Бањска (Звечан)
- За остале употребе, погледајте чланак Бањска.
| Бањска | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
42° 58′ 24" СГШ 20° 46′ 51" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 650 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38216 |
|
Бањска на мапи Србије |
|
Координате: 42° 58′ 24" СГШ, 20° 46′ 51" ИГД Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији.
Садржај |
[уреди] Географија
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бањска површине 1766 ha. Бањска се налази на 12 километара северно од Звечана и 4 километра од магистралног пута Косовска Митровица – Краљево. Бањска се налази и на траси пута Цариград - Дубровник поплочаног каменом познатим као калдрма.
[уреди] Историја
Територија коју данас заузима насеље Бањска помиње се још у доба Римљана (I век п. н. е.) и претпоставке указују на то да су они у то време користили постојење термоминералне изворе у лековите сврхе. У току велике сеобе народа, византијски извори и каснија археолошка истраживања потврђују присуство словенског становништва од досељавања на Балканско полуострво и њихово насељавање Косова (VI – VII век) па све до краја средњег века.
Посебан развој места у историји Бањска бележи се изградњом манастира, задужбине Краља Милутина у периоду од 1313. до 1317. године. Монументално здање са црквом Св. Стефана, трпезаријом библиотеком, манастирским конацима и платом царском Бањска је почела да пропада доласком Турака врло рано после 1389. године. У изворима се помиње да је у првој половини XV века пожар захватио цркву и књиге, а у другој половини овог века манастир и насеље је опустео и све до 1912. године је живело мало српског становништва и око 200 домаћинстава турског порекла. Након Првог светског рата Бањска је имала значајно повећање броја српског становништва.
Бањска је веома често мењала свој статус (варошица- град - село) па је тако до 1956. године била општина у саставу Звечанског среза за насеља: Бањска, Бањска Река, Бањски Суви До, Бресница, Валач, Вилиште, Грижани, Извори, Јанков Поток, Јошевик, Каменица, Кула, Липовица, Ловац, Лозиште, Локва, Меки До, Ораовица, Рудине (из данашње општине Звечан) и насеља Војмислиће, Жареви, Јунаке, Козарево, Паруци и Шипово из данашње општине Зубин Поток. Од тада делови општине западно од Бреснице (Жеровница, Банов До, Локва, Липовица, Рујште, Козарево и друга насеља) се припајају општини Косовска Митровица, а Бањска остаје са месном канцеларијом и добија статус села, од када почиње стагнирати у сваком погледу развоја.
У насељу постоји објекат: поште, месне канцеларије, амбуланте, бања (базени купатила са кадама и део за смештај гостију), објекат ресторана, стари хотел и санаторијум (објекти везани за бањски комплекс су данас у веома лошем стању). Бањска има посебан водовод. Већина домаћинстава има фиксне телефоне.
Насеље има основну школу „Бановић Страхиња“.
[уреди] Демографија
Насеље има српску етничку већину.
Број становника на пописима:
- попис становништва 1948. године: 81
- попис становништва 1953. године: 129
- попис становништва 1961. године: 253
- попис становништва 1971. године: 308
- попис становништва 1981. године: 355
- попис становништва 1991. године: 331
- општинска процена 2011. године: 465
[уреди] Види још
| Насељена места општине Звечан |
|---|
|
Банов До • Бањска • Бањска Река • Бањски Суви До • Бољетин • Бресница • Валач • Велико Рударе • Вилиште • Грабовац • Грижани • Дољане • Жажа • Жеровница • Житковац • Звечан • Извори • Јанков Поток • Јошевик • Каменица • Кориље • Кула • Липа • Липовица • Ловац • Лозиште • Локва • Мали Звечан • Мало Рударе • Матица • Меки До • Ораовица • Рудине • Сендо • Србовац |