Бегеч
| Бегеч | |
 Улица у Бегечу |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Град | Нови Сад |
| Градска општина | Нови Сад |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 45° 14′ 07" СГШ 19° 37′ 14" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 43,8 km² |
| Надморска висина | 88 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 3335 |
| густина насељености | 76 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21411 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
  Бегеч
Бегеч на мапи Србије |
|
Координате: 45° 14′ 07" СГШ, 19° 37′ 14" ИГД
Бегеч је насеље удаљено 20 километара од Новог Сада у чијој се општини налази. Према попису из 2002. било је 3335 становника (према попису из 1991. било је 2827 становника).
Бегеч се налази на обали реке Дунава, где се налази и велико алувијално језеро Бегечка јама у којој поред рибе се налази и старо село, поплављено пре више од сто година. Први пут се спомиње у шеснаестом веку. У месту се налази српска православна црква од 1838. године. На простору садашњег Бегеча налазио се један од највећих хунских војних кампова и претпоставља се да је Атила Бич Божији сахрањен у том делу садашње војводине тј. Јужне Бачке.
Садржај |
[уреди] Демографија
У насељу Бегеч живи 2665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1034 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.378 | 71,30% | ||
| Словаци | 439 | 13,16% | ||
| Роми | 76 | 2,27% | ||
| Југословени | 68 | 2,03% | ||
| Мађари | 61 | 1,82% | ||
| Хрвати | 44 | 1,31% | ||
| Црногорци | 14 | 0,41% | ||
| Русини | 13 | 0,38% | ||
| Македонци | 10 | 0,29% | ||
| Румуни | 8 | 0,23% | ||
| Украјинци | 7 | 0,20% | ||
| Словенци | 4 | 0,11% | ||
| Руси | 2 | 0,05% | ||
| Чеси | 1 | 0,02% | ||
| Немци | 1 | 0,02% | ||
| Бугари | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 57 | 1,70% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 26 | 41 | ||
| 75-79 | 31 | 63 | ||
| 70-74 | 54 | 81 | ||
| 65-69 | 75 | 102 | ||
| 60-64 | 77 | 109 | ||
| 55-59 | 98 | 83 | ||
| 50-54 | 153 | 128 | ||
| 45-49 | 149 | 177 | ||
| 40-44 | 141 | 114 | ||
| 35-39 | 112 | 107 | ||
| 30-34 | 89 | 97 | ||
| 25-29 | 114 | 120 | ||
| 20-24 | 115 | 106 | ||
| 15-19 | 119 | 124 | ||
| 10-14 | 115 | 98 | ||
| 5-9 | 86 | 81 | ||
| 0-4 | 71 | 75 | ||
| просек | 38.4 | 40.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1355 | 407 | 843 | 60 | 43 | 2 |
| Женски | 1454 | 288 | 855 | 268 | 43 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 649 | 139 | 10 | - | 209 | 7 | 52 | 68 | 10 | 59 |
| Женски | 449 | 71 | 1 | - | 97 | 3 | 9 | 89 | 15 | 9 |
| Оба | 1098 | 210 | 11 | - | 306 | 10 | 61 | 157 | 25 | 68 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 27 | 20 | 11 | 10 | 23 | - | - | 3 | |
| Женски | 10 | 23 | 14 | 26 | 64 | 14 | - | - | 4 | |
| Оба | 11 | 50 | 34 | 37 | 74 | 37 | - | - | 7 |
[уреди] Галерија
-
Православна црква
-
Православна црква
-
Скела која повезује Баноштор и Бегеч
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Бачки део града (јужно од канала ДТД)
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Алмашки крај • Банатић • Булевар • Ветерничка рампа1 • Грбавица • Депресија • Детелинара • Југовићево • Кампус новосадског универзитета • Лиман • Ново Насеље (Бистрица) • Первазово насеље • Подбара • Рибарско острво • Роткварија (Житни трг) • Сајлово1 • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Стари Град (Центар) •
Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља.
Бачки део града (северно од канала ДТД)
Велики Рит • Видовданско насеље • Горње Ливаде • Клиса • Мали Београд • Мишин Салаш • Римски Шанчеви2 • Слана бара •
Напомене: (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље.
Сремски део града
Петроварадин3 (Алибеговац • Буковачки плато • Везирац • Карагача • Мишелук • Нови Мајур • Петроварадинска тврђава • Подграђе тврђаве • Рибњак • Садови • Стари Мајур • Текије • Транџамент • Ширине • Широка Долина)
Напомене: (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.
Приградска насеља
Бангладеш • Бегеч • Будисава • Буковац • Ветерник • Камењар • Каћ • Кисач • Ковиљ • Лединци • Липов Гај • Немановци • Пејићеви Салаши • Руменка • Стари Лединци • Степановићево • Танкосићево • Футог • Ченеј
Индустријске зоне
Индустријске зоне у Новом Саду
| Насељена места града Новог Сада |
|---|
|
Бегеч • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Ковиљ • Лединци • Нови Сад • Петроварадин • Руменка • Сремска Каменица • Стари Лединци • Степановићево • Футог • Ченеј |
