Бегеч

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бегеч

Улица у Бегечу
Улица у Бегечу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Становништво
Становништво (2011) 3325
Густина становништва 76 ст/km²
Положај
Координате 45°14′07″N 19°37′14″E / 45.235333, 19.6205
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 88 m
Површина 43,8 km²
Бегеч на мапи Србије
{{{alt}}}
Бегеч
Бегеч на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21411
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 14′ 07" СГШ, 19° 37′ 14" ИГД

Бегеч је насеље удаљено 20 километара од Новог Сада у чијој се општини налази. Према попису из 2011. било је 3325 становника.

Бегеч се налази на левоj обали реке Дунава, где се налази и велико алувијално језеро Бегечка јама у којој поред рибе се налази и старо село, поплављено пре више од сто година. Први пут се спомиње у шеснаестом веку. У месту се налази српска православна црква од 1838. године. На простору садашњег Бегеча налазио се један од највећих хунских војних кампова и претпоставља се да је Атила Бич Божији сахрањен у том делу садашње војводине тј. Јужне Бачке.

Овде се налази Здање Визић.

У Бегечу се налази и артешки бунар са свежом пијаћом и здравом водом који се налази у центру Бегеча преко пута основне школе Вељко Петровић. Вода из артешког бунара тече у сваком добу године.

Демографија[уреди]

У насељу Бегеч живи 2665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1034 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2277 [1]
1953. 2329
1961. 2392
1971. 2608
1981. 2717
1991. 2827 2801
2002. 3438 3335
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.378 71,30%
Словаци
  
439 13,16%
Роми
  
76 2,27%
Југословени
  
68 2,03%
Мађари
  
61 1,82%
Хрвати
  
44 1,31%
Црногорци
  
14 0,41%
Русини
  
13 0,38%
Македонци
  
10 0,29%
Румуни
  
8 0,23%
Украјинци
  
7 0,20%
Словенци
  
4 0,11%
Руси
  
2 0,05%
Чеси
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
57 1,70%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]