Белотић (Богатић)

Координате: 44° 49′ 02″ С; 19° 32′ 31″ И / 44.817166° С; 19.542° И / 44.817166; 19.542
С Википедије, слободне енциклопедије

Белотић
Српска православна црква у Белотићу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаБогатић
Становништво
 — 2011.Пад 1.557
Географске карактеристике
Координате44° 49′ 02″ С; 19° 32′ 31″ И / 44.817166° С; 19.542° И / 44.817166; 19.542
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина65 m
Белотић на карти Србије
Белотић
Белотић
Белотић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број015
Регистарска ознака

Белотић је насеље у општини Богатић, у Мачванском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1.557 становника.

Галерија[уреди | уреди извор]

Радованова кула[уреди | уреди извор]

У овом селу је рођен Милић од Мачве, познати сликар и који је на спомен на оца Радована подигао имање са кулом која носи очево име.

Историја[уреди | уреди извор]

Овде се 1890. догодило да је председник општине осудио свог љубавног супарника на смрт због крађе сена, што је извршено, а касније су и он и пандури били на дугој робији.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Белотић живи 1.417 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,6 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 504 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године). Насеље Беолотић је између осталог познато као родно место једног од највећих српских сликара Милића од Мачве, који је у делу насеља под називом Лепеница саградио једну од својих препознатљивих грађевина „Радован кулу“, посвећену његовом оцу солунском борцу Радовану Станковићу и његовом родном месту.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.560
1953. 1.667
1961. 1.740
1971. 1.800
1981. 1.801
1991. 1.816 1.776
2002. 1.744 1.839
2011. 1.557
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.719 98,56%
Црногорци
  
7 0,40%
Муслимани
  
3 0,17%
Југословени
  
3 0,17%
Хрвати
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Албанци
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,11%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Политика”, 29. мај 1938
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]