Беријеви амандмани
Беријеви амандмани назив је за одредбе Изборног закона БиХ које регулишу избор делегата у Дом народа Парламента Федерације БиХ. Увео их је шеф мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини Роберт Бери, а њима је омогућено да делегате у Дому народа Парламента ФБиХ, без обзира на њихову националност, могу предлагати и бирати сви представници у скупштинама кантона Федерације БиХ. Тиме је постојање Дома народа као заштитног механизма конститивних народа обесмислено.[1] Привремена изборна комисија усвојила је Беријеве приједлоге 14. октобра 2000, мјесец дана прије одржавања општих избора.[2]
Беријеви приједлози увелике су критиковани због тога што је њима нарушена конститутивност Хрвата у Босни и Херцеговини јер је омогућено да њихове делегате у Дому народа Федерације БиХ бирају бројчано већински Бошњаци.[1] Примјерице, Босанско-подрињски кантон Горажде, у којем живи свега неколико Хрвата, бира једног делегата Хрвата у Дому народа Парламента ФБиХ, док примјерице Посавски кантон, у којем живи око 40 хиљада Хрвата бира исти број делегата. Исто тако Тузлански, Сарајевски, Зеничко-добојски и Унско-сански кантон, гдје живи мали постотак Хрвата бирају од једног до два делегата у федералном Дому народа који су изабрани од стране Бошњака.[3]
На дотичне промјене Изборног закона реаговало је хрватско политичко вођство које је 28. октобра 2000. у Новом Травнику након сједнице Хрватског народног сабора прогласило Хрватску самоуправу у БиХ као заштитни механизам конститутивности Хрвата. За њеног челника изабран је Мартин Рагуж, као предсједник Међукантоналог-међуопштинског савјета. Потези хрватског вођства оштро су критиковани од стране бошњачких политичара као покушај подривања уставног поретка и нарушавања територијалног интегритета БиХ. Ускоро је услиједила реакција високог представника Волфганга Петрича који је смијенио Анту Јелавића са функције хрватског члана Предсједништва 7. марта 2001, док је члановима ХДЗ-а забрањена политичка активност.[1]
Беријеви амандмани омогућили су такође избор нелегалне и нелегитимне тзв. "платформашке" Владе Федерације БиХ, предсједника Федерације БиХ Живка Будимира и двојице потпредсједника, Мирсада Кебе и Светозара Пударића у марту 2011. За њихово именовање гласало је 5 од укупно 17 хрватских делегата у федералном Дому народа, четири члана СДП-а и један Народне странке Радом за бољитак Младена Иванквића Лијановића.[4] Централна изборна комисија прогласила је избор нелегалним, јер је за избор била потребна подршка једне трећине, односно шест хрватских делегата.[5] Међутим, високи представник Валентин Инцко суспендовао је одлуке ЦИК-а,[6] образложењем да је 5 трећина од 17.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Неђо Ђевић: Анте Јелавић: Лагумџија опет узурпирао власт у БиХ. Независне новине, 23. априла 2011. Приступљено 31. октобра 2014.
- ^ Маријан Сиврић: Hrvatske zastupnike biraju Bošnjaci i Srbi!. Слободна Далмација, 14. октобра 2000. Приступљено 31. октобра 2014.
- ^ Wolfgang Petrich kriv za preglasavanje Hrvata. Hercegovina.info, 19. фебруара 2011. Приступљено 31. октобра 2014.
- ^ Дејан Јазвић: General HVO-a ne dopušta većini da imenuje vladu i preuzme vlast. Вечерњи лист, 16. децембра 2012. Приступљено 31. октобра 2014.
- ^ SIP poništio imenovanje Budimira, Dom naroda također nelegalan. Вечерњи лист, 24. марта 2011. Приступљено 31. октобра 2014.
- ^ Poništeni izbori u BiH: Valentin Inzko suspendirao odluku SIP-a. Дневник Нове ТВ, 28. марта 2011. Приступљено 31. октобра 2014.
- ^ Зоран Крешић: Prije godinu dana srušen je Daytonski sporazum u FBiH. Вечерњи лист, 16. марта 2012. Приступљено 31. октобра 2014.