Београдски зоолошки врт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Beo zoo vrt.png
Слон.
Бели лав.
Папига.
Јелен.

Врт добре наде је градски зоолошки врт града Београда. Налази се у центру града, подно тврђаве Калемегдан, на простору који је познат као Мали Калемегдан.

Животиње[уреди]

У београдском зоолошком врту тренутно живи 211 животињских врста и око 2 000 јединки. Од тога 52 врсте чине птице, 47 сисари и 12 гмизавци. У Врту живе домаће животиње, али и много угрожених врста.

Бео зоо врт поседује и велику колекцију белих животиња. Албино нандуи, валабији, бенгалски тигрови су ретка појава у дивљини, али Бео зоо врт поседује ове животиње. Посебан понос бео зоо врта су и бели лавови.

Познате животиње у историји Врта су керуша немачког овчара Габи и шимпанза Сами. Атракција Врта су бели лавови.[1] Такође, познати становник врта је алигатор Муја, који се у врту налази скоро од самог његовог оснивања и тренутно је најстарији живи алигатор на свету.[2]

Габи, Муја, Сами[уреди]

Габи је била женка немачког овчара. Она је због своје храбрости постала симбол зоо врта. Габи је спасила ноћног чувара од стране јагуара одбеглог из кавеза. Габи је умрла након јуначког подвига.

Сами је можда најпознатији симбол зоо врта. Ова шимпанза је први примерак своје врсте у Бео зоо врту, али и животиња која је највише пута побегла из зоолошког врта.

Муја је најстарији алигатор у заточеништву. Не зна се кад је муја рођен, али се зна да је дошао у Београд из зооврта у Немачкој.

Одсеци у зооврту[уреди]

  • Мала Аустралија

Настала је донацијом амбасаде Аустралије 2008. године. Мала Аустралија је дом црвених кенгура, емуа, црних лабуда, Аустралијских папагаја, албино бенет балабија, али и угрожених јужних казуарија.

  • Мала Африка

Налази се у центру зоо врта. У малој Африци се налазе станишта [[ротшилдова жирафа|ротшилд жирафе, еланд антилопа, грантових зебри, доркас газела, нојева, гепарда, белих лавова.

  • Кућа мамуна

Кућа мајмуна је објекат у коме се налазе борнео орангутани, шимпанзе, прстенорепи лемури, сребрни мармозети, белоноси мајмуни, јавански макакији...

Кућа гмизаваца То је тераријум са удавима( анакондама, питонима ), змијама отровницама и нилским мониторима.

Историја[уреди]

Београдски зоолошки врт је отворен на Петровдан, 12. јула 1936. године. Сам золошки врт је 12. јула 1936. године од својих пара и на свом имању основао и отворио градоначелник Влада Илић[3]. Врт је тада био двоструко већи него данас и простирао се све до Небојшине куле. Први директор је био Александар Крстић. Први становници врта били су велике мачке, медведи, вукови, примати, птице и егзотични биљоједи. Више пута зоолошки врт су посетили чланови краљевске породице Карађорђевић.

Када је створен, Београдски зоолошки врт је обухватао површину од 3,5 хектара, да би био проширен на 7 и на крају на 14 хектара. У тој форми дочекао је Други светски рат. Током њега бомбардован је 1941. и 1944. и тада су све животиње погинуле осим неколицине.

Због разарања и смањења броја експоната, зоолошки врт је након рата смањен на 6 хектара, колико и данас заузима.

Директори врта су били:

  • Александар Крстић (до почетка Другог светског рата)
  • Миодраг Савковић (за време Другог светског рата)
  • Анте Тадић (први послератни директор)
  • Милорад Лазаревић
  • Милорад Меденица
  • Радивоје Тричковић

Данашњи имиџ Врт је почео да добија од 1. маја 1986. године када је за директора постављен Вук Бојовић.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]