Беспилотна летелица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Беспилотна летелица
Predator and Hellfire.jpg
Опште
Намена надгледање / извиђање / шпијунска / борбена / вишенаменска / обележавање циљева /
летећа мета
Посада без посаде
Земља порекла земља, носилац развоја
Произвођач фабрика, произвођач
Први лет датум првог лета
Почетак производње датум лансирања производње
Уведен у употребу датум одлуке о увођењу у оперативну употребу
Повучен из употребе датум повлачења из
оперативне употребе
Статус тренутни статус
Први корисник прва држава која ју је увела у оперативну употребу
Број примерака укупан број произведених примерака
Димензије
Дужина растојање две најудаљеније тачке на летелици, дуж „X“ осе, m
Размах крила растојање две најудаљеније тачке на крилу, дуж „y“ осе, m
Висина растојање од равни стајанке до највише тачке авиона, дуж „Z“ осе, m
Површина крила усвојена репера поврина крила, у плану, m²
Маса
Празан маса празне опремљене БПЛ, kg
Нормална полетна стандардна маса у полетању БПЛ, kg
Макс. тежина при узлетању максимална могућа маса БПЛ, у полетању, kg
Макс. спољни терет маса подвесних терета (наоружања, резервоара са горивом и контејнера са опремом, у комбинацијама), kg
Погон
Турбо-млазни мотор Турбомлазни мотор
Потисак ТММ потисак, kN
Ракетни мотор Ракетни мотор
Потисак РМ потисак, kN
Турбо-елисни мотор Турбоелисни мотор
ТЕМ снага снага, kW
Клипно-елисни мотор Клипни мотор
Снага снага, kW
Перформансе
Брзина крстарења брзина, за највећу аутономију лета, km/h
Макс. брзина на Hopt максимална брзина, на оптимално висини лета, km/h
Макс. брзина на H=0 максимална брзина, на нивоу мора, km/h
Тактички радијус кретања растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно отићи и вратити се, са расположивим горивом, km
Долет растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно прелетети, у једном смеру, km
Плафон лета највећа висина, коју БПЛ може постићи, m
Брзина пењања највећа вертикална брзина, при пењању БПЛ, m/min
Портал:Ваздухопловство

Беспилотна летелица (БПЛ) је ваздухоплов са којим управља навигатор, пилот са даљинским преносом сигнала са земље или који лети аутономно по задатим запамћеним подацима. Најмасовнију употребу БПЛ имају у војсци. За разлику од крстареће ракете, БПЛ је конструисана за вишекратну употребу и дефинише се по свим правилима струке као и остали ваздухоплови, али је без посаде и пилота. Може бити са једнократном употребом, тада је максимално једноставна, јефтина и користи се као мета за гађање са средствима противваздухопловне одбране. Најчешће је као авион са дужим веком употребе. Према намени се опрема наоружава или је ненаоружана.[1] Аеродинамичка и структурална конструкција је индентична као код авиона или хеликоптера. Чешће се пројектују као авиони, а ређе као беспилотни хеликоптери.

Техника и принцип полетања и слетања су често индентични ваздухоплову са пилотом а постоје и решења са катапултирањем и приземљењем са падобраном. Најчешће се управља комбиновано са вођењем из земаљске станице са даљинским преносом командног сигнала, а поједини делови трајакторије аутономно, са унапред запамћеним подацима.

Тренутно, војне БПЛ обављају извиђачке али и борбене задатке.[2] Америчко ратно ваздухопловство планира огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби до 2047. године.[3] БПЛ се користе и у цивилне сврхе као што је откривање пожара, борба против ватрене стихије, надгледање подручја угрожених са поплавама, надгледање саобраћаја, кретање животињског света, надгледање траса цевовода са нафтом, гасом и са другим флуидима.

Садржај

Класификација [уреди]

Класификација ове врсте летелица може бити извршена са основом више аспеката.

Начин управљања [уреди]

Беспилотне летелице могу бити по основу начина управљања подељене на:

  • неуправљане;
  • аутоматски управљане;
  • даљински управљане од стране пилота у стацаонираној станици или мобилном возилу.[a]

Маса, трајање и висина лета [уреди]

Класификација БПЛ, према међусобно повезаним параметрима, као што су маса, време, долет и надморска висина лета, сврстава их у групе:

  • „микро“, са масом до 10 kg, аутономија (трајање) лета око 1 сат и радијус до 1 km;
  • „мини“, са масом до 50 kg, аутономија лета од неколико сати и радијус до 3 до 5 km;
  • „миди“, са масом до 1.000 kg, аутономија лета од 10 до 12 сати и висине ок 9 до 10 km;
  • „тешке“ на висинама до 20 километара лета и аутономија лета дужа од 24 сати.

Намена [уреди]

БПЛ се деле, према намени на:

  • „мета и мамац“ - симулира непријатељску летелицу или ракету, у току обуке у гађању;
  • извиђање - за прикупљање и преношење обавештајних података из ваздушног простора и са тла, у реалном времену и меморисање истих (инфо);
  • борбена - за дејства ваздух-тло, ваздух-ваздух и електронско ратовање, у високо ризичним мисијама;
  • логистичка - за карго пренос и друге логистичке операције;
  • експерименталне - за истраживање и развој нових и напредних технологија;
  • цивилно - привредна и комерцијална употреба, у широком спектру задатака.[4][5]

Историја [уреди]

Историја у војној употреби [уреди]

Групна слика разних типова БПЛ
Пилотска станица на земљи, за управљање са Предатором, Ирак 7. август 2007.

Најранији покушај да се направи БПЛ имао је Арчибалд Лоу 1916. године.[6] Никола Тесла је дао опис флоте беспилотних борбених летелица 1915.[7] Одређени број даљински управљаних летелица, укључујући и Хјуит-Спери aутоматски aвион (енгл. Hewitt-Sperry Automatic Airplane), развијен је током и након Првог светског рата.[6] Већи број је направљен током Другог светског рата услед технолошког напредка и стварања техничких предуслова. Превасходно су коришћене за обуку артиљериских јединица противваздухопловне одбране у симулацији угаоног праћења циља. Млазни мотор је уграђиван након Другог светског рата, као код Рајан Фајерби I 1951. Када су развијена ватрена и ракетна оружја противваздухопловне одбране ваздух-ваздух и ваздух-земља БПЛ су коришћене као летеће мете (трутови) за обуку у реалном гађању. Прво значајније коришћење БПЛ је било тек у Вијетнамском рату, када су највише коришћене за обележавање циљева за дејство авијације.

