Бела лађа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бела лађа

Dsc 0201.jpg

Жанр Комедија
Формат Телевизијска серија
Издавачка кућа Радио-телевизија Србије, Кошутњак филм
Сценариста Синиша Павић
Режисер Михаило Вукобратовић
Иван Стефановић
Улоге Бранимир Брстина (2012.)
Милан Гутовић (2006-2011)
Предраг Смиљковић
Петар Краљ
Ненад Јездић
Мина Лазаревић
Александар Дунић
Композитор Војислав Борисављевић
Земља порекла Застава Србије Србија
Језик српски
Број сезона 6
Број епизода 90
Продукција
Локација Београд
Дужина трајања 50 минута
Продукција Радио-телевизија Србије, Кошутњак филм
Дистрибутер Радио-телевизија Србије
Емитовање
Први емитер РТС 1
Формат слике 4:3 (прве две сезоне)
16:9
Премијерно приказивање на RTS1.png РТС 1
Премијерно приказивање новембар 2006.1. април 2012
Статус Зaвршен
Претходник "Стижу долари"
Сродно приказивање Серије Синише Павића
Спољашње везе
IMDb профил

„Бела лађа“ је телевизијска серија, коју је РТС почео да емитује крајем 2006. године, а чије емитовање је после 6 серијала окончано са деведесетом епизодом 1. априла 2012.[1]

Серија је у производњи Радио-телевизије Србије и извршној продукцији Кошутњак филма, по сценарију Синише Павића, а серију је режирао Михајло Вукобратовић.

Садржај

[уреди] Ликови

„Бела лађа“ је индиректни наставак филмског серијала Тесна кожа. Главну улогу, Димитрија Пантића, уместо Николе Симића, који је Пантића тумачио у „Тесној кожи“, играо је Петар Краљ. У улози Пантићевог највећег противника Срећка Шојића, нашао се, као и у филмском серијалу, Милан Гутовић. За разлику од „Тесне коже“ у „Белој лађи“, главним актером се не може сматрати Пантић већ Шојић. Он је бизнисмен и председник странке Странка здравог разума, коју финансира, Шојићев „рођак по баби“, Тихомир Стојковић „Шпиц“ (Предраг Смиљковић). Његов заменик у странци је Пањковић (Драган Вујић), а његов вечити противник је Хаџи-Здравковић (Предраг Ејдус), председник странке „Демократска ренесанса“. Улази и у сумњиве послове са мафијом, мафијашким босом Озрен Солдатовић (Душан Голумбовски), и његовом десном руком Аламуњом (Дејан Луткић). Породицу Пантић чине поред Димитрија, жена Персида (Љиљана Драгутиновић), синови Маринко (Миленко Заблаћански) и Блашко (Ненад Јездић), и кћерка Мирјана (Мирјана Мина Лазаревић). Маринко је разведен, док је Мира пред ивицом развода јер се преселила да живи код Пантића; Маринко из брака има два сина, Филипа (Милош Биковић) и Мићу, а Мира са мужем Богојем има сина Кићу.

[уреди] Повучени и касније придодати ликови

У овој поставци дошло је до озбиљних измена током саме серије. За време снимања другог циклуса, трагично је погинуо глумац Миленко Заблаћански[2], па је његов лик Павић преселио у Беч. Готово истовремено, због повлачења Светлане Бојковић, из серије је повучен лик Јасмине Пантелић. Неколико споредних ликова искључено је из радње пре петог циклуса (Драган Јовановић и Дубравка Мијатовић су се повукли из серије- интересантно је да су то исто урадили и током продукције "Срећних људи")[3].

