-
Женски	3	3	-	-	-	-	-	-	-	-
Оба	4	4	-	-	-	-	-	-	-	-
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Женски	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Оба	-	-	-	-	-	-	-	-	-

Знаменитости

У селу се налази црквица Светог Архангела Михаила, који је заштитник села и сеоска слава. По усменим предањима мештана црква датира из 12. (или 14.) века. Непосредно поред цркве налази се извор, који и данас кваси и руши темеље цркве. Након Другог светског рата, када је почео да се топи снег са планине, потпомогнут извором, претила је опасност да црква буде однесена. Омладинци који су тада живели у селу изашли су да спасу цркву и скренули су воду. Због овог чина били су кажњени. Након извесног времена ситуација се поновила. Сада нико није смео да спречи катастрофу. Трагедија се догодила, вода је у неповрат однела многе вредне предмете и два зида цркве. Два иконописана зида су до краја 80-их година, била изложена сунцу и киши, када црква бива стављена под заштиту државе. Мајстори који су радили на рестаурацији нису ваљано одрадили свој посао. Опет по предању мештана, нашли су златан мач у једном од два гроба који се налазе непосредно поред цркве. Новоизграђени зидови и данас нису иконописани.

У селу се још налази и чесма која датира из турског времена. Њу је саградио турски ага чији је конак био у селу удаљеном 5 km од овог села. Њему се ова вода толико допала, да је саградио чесму на којој је слуга свакодневно точио воду и носио је свом господару. Ова чесма, колико је мени познато, никада није пресушила. Вода са ове чесме има и лети и зими приближну температуру и веома је лака за пиће. Неки неразумни људи, у потрази за златом, копали су поред темеља и резервоара. На тај начин могли су да униште највеће сеоско богатство.

У селу и око њега налази се 11 камених крстова (не рачнајући она два поред цркве), које су нажалост оскрнавили и оборили опет трагачи за златом.

Спољашње везе

• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)