Беса (обећање)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Беса је чврсто обећање, које се мора одржати и по цену живота. Код племена у северној Албанији била је позната још у средњем веку као посебна норма у уређивању међуплеменских и међуљудских односа. Кодификована је у познатом кануну Леке Дукађина. Имала је, а често и данас има, посебну улогу у крвној освети, јер су се под њеном заштитом завађене странке могле слободно кретати за одређени период, без бојазни од освете.[1]
Извори [уреди]
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.