ИнВиев БПЛ за употребу у научне, комерцијалне и државне истраживачке апликације.
The RQ-7 шедоу, спремна је за испоруку.

САД су повећале улагање у истраживање БПЛ након што је 1960. године оборен Локид U-2, изнад територије СССР, чиме је повећана забринутост за судбину пилотау шпијунским и извиђачким задацима.[8] У борбама током инцидента у Тонкин заливу од 2. до 4. августа 1964. између морнарица САД и Северног Вијетнама коришћена је први пут БПЛ са борбеним задатком.[9] Тада је објављена и прва слика оборене БЛП летелице[10] на шта официнални представници САД нису имали коментар.

Током Јом Кипур рата 1973. године, Сиријске ракетне батерије у Либану направиле су велике губитке Израелским борбеним авионима. Као одговор, Израел је развио прву модерну БПЛ. Израелско пионирско коришћење беспилотних летелица су били надзор у реалном времену, електронско ратовање и лажни мамци за противничке снаге.[11][12][13] Радарско замрачивање ваздушног простора са избаченим мамцима од станиолских листића су омогућили Израелу да у потпуности неутралише Сиријску противваздухопловну одбрану почетком Либанског рата 1982., што је за резултет имало да Израел није изгубио ни једног пилота. ref>http://online.wsj.com/article/SB126325146524725387.html</ref>

Као и сва модерна висока технологија, БПЛ су првенствено развијане за војне потребе, а касније су почеле да се користе и у цивилне сврхе. Неке БПЛ, као што је амерички MQ-1 Предатор могу носити оружје и извршавају борбене задатке. Прва борбена БПЛ је експериментални пројекат Боинг X-45А, која је служила за испитивање ове наменске технологије.

Друге, као што су Глобал хоук блок30, се користе за извиђање и надгледање. Такође, „летелице мете“ се користе са инсталацијом даљинског управљања за обуку у гађању летећих циљева, испитивање новог оружја и за гађање при извођењу војних вежби и провери увежбаности противваздухопловне одбране.

Израелска БПЛ Херон.

На више локација у Сједињеним Америчким Државама спроводе се истраживања и развој програма БПЛ. Као пример за то је заједнички програм беспилотних борбених система, са називом енгл. Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA), у оквиру кога америчко ваздухопловство и морнарица заједно развијају борбене летелице без пилота. [14][15] Истраживачке институције DARPA и НАСА раде на истраживању и развоју система беспилотних летелица са адаптивном (променљивом) конфигурацијом у току лета, захваљујући „паметним“ технологијама. Основни облик летелице аутоматски мења конфигурацију, сходно захтевима оптимизације аеродинамичких карактеристика, зависно од услова различитих фаза лета. [16][17] Такође, у Европи се развија БПЛ нЕУРОн, намењена за борбу против других БПЛ.

У току НАТО агресије на СРЈ, коришћене су на Косову БПЛ типа CL-289 и немачке типа EMT луна за извиђање. У Ираку 2003. године подржале су БПЛ инспекцију Уједињених нација за наоружање.

У извештају Гардијана[3] презентиран је план Америчког ратног ваздухопловства, у коме је предвиђено огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби 2047. године. Ови планови су инспирисани са променом у војном размишљању на основу тренутно постигнутих резултата у деликатним и ризичним задацима са БПЛ, посебно у борби против организованог тероризма. У Америчком ратном ваздухопловству расте број војних лица који су оперативно ангажовани на БПЛ, скоро су достигли обим као на пилотираним авионима. Максималан обим пораста БПЛ је био у периоду 2006. до 2009. године, од 12 повећано је на 50 типова.

Ратовање са БПЛ је доста критиковано, због великог процента страдања цивилног становништва.[18][19] Такође су се критике односиле и на прећутно кршење суверенитета држава.

Критичари истичу да је употреба БПЛ против Повеље УН. Председник Обама и америчка влада се и даље држе аргумената и доктрине свог претходног Председника Буша.

Такође, искуство указује да постоји могућност веома једноставног снимања видео података о учинку БПЛ и на тај начин треба пратити и контролисати њихову употребу и тако спречавати злоупотребе, сагласно Повељи УН.[20][21]

MQ-8B Fire Scout.jpeg S-100-OE-VXX.jpg
БПЛ MQ-8 фаир скаут
БПЛ Шибел камкоптер S-100,
са лаком вишенаменском ракетом.

Историја у цивилној употреби [уреди]

Тенденција је веће употреба БПЛ у цивилне сврхе и у том циљу се врше интезивна испитивања. Поред примене у разним службама интезивно се уводи њихова употреба у полицији, за контролу саобраћаја праћење извшиоца разбојништава и других кривичних дела. Њихова примена у полицији има одређених потешкоћа у ставовима парламената појединих земаља. Поред тога, постоји забринутост и за заштиту података.[22] У процени штета од природних непогода — олује, пожара, поплава, земљотреса и друго, БПЛ се користе професионално за прикупљање релевантних података са извиђањем преносом слике у реалном времену и снимањем стања. БПЛ су врло често у тој улози незаменљиве. [23][24]

У Немачкој је у току програм развоја БПЛ које ће моћи детектовати појаву пожара у широком рејону надгледања. Планира се надгледање целе територије и са интеграцијом информација, што ће драстично смањити штете и последице од пожара. Пренос података ће бити интегрисан и презентиран у реалном времену центрима за ванредне догађаје. [25]

У циљу обуке и едукације становништва у Немачкој, постављена је експериментална организација која окупља хобисте за даљинско беспилотно летење.[26]

