Бела детелина
| Бела детелина | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
|
Погрешан статус угрожености
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Trifolium repens L. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: хемикриптофита; хамефита |
||||||||||||||
Бела детелина (лат. Trifolium repens) је самоникла вишегодишња зељаста биљка из породице Fabaceae.
Садржај |
Изглед [уреди]
Корен је снажан и по типу осовински.
Стабло је голо и пузаво, на чворовима се укорењује. Дуго је до 40 cm. Подземно стабло је ризом који је разгранат.
Листови су троделни, са обично три лиске на којима постоји беличиста шара у облику знака >. Постоји и мутација која има четири лиске, а налажење овакве детелине сујеверни људи сматрају знаком долазеће среће. Лисне дршке су голе и врло дуге. Лиске су клинасто обрнутојајолике до елиптичне, дуге 1-3 cm, слабо усечене и скоро по читавом ободу назубљене, са слабо разгранатим бочним нервима. Залисци су кожасти, широки и јајоликог облика. Углавном су беличасти са црвенољубичастим или зеленим нервима.
Цветови образују главичасте цвасти на дугим дршкама, округле и растресите. Најчешће их чини 30-80 цветова који су након цветања оборени надоле. Круница је 8-13 mm дуга, бела или ружичаста, а након цветања мрка. Пчеле воле цветове беле детелине и најчешћи узрок пчелињег убода у босо стопало је управо пчела која „пасе“ на овим цветовима. Цвета од априла до октобра.
Плод је махуна, спљоштеног изгледа и са три или четири семена, који су у почетку наранџастожуте боје, а потом мрко обојени.
Станиште [уреди]
Најчешће расте на ливадама на већим надморским висинама, а има је и у парковима људских насеља.
Ареал [уреди]
Расте у Европи, северној и западној Азији, северној Африци и Северној Америци, а одомаћила се и у Јужној Америци и источној Азији.
Значај [уреди]
Бела детелина је корисна биљка из више разлога:
- цвет воле пчеле, дакле медоносна је биљка;
- биљоједи је радо једу, изузетно је квалитетна и значајна крмна биљка, а може се користити и као додатак салати;
- лековита је биљка;
- бела детелина је такође и дивља јестива биљка;
- у корењу азотофиксатори везују азот из ваздуха у земљиште и тако се обогаћује састав тла.
Литература [уреди]
- Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
Види још [уреди]