Ипак, најозбиљније промене су се догодиле пред снимање шестог циклуса, када су морале да буду уклоњене обе главне улоге. Наиме, 10. новембра 2011. године, преминуо је Петар Краљ. Због великог значаја, његов лик је и даље уз велика ограничења био присутан у серији (без дијалога и приказивања лица), али је потом пресељен у болницу. Одмах потом, серију је напустио и Милан Гутовић, због наводног ниског хонорара.[4]. Његов лик је сценариста послао у затвор, а у серији су у последњем циклусу као главне личности фигурирали два друга лика- до тада сасвим споредна улога- Јанаћије Јанић (Милан Васић) и нови лик- Шојићев кум Баћко Бојић (Бранимир Брстина).[5]. У шестом циклусу се нису појавили ни глумци из до тада стандардне поставе: Милош Биковић (Филип Пантић) и Дејан Луткић (Аламуња).

[уреди] Ликови из ранијих Павићевих серија

Серија се надовезује на претходне Павићеве серије, захваљујући појављивању ликова из готово свих пређашњих остварења (са изузетком серије "Стижу долари").

  • Озрен Солдатовић (Душан Голумбовски), главни мафијашки бос у серији, лик из серије "Срећни људи"
  • Розалија Михајловић (баба Роска; тумачи је Мира Бањац), лик из серије "Породично благо"
  • Тихомир Стојковић (Предраг Смиљковић), лик из серије "Породично благо"
  • Наставник ликовног образовања у пензији (који се епизодно појављује у трећем и шестом циклусу, а тумачи га Драгомир Чумић- који такође у другом циклусу тумачи полицијског инспектора) појавио се као Бобин професор ликовног у "Бољем животу", а и у "Тесној кожи".
  • Судија Рис (који се појавио само у петом циклусу и тумачио га је Божидар Стошић) јавља се у "Породичном благу", где га је тумачио Бранислав Лечић

[уреди] Синопсис радње по циклусима

Први циклус (2006-2007)

Пантићеву амнезију, после ударца у главу који је овај добио, Шојић користи зарад сопствене политичке кампање. Ближе се парламентарни избори, а Шојићева "Странка здравог разума" је испод, мада близу цензуса. Њихов главни опонент је идеолошки дијаметрално супротна, "Странка демократске ренесансе", која ипак стоји нешто боље у предизборним истраживањима. Цео циклус протиче у предизборној кампањи, а за Шојића убрзо почиње да ради целокупна Пантићева породица, чији сваки члан гледа сопствене интересе (нпр. Блашко Пантић покушава да направи бесплатну рекламу за фабрику туњевине, у којој ради његов кум, током живог укључивања у политички дуел на телевизији). Несрећним сплетом околности, Пантић завршава у затвору, а Шојић га убеђује да ту отпочне штрајк глађу. Ипак, дан пред изборе, бива пуштен на слободу. Истовремено, Шојићев главни финансијер, Озрен Солдатовић, инсистира на томе да овај мора да представља његове интересе у новој влади, како би му опростио велики дуг. На крају циклуса, у скупштину успевају да уђу обе странке, али Пантић, другопласирани на Шојићевој листи, током конститутивне седнице почиње да се присећа пређашњих лоших односа са својим шефом, па га полива водом док је стајао на говорници, а потом напушта његов посланички клуб.

Други циклус (2007-2008)

Постаје очигледно да ће мандатар и актуелни премијер, Мајсторовић, владу морати да формира или са Демократском ренесансом или са Странком здравог разума. Најпре позива лидера Демократске ренесансе, Хаџи-Здравковића на преговоре, али га овај превише уцењује, па се окреће Шојићу. Згрожен његовим понашањем, мандатар одлучује да добро промисли са ким ће формирати нови кабинет, тако да то остаје неизвесност све до неколико минута пре истека рока (према Павићевом признању, то је била алузија на формирање друге Владе Војислава Коштунице, која је изгласана свега пола сата пре истека законског рока). Када се Мајсторовић најзад појављује у скупштини са намером да изложи експозе, испоставља се да је због ометања других посланика рок истекао, па се расписују нови избори.