Од априла 2010. године, НАСА ради на пројекту за глобална истраживања атмосфере уз употребу БПЛ са дугим временом остајања у ваздуху. За ову намену БПЛ носе додатне пакете разних сензора, који се користе за мерења већег броја величина и промена за потребе научних истраживања. БПЛ су у августу и септембру 2010. године сакупиле многобројне информације о ураганима „Ерл“ и „Френк“. [27][28][29]

Са фотографијама из ваздушног простора које праве БПЛ добијају се корисни прикупљени подаци за истраживање и процене, као и добијање законитости, развоја и интезитета дејства парка ветра. [30][31]

У марту 2011. године коришћене су америчке БПЛ Глобал хоук блок30 у операцији процене оштећења неклералне електране у Јапану, од земљотреса и цунамија. [32][33]

У децембру 2011. године, еколошко друштво за очување животне средине на мору успоставило је надгледање, контролу и откривање криволова китова у јапанским морима са БПЛ. [34][35]

Поцедура лета 7.png
Типични профил лета беспилотне летелице, у задацима надгледања.

Развој и производња БПЛ [уреди]

Развој и производња БПЛ су глобалне активности, широм света. САД и Израел су први почели да развијају ову технологију и активности, а амерички произвођачи су имали удео на тржишту од преко 60% у 2006. години, а предвиђа се повећање за 5-10% после 2016. Нотроп, Груман и Џенерал атомикс су доминантни произвођачи у овом сегменту индустријске производње. Остварују то са БПЛ Глобал хоук, Предатор и Маринер. Израелски и европски произвођачи су другостепени због нижих могућности властитог инвестирања. Европски удео на тржишту представља само 4% од глобалног промета у 2006. години.

Трошкови развоја за америчке војне БПЛ, као и код већине војних програма, имају тенденцију да прекораче своје почетне процене. Ово је углавном због промена у захтевима за време развоја и пропуста у рационалном искоришћењу расположивих капацитета. [36]

Степен аутономије БПЛ [уреди]

Рана употреба беспилотних летелица била је током рата у Вијетнаму. Оне су након лансирања снимале видео-записе на филмској траци у летелици. Често су лансиране и летеле су у правој линији, или у унапред подешеној кружној путањи и прикупљале су видео податке све док нису остале без горива, након чега су слетале. После слетања, филм се освежавао за анализу. Због једноставне природе ових летелица, оне су често биле називане трутови. Са новим системима радио управљања, постале су доступне као беспилотне летелице са даљинским управљањем и њихова намена је постала шира и далеко кориснија. Данашње беспилотне летелице комбинују даљинско управљање и компјутеризовану аутоматизацију, као и потпуно аутономни лет. Савременије верзије могу имати уграђене команде лета са даљинским управљањем и помоћне системе аутоматизације за обављање људских дужности пилота ниског нивоа, као што су одржавање брзине, стабилизација на путањи и одређене функције навигације за задату трајекторију. Овако софистициране системе је погрешно даље називати трутом, напротив оне су „паметне“ летелице, поготово што оне могу већи део своје трајакторије да излете без људске интервенције.

Произилази да старије беспилотне летелице нису биле уопште „аутономне“. У ствари, област „аутономије“ БПЛ је новији појам и у сталном је развоју, чија економија је у великој мери вођена са војним приоритетним потребама за престиж у ефикасности. У односу на производњу хардвера БПЛ, тржиште за технологију „аутономије“, прилично је незрело и неразвијено. Због тога, „аутономија“ ће и даље наставити да буде уско грло развоја будућих БПЛ. Ова област је под технолошком и привредном тајном, а још више је заштићена у војном сегменту.[b][38]

Технологија за аутономију лета БПЛ обухвата следеће категорије:

  • Фузију информација сензора: Комбиновање информација из различитих сензора које користе системи БПЛ.
  • Комуникација: Управљање са комуникацијама и координација између више учесника у условима непотпуних и несавршених информација.
  • Одређивање трајекторије лета: Одређивање оптималне путање лета за БПЛ, сусрет са одређеним циљевима и ограничења мисије, као што су физичке препреке или количина горива.
  • Генерисање управљања по заданој трајакторији: Одређивање оптималног управљања за жељени маневар да би се следила задана трајекторија, или оптимални прелет са једне локације на другу.
  • Стандард кретања по трајакторији: специфични захтеви стратегије управљања са ограничењем одступања БПЛ у оквиру неке прописане величине на путањи (дозвољена толеранција).
  • Распоредела задатака: Одређивање оптималне поделе задатака учесника у оквиру групе, са временом и ограничењем опреме.
  • Здружена тактика: Формулисање оптималних тактичких секвенци и просторног распореда између активности учесника у циљу повећања укупног ефекта и резултата у оквиру целе мисије.

У општем смислу „аутономија“ се обично дефинише као способност да се доносе одлуке без људске интервенције. У том смислу, циљ „аутономије“ је да научи БПЛ да буде „паметна“ и да се понаша што сличније као кад са њом управља човек. Та особина може да се повеже са развојем области вештачке интелигенције, експертских система, неуронских мрежа, машинског учења, обраде природних језика, и са визијом. Међутим, пут технолошког развоја у области „аутономије“, углавном је следио приступ одоздо нагоре, као што су хијерархијски системи управљања, и новији резултати су у великој мери на основу искуства у области теорије управљања (аутоматике), а мање рачунарске струке. На основу тога, највероватније да ће „аутономија“ наставити да се развија првенствено кроз теорију управљања и аутоматике.

У извесној мери, крајњи циљ је у развоју технологија „аутономије“ БПЛ да замени човека пилота. Остаје да се види да ли будући развој технологије „аутономије“, може бити ограничен са политичком климом око њене употребе у одређеним апликацијама БПЛ. Резултат тога, вештачка визија за пилотирање није способна да достигне ниво човека пилота. Може само да му се приближи. НАСА је користила синтетичке визије за пробне пилоте на програму ХиМАТ у раним осамдесетим годинима прошлог века (види слику доле), али са појавом „аутономије“ на вишем технолошком нивоу у БПЛ са софистицираним аутопилотом, у великој мери смањена је потреба за синтетичку визију.

