Бањска (Звечан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Бањска.
Бањска

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
Становништво
Положај
Координате 42°58′24″N 20°46′51″E / 42.9733, 20.7808
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 650 m
Бањска на мапи Србије
{{{alt}}}
Бањска
Бањска на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 38216


Координате: 42° 58′ 24" СГШ, 20° 46′ 51" ИГД
Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији.

Географија[уреди]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бањска површине 1766 ha. Бањска се налази на 12 километара северно од Звечана и 4 километра од магистралног пута Косовска МитровицаКраљево. Бањска се налази и на траси пута Цариград - Дубровник поплочаног каменом познатим као калдрма.

Историја[уреди]

Територија коју данас заузима насеље Бањска помиње се још у доба Римљана (I век п. н. е.) и претпоставке указују на то да су они у то време користили постојење термоминералне изворе у лековите сврхе. У току велике сеобе народа, византијски извори и каснија археолошка истраживања потврђују присуство словенског становништва од досељавања на Балканско полуострво и њихово насељавање Косова (VI – VII век) па све до краја средњег века.

Посебан развој места у историји Бањска бележи се изградњом манастира, задужбине Краља Милутина у периоду од 1313. до 1317. године. Монументално здање са црквом Св. Стефана, трпезаријом библиотеком, манастирским конацима и платом царском Бањска је почела да пропада доласком Турака врло рано после 1389. године. У изворима се помиње да је у првој половини XV века пожар захватио цркву и књиге, а у другој половини овог века манастир и насеље је опустео и све до 1912. године је живело мало српског становништва и око 200 домаћинстава турског порекла. Након Првог светског рата у Бањској се значајно повећао број српског становништва.

Бањска је веома често мењала свој статус (варошица- град - село) па је тако до 1956. године била општина у саставу Звечанског среза за насеља: Бањска, Бањска Река, Бањски Суви До, Бресница, Валач, Вилиште, Грижани, Извори, Јанков Поток, Јошевик, Каменица, Кула, Липовица, Ловац, Лозиште, Локва, Меки До, Ораовица, Рудине (из данашње општине Звечан) и насеља Војмислиће, Жареви, Јунаке, Козарево, Паруци и Шипово из данашње општине Зубин Поток. Од тада делови општине западно од Бреснице (Жеровница, Банов До, Локва, Липовица, Рујиште, Козарево и друга насеља) се припајају општини Косовска Митровица, а Бањска остаје са месном канцеларијом и добија статус села и од тада почиње стагнирати у сваком погледу развоја.

У насељу постоји објекат: поште, месне канцеларије, амбуланте, бања (базени купатила са кадама и део за смештај гостију), објекат ресторана, стари хотел и санаторијум (објекти везани за бањски комплекс су данас у веома лошем стању). Бањска има посебан водовод. Већина домаћинстава има фиксне телефоне.

Насеље има основну школу „Бановић Страхиња“.

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима:

Види још[уреди]