Трећи циклус (2009)

Шојићу- захваљујући предвиђању бабе-Роске- постаје јасно да му је за учешће у власти потребна подршка страних амбасадора, па преко свог батлера Ћирка и његове веренице успева да ступи у везу са дипломатским представником мале, али утицајне земље (њено име се не наводи). Иако је амбасадор рањен у лову, Шојићевом грешком, њихови односи нису покварени (Шојић тврди да је амбасадор рањен током покушаја атентата на њега самог). Медији објављују њихову заједничку фотографију, а Озрен Солдатовић- који и даље манипулише многим Шојићевим потезима- жели да упозна амбасадора. Истовремено, у Странци здравог разума долази до унутрашњих трвења, Хаџи Здравковић бива избачен, а његов заменик, доктор Маричић преузима примат. Иза ове странке убрзо стаје Солдатовићева "десна рука"- познат под надимком Аламуња, који жели да се осамостали од свог шефа. У политику све више улази и Димитрије Пантић са пензионерима, који убрзо планира заједничку акцију са Хаџи Здравковићем, од чега одустаје, чим сазна да је овај пријатељ са амбасадором земље са правом вета у Уједињеним Нацијама, а која је учествовала у НАТО бомбардовању.

Четврти циклус (2010)

Односи између Шојића и амбасадора су начисто нарушени после одређених медијских инсинуација, које су нарушиле углед државе, коју дотични представља. Штавише, на банкету поводом рођендана амбасадорове жене, Шојић пампуром од шампањца грешком погађа амбасадора у главу. Уместо оца који све више губи контролу, његову странку почиње да предводи Блашко Пантић, који убрзо склапа савез са Озреном Солдатовићем. У последњој епизоди, Шпиц одводи Шојића код његове бивше љубавнице, са којом је овај још раније (наводно) добио дете. Баш у том тренутку, кућа се урушава због клизишта.

Пети циклус (2011)

Серијал отпочиње на истом месту где се претходни завршио. Сви, изузев Шојића, беже са "места злочина". Он најпре симулира своју смрт, а потом- по указаној помоћи- покушава да изигра истражног судију (Риса)- за кога се испоставља да се сећа одређених ранијих Шојићевих прекршаја. Шпиц са својим помоћницима краде џип из Шојићеве гараже, свега неколико минута пошто су Солдатовићеви људи подметнули бомбу у њега (како би га опоменули да врати дугове). Џип одлеће у ваздух на Шпицовој пумпи, не повредивши никога. Изненађење настаје када систематични судија Рис сазнаје да џип, који је Шпиц хтео да прода, није у његовом, већ у Шојићевом власништву. Шојић за то време окупља своје локалне шефове странке- Јанаћија "Јанаћка" Јањића, као најуспешнијег, и извесног Јефту Пикилића, као најнеуспешнијег- јер су људи у његовом региону слабо гласали за Шојићеву странку, због чињенице да је сам Шојић одатле, те да немају позитивно мишљење о њему. Шојић се одлучује за маркетиншки трик- измишља да на својој ливади у том крају одлучује да гради комбинат, у који инвестирају он лично, Швеђани и Турци. Док се шири прича о изградњи комбината, Пикилић најављује да ће лично узети за себе део новца (што препоручује и Јанаћку), али и председник општине најављује своје учешће, како би се медијски експонирао пре избора. Истовремено, Мира Пантић, у сарадњи са секретарицом премијера Мајсторовића, Мелисом, успева да поткупи Хаџи-Здравковића, који се већ вратио у странку, али тек сада успева да избаци доктора Маричића из ње. Иза ње сада стаје Аламуња. Солдатовић сада подржава само Блашка Пантића и његову странку, а најављено избацивање целе породице из стана на Бановом Брду (због неотплаћеног кредита), он планира да искористи као медијску представу, јер је до избора остало свега неколико дана.