Технологије интероперабилности беспилотне летелице постале су од суштинског значаја као системи са којима је доказана њихова велика могућност у војним операцијама, имајући сувише изазовне и опасне радње за војску. НАТО је покренуо питање потребе за заједништво кроз споразум стандардизације STANAG (енгл. Standardization Agreement) 4586. НАТО је презентирао, споразум, који је почео процес ратификације у 1992. години. Његов циљ је био да се омогући савезничким народима да лако деле информације добијене од беспилотних летелица кроз заједничке технологије „језика“ контролних станица. Стандард STANAG 4586 обухвата да БПЛ буду способне да „разумеју“ информације у стандардизованим форматима порука. Исто тако, сазнања добијених из других усклађених БПЛ, може се пренети на летелицу специфичне поруке из формата за беспрекорну интероперабилност. То може да функционише са заједничком подрком тог протокола свих држава савезника. Амандмани су од тада придодати на оригинални споразум, на основу повратних информација и примедби од стручњака из области индустрије и панела познатих као тим старатеља за подршку. Друго издање стандарда STANAG 4586 је тренутно у разматрању. Постоје многи системи који су данас доступни, а који се развијају у складу са STANAG 4586, укључујући и производе од лидера у индустрији, као што су велике корпорације. [39]

CBP unmanned aerial vehicle control.jpg Himatsv2.jpg
Станица за управљање са БПЛ,
са приказивачким екранима.
Даљинска „вештачка кабина“ (синтетичка),
од експерименталне летелице HiMAT.

Интеграција хардвера и софтвера „анатомије“ лета БПЛ [уреди]

Технологија „аутономије“ БПЛ је настала интегрисањем механичких и електронских компоненти, као што су рам и сензори навигације, рачунари, батерије и остали сензори. Овај пакет опреме обавља функције за „аутономне“ задатке са тежњом за минималне разлоге интервенције даљинског оператора, човека пилота. Уграђене компненте могу се сврстати у групе:

  • рачунар за управљање са летом (енгл. flight control computer) (FCC),
  • навигациони сензори,
  • комуникацијски модул и
  • енергетско напајање.

Рачунар за управљање са летом је са уграђеним програмом PC 104, пројектован је са компатибилним електронским плочама због индустријског степена поузданости, компактности и могућности проширивања капацитета. Главна плоча покреће процесор „Пентиум“ 233MHz MMX CPU са 64MB RAM и 72MB флеш диск RAM. Серијско повећање улаза на плочу, преко њене могућности, обично се решава са преузимањем плоча (TOB), и DC-DC уз конверзију енергетског снабдевања преоптерећене плоче CPU, преко PC 104 за комуникацију, серво управљања и снаге снабдевања, сваком посебно. Срце навигације је усвојени инерцијални навигациони систем (ИНС) Боинг DQI-NP. Он се састоји од пакета „чврсто“ уграђених инерцијалних сензора и дигиталног процесора сигнала са серијским прикључком. Излаз навигационог система DQI-NP је серијско решење. Потребно је периодично ажурирање показивања сензора ИНС у односу на позицију са спољним реперима, да би се исправила системска грешка процене позиције БПЛ.

Глобални позитиони систем (GPS), који се користи у овој управљачкој структури је Новател РТ-2. Он има изузетну тачност од 2 cm. Рачунар DQI-NP команди лета добије позицију и вредност линеарне и угаоне брзине БПЛ, велике прецизности, процењене од Новател РТ-2 преко RS-232. Он преноси онвертоване поруке о процени положаја из пакета GPS према DQI-NP, сваке секунде. На основу добијених навигационих података, FCC израчунава излаз за четири канала управљања: пропињање, скретање, ваљање и режим рада мотора. На основу тога злаза командне површине и „гас“ мотора се покрећу са комерцијално доступним серво моторима, који прихватају PWM сигнале (у трајању 14-21 ms, као референтне команде, са вредностима кашњења од 0,8-2,4 ms, „временска константа“). Да би се осигурала безбедност, додаје се посебно коло на прилагођено преузимање плоче ТОБ да би се могло пребацити управљање са FCC на радио предајник, за управљање пилота из земаљске командне станице. Други канали при случају прекорачењу могућности основног панела прочитаће излаз радио рисивера да би човек пилот преузео команду над БПЛ. Ово решење се показало изузетно важним за систем идентификације и повратне информације за помоћ и поузданост у летењу.

Комуникациони модул садржи два модема са бежичним картицама од 900 MHz и једне бежичне етернет картице од 2.4 GHz. Врста уређаја за комуникације се бира на основу типа мисије. Бежични модеми су кориснији за мисије великог долета, јер њихов је супериорни опсег до 20 миља. Мана им је релативно спор проток (<11,5 kbps). Један бежични модем се користи за пренос навигационих података, а други се користи за читање диференцијалних података које емитује GPS. У нормалним ситуацијама, бежична етернет картица од 2,4 GHz има предност због релативно великог протока (до 11 Mbps), свестраности и ниске излазне снаге и смањених потенцијалних сметњи код осетљивих GPS радњи. Тренутно, бежични етернет се користи као кичма више учесника у систему који се састоји од већег броја БПЛ.

Земаљска станица се састоји од GPS базне станице и преносног рачунара намењеног за комуникације и уређаја као што су бежични модем или бежични етернет. Земаљска станица прати и чува податке о лету БПЛ и шаље команде за навигацију на „језику“ управљања са БПЛ.

