Бели анђео

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

На слици је приказан Арханђел Гаврило[1] обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.

Фреска се налази на јужном зиду западног травеја и настала у 13. веку као рад непознатих аутора Грка, школованих у Цариграду, Никеји и Солуну. У 16. веку је преко ње насликана друга фреска па је Бели анђео био сакривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.

Занимљивост[уреди]

Први сателитски пренос видео сигнала 1962. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима. Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота. Бели анђео је одабран и за ову прилику јер је постао широм света препознат као симбол свеколиког мира.[2]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Војислав Ј. Ђурић, Историја српске културе - Сликарство у средњем веку, Дечје новине, Горњи Милановац, Удружење издавача и књижара Југославије, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]