Белуно
| Белуно Belluno |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Регија | Венето |
| Округ | Белуно |
| Становништво | |
| Становништво | 36.462 |
| Густина становништва | 245 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 389 m |
| Површина | 147,19 km² |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Антонио Праде |
| Веб-страна | www.comune.belluno.it |
Белуно (итал. Belluno) је град у североисточној Италији. Град је средиште истоименог округа Белуно у оквиру италијанске покрајине Венето.
Садржај |
Природне одлике [уреди]
Град Белуно налази се у северном, алпском делу Венета. Околне алпске планине су у систему Доломита. Град се сместио у долини горњег тока реке Пјаве, окружен стрмим странама околних брда.
Историја [уреди]
Белуно је име добио по келтском називу за брдо на којем се налази историјски центар града - belo-donum што значи „дивно брдо“, због његовог доминантног положаја у котлини.
Град су основали Римљани око 200. -200. пне. као municipium Bellunum. Од 181. пне. Белуно је постао снажна војна римска утврда која је штитила северне границе тадашњег царства. Након пропасти Западног Римског Царства Белуном су владали Лангобарди и Каролинзи. Од краја 9. века Белуном су владали локални грофови и бискупи. Тад је изграђен дворац и градске зидине. Након тога Белуном је владала богата гибелинска породица Ецелино. Након дуготрајних сукоба са суседним Тревизом око граничних територија, Белуно се 1404. драговољно предао Млетачкој Републици. Од тада је постао важан центар за транспорт дрвене грађе из своје околице (Кадоре) по реци Пјаве до Венеције.
Након пропасти Млетачке Републике, Белуно је ушао у састав Аустријског царства и остао у њему све до 1866. кад је ушао у новоосновану Краљевину Италију.
Становништво [уреди]
Белуно данас има око 36.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана. Најконсистентнија етничка мањина у Белуну су Хрвати из града Пакраца, следе Срби, Албанци и Црногорци.
Знаменитости Белуна [уреди]
- Катедрала Duomo, подигнута крајем 15. векa по нацртима венецијанскога архитектa Тулија Ломбарда, звоник је изградио Филипо Јувара у 18. веку.
- Palazzo dei Rettori из 1491. за коју се сматра да је дело Лоренца Гибертија.
- Бискупска Палата, коју је изградио гроф - бискуп Џерардо де Таколи 1190.
- Фонтана на тргу Piazza del Duomo
- Барокна црква San Pietro, подигнута у готичкоме стилу 1326.
- Palazzo del Capitano
- Црква San Rocco из 16. векa
- Црква Santo Stefano, у њој се налазе бројне олтарне слике локалних мајстора 15. векa.
- Градска врата; Porta Dojona i Porta Rugo
- Црква Santa Maria dei Battuti из 16. векa.
Галерија слика [уреди]
Спољашње везе [уреди]