Шести циклус (2012)

Изненадно хапшење Шојића неколико дана пре избора, на чело странке доводи његовог кума, Баћка Бојића, који је у претходном периоду био у иностранству. На место другог човека се фактички пробија Јанаћко. Сви политички актери, од премијера Мајсторовића, до Блашка и Мире Пантић постају подозриви и веома амбициозни. Баћко Бојић користи хапшење свог кума и изградњу комбината на "Магарећим ливадама" за сопствене политичке амбиције. Схватајући да странка финансијски лоше стоји, покушава да пронађе где је Шојић сакрио новац у својој кући, што је раније више пута спомињано, али је било и питање да ли дотична свота постоји. На крају новац проналази Ћирко, који заједно са Јанаћком и Пањковићем оснива сопствену страначку фракцију, насупрот другој у којој остају Баћко, Шпиц и Пикилић. На изборима, Мајсторовићева странка осваја 17%, што сам премијер сматра великим успехом. Све мање странке- "Ренесанса", "Здрав разум" и "Поштени грађани- Димитрије Пантић" једва прелазе цензус. Као најстарији посланик, баба Роска председава новим сазивом скупштине, а помаже јој Мира Пантић, као једна од најмлађих. У финалној сцени серије, приказује се свадба Петричевића са Мициком. На броду "Бела лађа" се окупљају сви политичари, мафија и амбасадори. Док брод плови низ реку без кормилара, у замраченој просторији они састављају владу. У финалном дијалогу, Крља пита лучке раднике када ће се брод вратити, јер мора да пита Шпица од чега ће да купи храну за крокодиле. Један радник му одговара да како он сам не може да прехрани ни рођену децу. Уместо замрачења екрана, за време шпице се приказује пловидба беле лађе, а уместо песме "Плови бела лађо", чује се Штраусов валцер "На лепом плавом Дунаву".

[уреди] Продукција и емитовање

Први циклус, од 24 епизоде, се приказивао на РТС 1, недељом од 20 часова. Емитовао се пет и по месеци, све до недеље 27. маја 2007, када је приказана и последња епизода.[6]

Од 1. јануара 2008. поново је приказивана реприза првог циклуса, сваког радног дана на РТС1 од 20 часова. У припреми је тада био и други циклус серије. [7].

У недељу 24. јануара 2009. почела је трећа сезона телевизијске серије „Бела лађа“, која је инспирисана политичким животом Срећка Шојића. Било је ово први пут да су у продукцији коришћене и камере високе дефиниције. Емитовање четвртог циклуса је најављено за јесен исте године.

Након смрти глумца Миленка Заблаћанског, снимање трећег циклуса је одложено, јер је Синиша Павић, према сопственом признању, морао да измени сценарио у деловима где се појављује Маринко Пантић. То је једини разлог због кога је Маринко у трећем серијалу „пресељен“ у Беч, где ради у Градској чистоћи, па његов лик породица Пантић контактира само једанпут.

Од 1. октобра 2009. године РТС поново репризира „Белу лађу“ сваког радног дана од 20 часова на Првом каналу као увод у емитовање нових епизода које су почеле 17. јануара 2010. године.

Пета сезона је почела са премијерним приказивањем 27. фебруара 2011. године.[8]

Крајем јануара 2012. године почело је премијерно приказивање епизода 6. сезоне. [9] Последња епизода је емитована 1. априла 2012. године.

Серија је више пута репризирана, некада у целости (до оног циклуса који би у том тренутку био последњи), а некада по појединачним циклусима (крајем 2011. године репризиран је само пети циклус).

[уреди] Екипа

Аутори и екипа који су реализовали серију „Бела лађа“:

[уреди] Улоге

[уреди] Извори

[уреди] Литература

[уреди] Занимљивости

- Синиша Павић је у другом дневнику најавио последњу епизоду беле лађе и крај серије, да би нешто касније у последњој епизоди у одјавној шпици видели да није писало "крај серије" већ само "крај деведесете епизоде" што евентуално ипак можда буде седма сезона или...?...не...

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Унутрашње везе

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици