Берилијум-оксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Берилијум-оксид
Идентификација
CAS регистарски број 1304-56-9
MeSH Beryllium+oxide
Својства
Молекулска формула BeO
Моларна маса 25.01
Агрегатно стање бели прах
Густина 3.0 g/cm³ (основно)
Тачка топљења

2530 °C

Тачка кључања

3900 °C

Опасност
ЕУ-класификација Веома токсичан (T+)
NFPA 704
NFPA 704.svg
 
4
4
 
Р-ознаке R49, R25, R26,
R36/37/38, R43, R48/23
С-ознаке S53, S45
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Берилијум-телурид
Други катјони Магнезијум-оксид
Калцијум-оксид
Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за
једињења при стандардним хемијским условима
(на 25 °C, 100 kPa)

Берилијум-оксид је неорганско хемијско једињење чија је хемијска формула BeO.

Садржај

Особине [уреди]

Берилијум-оксид је бео, нерастворан прах. Са киселинама гради берилијумове соли, које су по особинама сличне магнезијумовим. Реагује и са растворима алкалних хидроксида. У реакцији са калијум-хидроксидом гради K2BeO4.[1]

Добијање [уреди]

Може се добити жарењем метала или нитрата на ваздуху, али се најчешће добија из берила.[1]

Извори [уреди]

  1. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе [уреди]