Веће беспилотне летелице су опремљене уграђеном визијом коју подржава процесна јединица (VPU) и камером са зумом на платформи. VPU може да прати објекат циљ са одређеним бојама и израчунава своју координацију на основу на навигационе податке добијене од рачунара FCC путем серијске везе. Може се приступити по независном бежичном етернету за праћење и отклањање грешака сврхе. VPU опслужује виталну улогу визије слетања, избегавања објекате на земљи (обилажење препрека) откривање и препознавање слике и плана релевантне зграде. [39]

Преглед беспилотних летелица у свету, у 2011. [уреди]

Преглед беспилотних летелица, у оперативној употреби у свету, у 2011. години.[40][41][42]
Назив БПЛ Држава Фабрика Класа Категорија Брзина

Km/h

 Аутоно
мија

h

 Радијус

Km

 Маса

Kg

 Слика
Средњи опсег аутономије лета
Спервер B[43] Застава Француске Француска Сажем војна извиђач 150 12 200 350 [11]
Бисар БПЛ[44] Застава Француске Француска Сажем цивилна надзор 150 18 ? 950 [12]
FR102[45] Застава Француске Француска Флајинг робот цив. и војна извиђач 80 20 150 600 [13]
Патролер[46] Застава Француске Француска Сажем војна извиђач 100 18 ? 980 [14]
Вочкипер 450[47] Уједињено Краљевство Велика Британија Елбит системи војна извиђач 180 20 200 450 [15]
Фјури[48] Уједињено Краљевство Велика Британија БАЕ систем војна надгледање  ?  ?  ?  ? [16]
Херти 1A[49] Уједињено Краљевство Велика Британија БАЕ систем војна извиђач 210 30 ? 500 [17]
Херти 1B[50] Уједињено Краљевство Велика Британија БАЕ систем војна извиђач 210 20 ? 750 [51]
Шедоу 600[52] Сједињене Америчке Државе САД AAI корп. војна извиђач 190 12 200 270 [18]
DA42 MPP[53] Сједињене Америчке Државе САД Аурора цив. и војна надзор 360 12 ? 1 785 [54]
Перистар[55] Сједињене Америчке Државе САД KUCHERA цивилна

