Град Београд
| Град Београд | |
|---|---|
 |
|
| Држава |  Србија |
| Регија | Град Београд |
| Седиште | Београд |
| Историјске области | северна Шумадија, источни Срем, југозападни Банат |
| Начелник | Драган Ђилас |
| Површина | 3.227 km² |
| Становништво | 1.639.121 [1] (2011.) |
| Густина насељености | 507,9/km² |
| Број општина | 17 |
| Општине | Барајево (П) Вождовац (Г) Врачар(Г) Гроцка (П) Земун (Г) Звездара (Г) Лазаревац (П) Младеновац (П) Нови Београд (Г) Обреновац (П) Палилула (Г) Раковица Савски Венац (Г) Сопот (П) Стари Град (Г) Сурчин (П) Чукарица (Г - градска општина, П - приградска општина) |
| Број насеља | 169 (18 градских и 151 сеоско) |
| Позивни број | +381 (0)11 |
| Веб страница | www.beograd.org.rs |
Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.[2] Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.[3] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију).[4] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке. Према Закону о регионалном развоју, округ града Београд ће добити и надлежности и статус статистичког региона.[5]
Садржај |
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Београда |
Према проценама Републичког завода за статистику из 2008. године, на територији града Београда живи укупно 1.621.396 становника. Од тога 1.322.629 становника живи у урбаним срединама, а 298.767 становника у руралним срединама.[6]
Према попису из 2002. године, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[7]
Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[8]
[уреди] Географија
Град Београд се састоји из две географски доста различите целине. Северно од река Саве и Дунава налази се велики равничарски део који је у склопу Панонске низије. Јужно од ових двеју река налази се брежуљкасто и брдовито земљиште Шумадије. Средином шумадијског дела округа, па и самог града, пролази ланац Шумадијског венца планина који на југу почиње Рудником, наставља се Букуљом, а на територији округа иде линијом Космај-Авала-Врачарски плато-Београдска тврђава. Кроз округ протичу две велике реке, Сава и Дунав, али и велики низ мањих река.[9]
[уреди] Знаменитости
- за знамености града Београда погледајте Знаменитости Београда
- општина Младеновац:
- Спомен обележје деспоту Стефану Лазаревићу у облику обелиска (село Марковац) - 15. век
- општина Сопот:
- Црква светог Николе и средњовековне зидине из доба деспота Стефана Лазаревића (село Сибница) - 15. век
- Црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску (село Неменикуће) - 17. век
- Спомен чесма у месту које је Карађорђе заједно са сељанима међу првима ослободио 1804. године (село Сибница)
- општина Гроцка:
- Старо урбано језгро Гроцке са црквом
[уреди] Привреда
Главни носилац привредне снаге свакако чини сам град (Види Привреда Београда). Међутим, територијално највећи део округа чине рурарна и пољопривредна поручја. Северни, панонски дело округа је препознатљив по интензивној и добро развијеној пољоприведи. Јужни део је поред пољопривреде, веома познат по воћарству и одличним виногорјима у подунавском и шумадијском делу округа.
[уреди] Општине града Београда
| Општина | Густина насељености (km²) | Становништво (1991) | Становништво (2002) | Градске/Приградске |
|---|---|---|---|---|
| Барајево | 116 | 20.846 | 24.641 | Приградска |
| Чукарица | 1.080 | 150.257 | 218.508 | Градска |
| Гроцка | 261 | 65.735 | 75.466 | Приградска |
| Лазаревац | 152 | 57.848 | 58.511 | Приградска |
| Младеновац | 155 | 54.517 | 52.490 | Приградска |
| Нови Београд | 5.311 | 218.633 | 367.773 | Градска |
| Обреновац | 172 | 67.654 | 70.975 | Приградска |
| Палилула | 375 | 150.208 | 155.902 | Градска |
| Раковица | 3.193 | 96.300 | 99.000 | Градска |
| Савски Венац | 3.036 | 45.961 | 42.505 | Градска |
| Сопот | 74 | 19.977 | 20.390 | Приградска |
| Стари Град | 11.108 | 68.552 | 55.543 | Градска |
| Сурчин | До 2004. била део општине Земун | Приградска | ||
| Вождовац | 1.025 | 156.373 | 208.123 | Градска |
| Врачар | 19.462 | 67.438 | 158.386 | Градска |
| Земун | 349 | 176.158 | 291.645 | Градска |
| Звездара | 4.144 | 135.694 | 179.621 | Градска |
| TOTAL | 502 | 1.552.151 | 2.076.124 | |
[уреди] Референце и напомене
- ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 27.11.2011.
- ^ Град Београд - Градска власт
- ^ Град Београд - Градске општине
- ^ Републички завод за статистику - - Градски показивачи
- ^ [1]
- ^ Републички завод за статистику, Процена становништва из 2008.
- ^ Град Београд - Чињенице (Становништво)
- ^ "Књиге резултата Пописа 2002.": "Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама", страна 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
- ^ Географска позиција Београда
|
||||||||||||||||||||
