Бели Манастир
| Бели Манастир |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Осјечко-барањска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 8.034 |
| Агломерација (2011) | 10.058 |
| Положај | |
| Координате | |
 Бели Манастир
Бели Манастир на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Добош (СДП) |
| Поштански код | 31300 |
Бели Манастир (мађ. Pélmonostor) је град у Хрватској у Осјечко-барањској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 10.058 становника, а у самом насељу је живело 8.034 становника.[1]
Садржај |
Географски положај [уреди]
Бели Манастир се налази у северном делу Барање, 32 km северно од Осијека, 15 km од мађарске границе и 26 km јужно од мађарског града Мохача. Правац Осијек—Будимпешта пролази кроз Бели Манастир, који има могућност да постане мањи транзитни град.
Историја [уреди]
Свој садашњни назив Бели Манастир добија 1923. године. У то време се Бели Манастир развија због потребе градског средишта на овом месту, пошто су Мохач, Шиклош и Печуј припали Мађарској. Пре тога је Бели Манастир био познат као Моноштор, (на мађарском Pélmonostor).
Бели Манастир се први пут помиње 1212. године, тада под називом Pél.
Територијална организација [уреди]
До нове, послератне, територијалне организације у Хрватској, читаво подручје Барање (осим насељених места Подравље и Тврђавица, која су припадала општини Осијек), налазило се у оквиру општине Бели Манастир. Општина Бели Манастир простирала се на површини од 1.147 km², а по попису становништва из 1991. године имала је 54.265 становника, распоређених у 52 насељена места. После рата, велика предратна општина Бели Манастир је подељена. Формиран је Град Бели Манастир и општине: Биље, Дарда, Драж, Јагодњак, Кнежеви Виногради, Петловац, Поповац и Чеминац.
| Град / општина | 1991. | 2001. |
| Бели Манастир | 13.108 | 10.986 |
| Биље | 6.455 | 5.480 |
| Дарда | 8.685 | 7.062 |
| Драж | 4.623 | 3.356 |
| Јагодњак | 3.065 | 2.147 |
| Кнежеви Виногради | 6.848 | 5.186 |
| Петловац | 3.785 | 2.743 |
| Поповац | 3.623 | 2.427 |
| Чеминац | 4.073 | 3.246 |
| Укупно | 54.265 | 42.633 |
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Белог Манастира |
Попис 2001. [уреди]
Национални састав, 2001. [уреди]
- Хрвати - 6.085 (55,8%)
- Срби - 2.920 (26,6%)
- Мађари - 933 (8,5%)
- Роми - 153 (1,4%)
- остали (Словенци, Албанци, Бошњаци и др.)
Према попису из 1910. године је Бели Манастир имао 2.447 становника. Највише је било Немаца (61,1%), затим Срба (19,5%) и Мађара (18,1%).
1929. године етничка структура је била следећа: Мађари 33,8%, Немци 32,6%, Хрвати 18,8% и Срби 12%.
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Бели Манастир је имало 10.146 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 3,770 | 37,15% | ||
| Хрвати | 3,262 | 32,15% | ||
| Југословени | 1,303 | 12,84% | ||
| Мађари | 865 | 8,52% | ||
| Црногорци | 146 | 1,43% | ||
| Немци | 86 | 0,84% | ||
| Словенци | 78 | 0,76% | ||
| Муслимани | 58 | 0,57% | ||
| Албанци | 55 | 0,54% | ||
| Словаци | 18 | 0,17% | ||
| Роми | 11 | 0,10% | ||
| Македонци | 10 | 0,09% | ||
| Украјинци | 9 | 0,08% | ||
| Румуни | 8 | 0,07% | ||
| Руси | 5 | 0,04% | ||
| Чеси | 5 | 0,04% | ||
| Пољаци | 4 | 0,03% | ||
| Бугари | 2 | 0,01% | ||
| Русини | 2 | 0,01% | ||
| Грци | 1 | 0,00% | ||
| Италијани | 1 | 0,00% | ||
| остали | 11 | 0,10% | ||
| неопредељени | 369 | 3,63% | ||
| регион. опр. | 11 | 0,10% | ||
| непознато | 56 | 0,55% | ||
| укупно: 10.146 | ||||
Референце [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 29. 8. 2012.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||||||
|
|||||||
.svg)