војна

 надзор 160 20 ? 600 [19]
Проулер II[56] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс вазд. системи војна надзор 230 18 ? 340 [20]
Скај рајдер[57] Сједињене Америчке Државе САД Авио систем војна вишенамен. 300 25 ? 1 800 [21]
Скај вочер[58] Сједињене Америчке Државе САД Авио систем војна извиђач 250 12 ? 1 300 [22]
VSTAR[59] Сједињене Америчке Државе САД Фронтлајн вазд. војна извиђач 740 24  ? 1050 [23]
MQ5B Хантер[60] Застава Израела Израел IAI MALAT војна вишенамен. 222 15 100-200 810 [61]
Хермес 450[62] Застава Израела Израел Елбит системи војна извиђач 180 20 200 450 [24]
ASN 207[63] Кина Кина XI’AN ASN техника војна извиђач 180 16 600 450 [25]
БПЛ Супер Ренџер[64] Застава Швајцарске Швајцарска RUAG аероспејс војна извиђач 230 20 200 500 [26]
YABHON RX[65] Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати ATS ADCOM група војна извиђач 300 40 ? 530 [27]
BZK 005 БПЛ[66] Кина Кина Универзитет војна извиђач 180 40 2 400 1 250 [28]
Снарк[67] Застава Новог Зеланда Нови Зеланд TGR хеликпт. војна борбена 289 24+ 5 500 1 130 [29]
Супер Ренџер[68] Застава Новог Зеланда Нови Зеланд TGR хеликпт. цивилна надзор ? ? ? ? [30]
SIDM[69] Застава Француске Француска EADS војна извиђач 220 30 1 700 1 200 [70]
Еромале[71] Застава Француске Француска EADS војна борбена  ? 24 1 500 ? [31]
Игл 2[72] Интернационална EADS-IAI MALAT војна вишенамен. 460 24 2.900 3.600 [73]
SDM[69] Интернационална Дасо и ++ војна вишенамен. 450 30 ? 5.080 [32]
E-хантер[74] Интернационална Нотроп и ++ војна вишенамен. 220 25+ ? 950 [33]
Херон БПЛ[75] Интернационална Нотроп++ војна извиђач 300 30 ? 1.500 [34]
MQ-1 Предатор[76] Сједињене Америчке Државе САД Селекс галилео++ војна борбена 217 24 ? 1.020 [77]
Доминатор[78] Застава Израела Израел Аеронау. системи војна извиђач 354 28 300 1.300 [35]
Доминатор II[79] Застава Израела Израел Елбит системи војна извиђач 230 50  ? 1.100 [36]
Хермес 1500[80] Застава Израела Израел Елбит системи војна борбена 240 24+ 200 1.500 [37]
Хермес 900[81] Застава Израела Израел Елбит системи војна извиђач 220 36 ? 550 [82]
Меркјури 3[83] Застава Израела Израел EMIT авиони војна извиђач 260 30  ? 550 [38]
EITAN[84] Застава Израела Израел IAI MALAT војна извиђач 450 30 ? 5.050 [39]
Махац[85] Застава Израела Израел IAI MALAT војна извиђач 230 40 1.000 1.100 [40]
Херон TP[86] Застава Израела Израел IAI MALAT војна извиђач 450 30 ? 5.080 [41]
BATELEUR[87] Застава Јужноафричке Републике Јужна Африка Денел аеросп. сист. војна извиђач 250 18-24 750 1.000 [42]
TIHA[88] Застава Турске Турска Турска вазд. инд. војна извиђач 140 24 200 150 [43]
MANTIS[89] Уједињено Краљевство Велика Британија BAE систем и++ војна извиђач ? 24  ? ? [44]
Орион БПЛ[90] Сједињене Америчке Државе САД Аурора летни скинчес ? експеримент. 440 30 ? 5.080 [45]
A160 HUMMINGBIRD[91] Сједињене Америчке Државе САД Боинг експерим. извиђач 250 30-40 4.600 1.800 [46]
GNAT 750[92] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна извиђач 259 40 2.750 700 [47]
I GNAT ER[93] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна извиђач 220 40 2.750 1.040 [48]
MQ-1 Предатор[94] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна извиђач 220 40 3.700 1.040 [77]
Предатор C[95] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна борбена 740 20 ?  ? [49]
Скај вориор[96] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна вишенамен.  ?  ?  ?  ? [50]
Даркстар[97] Сједињене Америчке Државе САД Локод-Мартин и Боинг војна извиђач 550 12 ? 3.900 [51]
Даркстар B[97] Сједињене Америчке Државе САД Локод-Мартин и Боинг војна ? ? ? ? ? [52]
RQ-170 Сентинел[98] Сједињене Америчке Државе САД Локод-Мартин војна ? ? ? ? ? [53]
Велика аутономија, на великој висини лета
WZ-2000[99] Кина Кина GUIZHOU вазд. инду. војна вишенамен. 800  ? 2.400 1.700 [54]
Либелул[100] Застава Француске Француска TECKNISOLAR SENI ? ?  ?  ? ? ? ?
Јурохоук[101] Интернационална Еурохок ГМБХ војна извиђач 570 36 3.000 14.630 [55]
Блеклинкс[102] Застава Италије Италија Аленија аерон. војна ?  ? 36 ? 3.500 [56]
Зонд-1[103] Застава Русије Русија Сухој цивилнa комуникације M=0,5 18 12.000 12.000 [57]
Зонд-2[103] Застава Русије Русија Сухој цив.-војна вишенамен. M=0,6 24 12.000 12.000 [58]
Лали[104] Застава Сингапура Сингапур Сингапурска вазд. инду. војна извиђач  ?  ?  ? 5.000 [59]
Смарт ај[105] Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати ATS ADCOM група војна извиђач 220  ?  ? 1.300 [60]
Зепхур[106] Уједињено Краљевство Велика Британија QINETIQ цив.-војна надгледање 22 82 ? 30 [61]
Алтаир[107] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс цив.-војна истраживачка 400 30 9.580 3.266 [108]
Алтус[109] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс цив.-војна истраживачка 120 24+ 5.500 970 [110]
