Београдска филхармонија
| Београдска филхармонија | |
|---|---|
 Београдска филхармонија |
|
|
|
|
| Држава |  Србија |
| Седиште | Београд, Србија |
| Датум оснивања | 1923. |
| Директор | Иван Тасовац |
| Врста оркестра | симфонијски оркестар |
| Сајт | www.bgf.rs |
уреди  |
|
Београдска филхармонија је београдски оркестар основан 1923. године, у време када су готово сви европски градови увелико имали своје филхармоније. Њен оснивач, први директор и шеф-диригент био је један од најзначајнијих српских композитора и диригената, Стеван Христић.
На месту уметничких руководилаца традицију славног оснивача наставили су еминентни уметници Ловро Матачић, Оскар Данон, Крешимир Барановић, Живојин Здравковић, Ангел Шурев, Антон Колар, Хорст Ферстер, Јован Шајновић, Василиј Синајски, Емил Табаков, Урош Лајовиц и Доријан Вилсон. Они су оркестар водили од првих, несигурних корака у данима када се тек успостављао редован музички живот у Србији, преко првих послератних година и постепеног и дуготрајног изграђивања завидног нивоа музицирања који је кулминирао 1960-их година. Београдску филхармонију, коју је тада предводио Живојин Здравковић светски стручњаци су рангирали на 5. место најбољих европских оркестара, чему су допринели и снимци за угледну светску издавачку кућу ЕМИ. Водећи национални оркестар је тада и у годинама које су следиле имао блиставе заједничке тренутке на подијумима са уметницима као што су Рафаел Кубелик, Малколм Сарџент, Андре Навара, Карл Бем, Леополд Стоковски, Кирил Кондрашин, Генадиј Рождественски, Зубин Мехта, Јехуди Мењухин, Давид Ојстрах, Исак Штерн, Хенрик Шеринг, Леонид Коган, Мстислав Ростропович, Артур Рубинштајн, Свјатослав Рихтер, Емил Гиљелс, Рудолф Кемпф, Гидон Кремер, Иво Погорелић, Густав Кун, Иван Фишер, Владимир Крајњев, Максим Венгеров, Јулијан Рахлин, Валериј Афанасјев, Најџел Кенеди...
После бурних 1990-их година, које су се одразиле и на квалитет музичке сцене Србије, нови миленијум је донео наду за повратак оркестра Београдске филхармоније на међународне подијуме и гостовања у значајним музичким центрима Словеније, Аустрије, Италије и Шведске. Млади музичари, школовани у светским музичким центрима дошли су у Београдску филхармонију градећи нови имиџ оркестра, чији је просек старости 28 година. Током сезоне 2003/2004. године оркестар се после реконструкције вратио у своју модерно опремљену зграду смештену у самом центру града са адекватном двораном која поседује 201 место. Већи део концерата, по традицији, одржава се у дворани Задужбине Илије М. Коларца, док се матична сала користи за посебне догађаје или се уступа другим уметницима за камерне наступе. Значајан квалитет раду оркестра доприноси Фондација Београдске филхармоније, основана да побољша финансијску ситуацију Београдске филхармоније по систему спонзора и пријатеља. На иницијативу једног од највећих диригената данашњице, Зубина Мехте у сезони 2005/2006. у оквиру Фондације Београдске филхармоније основан је и посебан фонд за обнову инструментаријума набавком нових инструмената, који носи његово име.
Директор филхармоније од 2001. је Иван Тасовац.
