Бегеч

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бегеч

Улица у Бегечу
Улица у Бегечу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Становништво
Становништво (2011) 3325
Густина становништва 76 ст/km²
Положај
Координате 45°14′07″N 19°37′14″E / 45.235333, 19.6205
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 88 m
Површина 43,8 km²
Бегеч на мапи Србије
{{{alt}}}
Бегеч
Бегеч на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21411
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 14′ 07" СГШ, 19° 37′ 14" ИГД

Бегеч је насеље удаљено 20 километара од Новог Сада у чијој се општини налази. Према попису из 2011. било је 3545 становника.

Бегеч се налази на левој обали реке Дунава, где се налази и велико алувијално језеро Бегечка јама у којој поред рибе се налази и старо село, поплављено пре више од сто година. Први пут се спомиње у петнаестом веку још 1424. године у турским тефтерима. Већ тада је Бегеч, било једно врло организовано село у којем су прве куће биле сојанице и земунице, грађене од слабог материјала, врбове или тополове грађе и покривене трском, рогозом или шашом. У Бегечу се налази српска православна црква саграђена 1838. године.

На простору садашњег Бегеча налазио се један од највећих хунских војних кампова и претпоставља се да је Атила Бич Божији сахрањен у том делу садашње војводине тј. Јужне Бачке.[тражи се извор од 11. 2014.]

Бегеч су прво населили сељаци, бежећи од "зулума проклете Јерине", жене деспота Ђурађа Бранковића, за време градње смедеревске тврђаве. Насеље Бегеч је по бежању тј. "бегачима" (људима који су бежали), добило име.

Овде се налази Здање Визић.

У Бегечу се налази и артешки бунар са свежом пијаћом и здравом водом, који се налази у центру Бегеча преко пута Основне школе „Вељко Петровић“. Вода из артешког бунара тече у сваком добу године.

Демографија[уреди]

У насељу Бегеч живи 2665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1034 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2277 [1]
1953. 2329
1961. 2392
1971. 2608
1981. 2717
1991. 2827 2801
2002. 3438 3335
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.378 71,30%
Словаци
  
439 13,16%
Роми
  
76 2,27%
Југословени
  
68 2,03%
Мађари
  
61 1,82%
Хрвати
  
44 1,31%
Црногорци
  
14 0,41%
Русини
  
13 0,38%
Македонци
  
10 0,29%
Румуни
  
8 0,23%
Украјинци
  
7 0,20%
Словенци
  
4 0,11%
Руси
  
2 0,05%
Чеси
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
57 1,70%

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]