MQ-9 Рипер[111] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна вишенам. 400 32 12.260 4.530 [112]
Маринер[113] Сједињене Америчке Државе САД Џенерал атомикс војна мор. извиђ. 440 49 15.180 5.000 [62]
ХАЛЕ-D[114] Сједињене Америчке Државе САД Локид Мартин војна експерим. 36  ?  ?  ? [63]
P-175 поликат[115] Сједињене Америчке Државе САД Локид Мартин цив.-војна извиђач  ? 4 ? 4.000 [64]
Глобал хоук блок30[116] Сједињене Америчке Државе САД Нортроп Груман војна извиђач 800 36 25.000 ? [65]
RQ-4A глобал хоук[117] Сједињене Америчке Државе САД Нортроп Груман војна извиђач 630 35 22.230 12.100 [118]
RQ-4B глобал хоук[119] Сједињене Америчке Државе САД Нортроп Груман војна извиђач 570 36 22.780 14.630 [66]
RQ-4N[120] Сједињене Америчке Државе САД Нортроп Груман војна мор. извиђач  ?  ?  ?  ? [67]
Протеус[121] Сједињене Америчке Државе САД SCALED COMPOSITES ? експерим. 500 14 ? 5.670 [122]
Глобал обсервер[123] Сједињене Америчке Државе САД AEROVIRONMENT цивилна-војна извиђач ? дуго ? 4.500 [68]
Глобал обсервер GO-1[124] Сједињене Америчке Државе САД AEROVIRONMENT цив.-војна извиђач  ?  ?  ? 1.800 [69]
Глобал обсервер GO-2[125] Сједињене Америчке Државе САД AEROVIRONMENT цив.-војна извиђач 200 24 780 4.100 [70]
Одисеус[126] Сједињене Америчке Државе САД AURORA FLIHT SCIE. цив.-војна извиђач  ? 44.000 ? 4.500 [71]
Орион хал[127] Сједињене Америчке Државе САД AURORA FLIHT SCIE. цив.-војна извиђач 450 100  ? 3.170 [72]
Фантом ај[128] Сједињене Америчке Државе САД Боинг цив.-војна извиђач  ? 96  ?  ? [73]
Рапид ај[129] Сједињене Америчке Државе САД DARPA војна надзор  ?  ?  ?  ? [74]
Велика аутономија, на малој висини лета
MKIII и IV[130] Застава Аустралије Аустралија AAI CORP. цивилна надзор 150 24+ 3.000+ 15 [75]
Круо винг[131] Застава Норвешке Норвешка NORUT IT цивилна надгледање 120  ? 500 30 [76]
Дурими[132] Застава Јужне Кореје Јужна Кореја институт цив.-војна извиђач 130 30 3.300 15 [77]
Аеросонда марк 4.4[133] Сједињене Америчке Државе САД AAI CORP. цив.-војна извиђач 120 24 ? 16,8 [134]
Аеросонда марк 5[135] Сједињене Америчке Државе САД AAI CORP. војна борбена  ? 30  ?  ? ?
Сенд драгон[136] Сједињене Америчке Државе САД Аером. инжењеринг војна борбена  ?  ?  ?  ? [78]
Инсајт[137] Сједињене Америчке Државе САД NSITU војна борбена 135 20 100 20 [79]
Интегратор[138] Сједињене Америчке Државе САД NSITU војна борбена 165 24 100 60 [80]
Најт игл[139] Сједињене Америчке Државе САД NSITU војна борбена 145 18+ 100 21 [81]
Скен игл[140] Сједињене Америчке Државе САД NSITU војна борбена 145 15 100 18 [82]
Лирс IV[141] Сједињене Америчке Државе САД ISL INC. Бош аеросп. војна борбена 200 30 150 54,4 [83]
Борбене беспилотне летелице
Баракуда БПЛ[142] Застава Немачке Немачка EADS Немачка војна борбена 600  ?  ? 3.250 [143]
нЕУРОн[144] Застава Француске Француска Марсел Дасо војна борбена 850  ?  ? 6.500 [84]
Скај X[145] Застава Италије Италија Аленија аеронаут. војна борбена 645 1 185 1.450 [85]
СКАТ[146] Застава Русије Русија Микојан војна борбена 800  ?  ? 10.000 [147]
ПРОРИВ[148] Застава Русије Русија Јаковљев војна борбена  ?  ?  ? 10.000 [86]
ПРОРИВ Р[148] Застава Русије Русија Јаковљев војна извиђач  ? 20  ? 9.800 [87]
Шарк[149] Застава Шведске Шведска SAAB војна борбена М=0,8  ?  ? 60 [88]
Коракс[150] Уједињено Краљевство Велика Британија БАЕ систем војна борбена  ?  ?  ?  ? [89]
Рејвен Уједињено Краљевство Велика Британија БАЕ систем војна борбена  ?  ?  ?  ?  ?
Таранис[151] Уједињено Краљевство Велика Британија БАЕ систем војна борбена  ?  ?  ? 8.000 [90]
AD 150[152] Сједињене Америчке Државе САД Амерички дин. летни сист. војна борбена 555  ?  ? 1.040 [91]
Бетлхог 100X[153] Сједињене Америчке Државе САД Амерички дин. летни сист. војна борбена 500 8 270 1.450 [92]
Бетлхог 350X[154] Сједињене Америчке Државе САД Амерички дин. летни сист. војна борбена  ?  ?  ?  ? [93]
Екскалибур? Сједињене Америчке Државе САД Аурора летни сист. војна борбена 850 3  ? 1.180 ?
X45A[155] Сједињене Америчке Државе САД Боинг компанија војна борбена М=0,8 2 400 5.520 [94]
X45B[156] Сједињене Америчке Државе САД Боинг компанија војна борбена 850 2  ? 8.610 [95]
X45C фантом реј[157] Сједињене Америчке Државе САД Боинг компанија војна борбена М=0,85 2 2.400 16.550 [96]
X46[158] Сједињене Америчке Државе САД Боинг компанија војна борбена  ?  ?  ?  ? [97]
Морфинг БПЛ[159] Сједињене Америчке Државе САД Локид-Мартин војна борбена  ?  ?  ?  ? [98]
HTV-3[160] Сједињене Америчке Државе САД Локид-Мартин и ++ војна борбена М=8  ?  ?  ? [99]
X47A[161] Сједињене Америчке Државе САД Нортроп-Груман војна борбена  ?  ? 2.800 2.500 [100]
X47B[162] Сједињене Америчке Државе САД Нортроп-Груман војна борбена  ? 12  ? 2.500 [101]
VTOL БПЛ[163] Сједињене Америчке Државе САД Виктори системи војна борбена  ? 6  ?  ? [102]

