Беле Воде (Чукарица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Беле Воде
Беле Воде
Беле Воде
Град Београд
Општина Чукарица
Становништво 14.255
Беле Воде на мапи Београда
{{{alt}}}
Беле Воде
Беле Воде на мапи Београда


Координате: 44° 45′ 05" СГШ, 20° 24′ 26" ИГД

Беле Воде су градска четврт у општини Чукарица, у Београду, главном граду Србије. Иначе једно од најстаријих насеља на територији града, познато још из Неолита и винчанске културе о чему сведоче и археолошка налазишта поред спортског центра „Партизан“.

Беле Воде[уреди]

Стабло трешње на Белим Водама

Беле Воде се налазе у југозападном делу Београда, као део насеља Жарково. Западно су од Ибарске магистрале. На Северу се граниче са Старим Жарковом, на истоку са Цераком, на југу са Макишом и Железником.

По попису из 2002. године, има 14,255 становника. Беле Воде су познате по београдском Водоводу, који је приказан и у серији Отписани. Основна школа која се налази у овом насељу је отворена 1962. под називом „Беле Воде“. Касније је промењен назив у Милентије Поповић, а сада се зове Мирослав Антић. На Белим Водама се налазе још и Спортски центар „Партизан - Жарково“ (у чијим зградама је основан југослвенски вишеструки првак, ДТВ „Партизан - Жарково"[1]), Војно технички институт - ВТИ „Жарково“, црква Светог вазнесења Господњег, Ранжирна станица „Макиш“, стадион ФК Жарково итд.

Парк[уреди]

На Белим Водама се налази други по величини парк у Београду. Површина парка је око 8 хектара и у њему се налазе терени за разне спортове, дечја игралишта, шеталиште, летњиковци ...

На иницијативу грађана овог дела града, реконструкција парка на Белим Водама почела је крајем 2010. године. Након годину дана рада, крајем 2011. године, реконструкција парка је завршена, а свечаној промоцији отварања парка присуствовао је и заменик градоначелника Београда Александар Шапић. Обнова парка на Белим Водама представља највећу инвестицију „Зеленила“ после парка Ташмајдан.

Азбестно насеље[уреди]

28 зграда у централном делу Белих Вода је усељено 1965. године као привремени смештај за наредних 10 година. Ипак, становници нису били расељени после 1976, а средином 90-их је откривено да су зграде изграђене од канцерогеног азбеста. Станари су покренули иницијативу за рушењем, тврдећи да азбест угрожава њихово здравље. Градска власт је обећала помоћ, али није реаговала. Након десет година протеста станара, 2006. започиње рушење 14 објеката и изградња нових, модерних зграда, нових улица и паркинга. Претпсотавља се да ће рушење зграда бити завршено до 2011. године. Проблем представља штетност азбеста, па зграде не могу да се руше, већ се разграђују, тако да процес траје дуго (40 дана по једној згради). Градски завод за јавно здравље редовно надгледа рушење и прати концетрацију азбеста у ваздуху.[2]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Blic Online | Istorija duga pet vekova
  2. ^ http://www.azbest.8m.com/index_sr.html Презентација Азбестног насеља

Спољашње везе[уреди]