Безедек

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 51′ 59″ СГШ 18° 35′ 08″ ИГД

Безедек,
мађ. Bezedek
Coa Hungary Town Bezedek big.svg

грб насеља

Римокатоличка црква у Безедеку
Римокатоличка црква у Безедеку

Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Покрајина/жупанија Барања
Срез Мохачки
статус насеља општина
Положај
Површина 11,36 km²
Надморска висина {{{надм_висина}}} m
Демографија
 - број становника
 - густина

236
20,8 ст./km²
Поштански код 7782
Позивни телефонски број 69
Интернет страница bezedek.ekisterseg.hu
Градоначелник
Hungary micro-regions.png
Green pog.svg

Безедек

Безедек на мапи Мађарске

Безедек[1] (мађ. Bezedek) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Природне одлике[уреди]

Насеље Безедек налази у крајње јужном делу Мађарске, близу државне границе са Хрватском. Најближи већи град је Мохач.

Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 120 м. Северно од насеља се издиже Виљанско горје. Око насеља нема већих водотока, а даље ка истоку протиче Дунав.

Историја[уреди]

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе.

После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и хрватски (јужни, мањи), Липово се нашло у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, нашла се на пар километара од насеља. У следећим годинама већи део Срба се иселио у српске делове новообразованеКраљевине Срба, Хрвата и Словенаца[2].

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Безедек је имао 236 становника. Последњих година број становника опада[3].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањине су Немци (око 8%), Срби и Роми.

Село је познато по важности за српску мањину у Мађарској, некада бројну (1910. г. око 235%), а данас малобројну, али и даље присутну (пар душа).

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]