Бели дуд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бели дуд
Morusalbaleaves3800ppx.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Moraceae
трибус: Moreae
род: Morus
Биномијална номенклатура
Morus alba
L.
Екологија таксона

Бели дуд (лат. Morus alba) је врста дуда, пореклом из средње и источне Азије.

Опис[уреди]

Бели дуд је висине до 20 метара. Крошња му је округла, а кора у младости жућкаста и глатка, касније сивосмеђа и дубоко испуцала. Млади су избојци голи или слабо длакави, жутосиви, садрже млечни сок, као и лисне петељке. Пупољци су широко јајолики, око 6 мм велики, смеђосиви, са 6 љусака. Листови су наизменични, широко јајолики, 6-14 цм дуги, 4-10 цм широки, једноставни или ређе са 2-3 непотпуно изражена режња, срцолике основе. Лисна површина са горње стране светлозелена, а са доње стране зеленосива, са кратким белим длачицама дуж нерава. Петељка дужа од 2 цм. Мушки цветови у ваљкастим ресама и састављени од четворочланог перигона и четири прашника. Женски цвет након оплодње даје сложен јестив плод дудињу (мурва), који дозрева крајем јуна. Боја плода варира од беле до љубичасте.

Значај[уреди]

Бели дуд се узгаја од давнина у средњој и јужној Европи ради јестивих плодова и ради листова, који служе као храна гусеницама свилене бубе. Дуд се употребљава и за производњу ракије (дудовача). Узгаја се у дрворедима, живим оградама, парковима и баштама. Лако се размножава сетвом (у пролеће), резницама, полуодрвљеним резницама (током лета), кореновим резницама и положеницама. Даје обилне изданке из пањева. Добро подноси кресање. У нижим пределима није осетљив на мраз, док на већим висинама трпи од мраза. Добро подноси сенку. Има јако развијен коренов систем, те је погодан за везивање покретних, ерозивних земљишта.

Значајан је и као парковно дрво. Постоји више варијетета и форми.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бели дуд