Бела Црква (Ораховац)
Бела Црква | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Ораховац |
| Становништво | |
| — 2011. | 2.270 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 21′ 24″ С; 20° 35′ 44″ И / 42.3567° С; 20.5956° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 343 m |
.svg)  Бела Црква Бела Црква на карти Србије | |
Бела Црква (алб. Bellacërkë) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 2.270 становника.[а]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бела Црква површине 1096 ha. Село је смештено поред асфалтног пута који се код суседног села Зрзе спаја са путем Ђаковица—Призрен. Налази се јужно од Ораховца, на удаљености од 7 километара, а око 3 километра од леве обале Белог Дрима. Кроз село пролази поток Сошница, и дели га на два неједнака дела. Насеље је збијеног типа.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Под данашњим именом село се први пут помиње 1327. године, у повељи Стефана Дечанског манастиру Хиландару. У селу су остаци неколико хришћанских цркава. Најстарија је рановизантијска црква посвећена Св. Врачима, уз коју је откопана некропола из 12. века. Налазила се на месту Пажик, недалеко од основне школе. Њени темељи су откривени у другој половини 20. века археолошким истраживањем које је организовао Покрајински завод за заштиту споменика. Темељи јој нису стајали откривени ни годину дана, јер су их мештани Албанци поново затрпали.[2] Друга је црква Св. Илије, која се помиње у Дечанској хрисовуљи из 1330. године. У засеку Поповићи, који је у 19. веку прешао у муслиманску веру, налазила се црква Св. Јелене. На брежуљку повише села, на месту званом Листенол, постојала је и црква посвећена Св. Арханђелу, у народу познатија као Свети Ранђо.
Демографија[уреди | уреди извор]
У Белој Цркви 1980. године живе искључиво Албанци, којих има око 100 кућа. Међутим, пред Други светски рат у селу је било тридесетак српских кућа, које су се иселиле до 1975. године.[1]
Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима.
- Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Букумирић 1984, стр. 433.
- ^ Букумирић 1984, стр. 434.
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Букумирић, Милета (1984). „Из ономастике јужне Метохије”. Ономатолошки прилози. V: 413—604.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
