Бело злато

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бело злато је легура злата и бар једног од белих метала, обично никла или паладијума.[1][2] Чистоћа белог злата се мери у каратима.[3]

Прстен од белог злата обложен родијумом

Особине белог злата могу варирати у зависности од метала и њихових односа који су коришћени приликом израде легуре. Сходно томе, легуре белог злата могу бити коришћене у различите сврхе. Легуре злата и никла су чврсте и тврде, па се користе за израду прстења, легуре злата и паладијума су меке и савитљиве, па се користе као подлога за драго камење. Најквалитетније бело злато има 17 карата и прави се од злата и паладијума, понекад и са траговима платине, која се додаје да би легура имала већу тежину и бољу постојаност.

Док поједине квалитетније легуре задржавају свој сјај, веђину је потребно обложити врло танким слојем родијума. То доводи до тамнијег сјају у поређењу са сјајем платине и сребра. Слој родијума којим је обложена легура може се временом истрошити и скинути.

Извори[уреди]

  1. ^ Ulrich E. Klotz Metallurgy and processing of coloured gold intermetallics – Part I: Properties and surface processing Gold Bulletin (2010) 43, 1, 4
  2. ^ Cristian Cretu and Elma van der Lingen Coloured Gold Alloys, Gold Bulletin (1999) 32, 4, 115
  3. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 

Литература[уреди]