Напомене [уреди]

  1. ^ Код савремених летелица је најчешћа комбинација последња два начина. Даљински је пилот води у рејон крстарења, а у томе рејону аутоматски крстари, са меморисаним програмом. Задаци борбених БПЛ, још увек се извршавају са вођењем од стране пилота.
  2. ^ Прави пример и доказ је догађање око недавног преузимања и заробљавања шпијунске БПЛ RQ-170 Сентинел, од стране Ирана.[37]

Референце [уреди]

  1. ^ „unmanned aerial vehicle - definition of unmanned aerial vehicle by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia“. Thefreedictionary.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  2. ^ Axe, David (17. 6. 2009.). „Strategist: Killer Drones Level Extremists' Advantage | Danger Room“. Wired.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  3. ^ а б Edward Helmore. „US now trains more drone operators than pilots | World news | The Observer“. Guardian Приступљено 21. 8. 2012. 
  4. ^ „UAVs“. Airpower.maxwell.af.mil. 1. 7. 1996. Приступљено 21. 8. 2012. 
  5. ^ http://www.insidegnss.com/auto/janfeb08-wp.pdf
  6. ^ а б Taylor, A. J. P. Jane's Book of Remotely Piloted Vehicles.
  7. ^ http://www-rucker.army.mil/usaace/uas/US%20Army%20UAS%20RoadMap%202010%202035.pdf
  8. ^ Wagner p. xi
  9. ^ Wagner p. xii
  10. ^ Wagner p. 78 & 79 photos
  11. ^ Scheve, Tom (22. 7. 2008.). „HowStuffWorks "A Brief History of UAVs"“. Howstuffworks.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  12. ^ „Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs“. Strategypage.com. 9. 4. 2009. Приступљено 21. 8. 2012. 
  13. ^ {http://www.globes.co.il/serveen/globes/docview.asp?did=1000691790
  14. ^ Axe, David (21. 12. 2010.). „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off | Danger Room“. Wired.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  15. ^ „Not Found“. Darpa.mil Приступљено 21. 8. 2012. 
  16. ^ „DARPA's Morphing Program“. Dnc.tamu.edu Приступљено 21. 8. 2012. 
  17. ^ http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf&AD=ADA479821
  18. ^ derStandard.at. „Britische Drohne tötet vier Zivilisten in Afghanistan - Afghanistan - derStandard.at › International“. Derstandard.at Приступљено 21. 8. 2012. 
  19. ^ „Reuters“. Blogs.reuters.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  20. ^ Süddeutsche.de GmbH, Munich, Germany. „Drohnen ausspioniert - Irakische Hacker blamieren US-Militär - Digital“. sueddeutsche.de Приступљено 21. 8. 2012. 
  21. ^ „Outline for Unmanned Aerial Vehicles Paper“ (PDF) Приступљено 16. 10. 2012. 
  22. ^ [1][мртва веза]
  23. ^ [2][мртва веза]
  24. ^ http://www.sprint.de/fileadmin/user_upload/pdf/FlyerDrohne.pdf
  25. ^ „GfG-Gesellschaft für Gerätebau: Drohnen im Einsatz“. Gasmessung.de Приступљено 21. 8. 2012. 
  26. ^ „CR138 Unbemannte und autonome Fluggeräte - Chaosradio Podcast Network“. Chaosradio.ccc.de Приступљено 21. 8. 2012. 
  27. ^ „Atmosphärenforschung: US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen - SPIEGEL ONLINE“. Spiegel.de Приступљено 21. 8. 2012. 
  28. ^ Bowes, Peter (14. 4. 2010.). „Nasa drone embarks on science flights“. BBC News Приступљено 21. 8. 2012. 
  29. ^ Nasa-Espo; Glopac
  30. ^ „Foreword“ (PDF) Приступљено 16. 10. 2012. 
  31. ^ 3sat.online (29. 11. 2010.). „Windparks ineffizient - Technik verhindert, dass Energie verloren geht“. 3sat.de Приступљено 21. 8. 2012. 
  32. ^ [3][мртва веза]
  33. ^ „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden «“. Diepresse.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  34. ^ derStandard.at. „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf - Walfang - derStandard.at › Wissenschaft“. Derstandard.at Приступљено 21. 8. 2012. 
  35. ^ „Sea Shepherd ortet japanische Walfangflotte mittels Drohnen - Sea Shepherd Deutschland“. Seashepherd.de. 24. 12. 2011. Приступљено 21. 8. 2012. 
  36. ^ „U.S. GAO - Defense Acquisitions: Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems“. Gao.gov Приступљено 21. 8. 2012. 
  37. ^ Česky. „Unmanned aerial vehicle - Wikipedia, the free encyclopedia“. En.wikipedia.org Приступљено 21. 8. 2012. 
  38. ^ „PressTV - 'Iran military landed US spy drone'“. Presstv.ir. 9. 12. 2011. Приступљено 21. 8. 2012. 
  39. ^ а б http://robotics.eecs.berkeley.edu/~sastry/pubs/PDFs%20of%20Pubs2000-2005/Publications%20of%20Postdocs/ShimDavid/ShimHierarchicalControl2000.pdf
  40. ^ „Classes de drones / world UAS 2011“. imagery-intelligence.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  41. ^ „UAVs (Unmanned Air Vehicle)“. Allinflight.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  42. ^ http://uav.eas.gatech.edu/index.shtml?platform_database
  43. ^ „SPERWER Tactical UAV System“. Defense-update.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  44. ^ „Busard“. Onera.fr Приступљено 21. 8. 2012. 
  45. ^ „Home“. Flying Robots Приступљено 16. 10. 2012. 
  46. ^ „Sagem reveals new Patroller UAV variants“. Flightglobal.com. 15. 7. 2010. Приступљено 21. 8. 2012. 
  47. ^ „Watchkeeper Tactical UAV“. Army Technology Приступљено 16. 10. 2012. 
  48. ^ „BAE Systems unveils its armed UAV Fury“. Flightglobal.com. 13. 6. 2008. Приступљено 21. 8. 2012. 
  49. ^ „The HERTI-1A vehicle achieved the first fully autonomous mission of an unmanned aircraft in UK airspace on 18 August 2005. - Image“. Airforce Technology Приступљено 16. 10. 2012. 
  50. ^ „Herti XPA-1B - BAE Systems - Flight Global UAV directory“. Flightglobal.com. 14. 6. 2010. Приступљено 21. 8. 2012. 
  51. ^ Медиј:Farnborough_2006_1_001.jpg
  52. ^ „Shadow 600“. Deagel.com Приступљено 21. 8. 2012. 
  53. ^ [4][мртва веза]
  54. ^ Медиј:OE-VFT-DA42-099.jpg
  55. ^ Editor, Unmanned (26. 8. 2011.). „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV) Specifications and Data Sheet | UAV, UAS Data, Specifications and Fact Sheets“. Unmanned.co.uk Приступљено 21. 8. 2012. 
  56. ^ http://findarticles.com/p/articles/mi_6712/is_66_200/ai_n28716138/
  57. ^ „SkyRaider OPV/UAV“. Defense-update.com. 18. 10. 2006. Приступљено 21. 8. 2012. 
  58. ^ „Skywatcher - Proxy - Flight Global UAV directory“. Flightglobal.com. 14. 6. 2010. Приступљено 21. 8. 2012. 
  59. ^ „V-Star Uav Dubbed "Humvee Of The Air"“. Defense-update.com. 7. 6. 2007. Приступљено 16. 10. 2012. 
  60. ^ „Hunter UAV Gets Tactical Common Data Link“. Spacewar.com Приступљено 16. 10. 2012. 
  61. ^ Медиј:Hunter_RQ-5.jpg
  62. ^ „Hermes 450 UAV“. Defense-update.com Приступљено 16. 10. 2012. 
  63. ^ „Xian ASN-207 (China) - Jane's Unmanned Aerial Vehicles and Targets“. Articles.janes.com. 13. 12. 2011. Приступљено 16. 10. 2012. 
  64. ^ „Ruag details Super Ranger UAV programme objectives“. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Приступљено 16. 10. 2012. 
  65. ^ [5][мртва веза]
  66. ^ „BZK-005 UAV - China“. AirForceWorld.com Приступљено 16. 10. 2012. 
  67. ^ „The Snark - the meanest VTOL UAV on the planet - Image 4 of 4“. Gizmag.com Приступљено 16. 10. 2012. 
  68. ^ „TGR Helicorp Alpine Wasp poised to launch Everest rescue operations“. Flightglobal.com. 12. 2. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  69. ^ а б „France’s Harfang/ SIDM IUAV Program“. Defenseindustrydaily.com. 5. 10. 2010. Приступљено 22. 1. 2013. 
  70. ^ Медиј:SIDM_SIRPA_Air.jpg
  71. ^ European Male UAV Surveillance System, Приступљено 14. 4. 2013.
  72. ^ http://www.isr.umd.edu/~austin/enes489p/projects2011a/BorderSecurity-Air-Team-FinalReport.pdf
  73. ^ Медиј:IAI_Heron_1_in_flight_2.JPEG
  74. ^ „E-Hunter“. Deagel.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  75. ^ „Heron / Machatz 1 Unmanned Aerial Vehicle (UAV)“. Airforce Technology Приступљено 22. 1. 2013. 
  76. ^ http://www.vectorsite.net/twuav_13.html#m1 MQ-1
  77. ^ а б Медиј:MQ-1 Predator unmanned aircraft.jpg
  78. ^ [6][мртва веза]
  79. ^ „Israel's Aeronautics unveils Dominator 2 'strategic' UAV“. Flightglobal.com. 4. 2. 2008. Приступљено 22. 1. 2013. 
  80. ^ [7][мртва веза]
  81. ^ „Hermes 900“. Israeli-weapons.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  82. ^ Медиј:Elbit_Hermes_900s.JPG
  83. ^ http://www.vectorp.com/articles/Mercury%20Introduces%20Complete%20UAV%20Solution.pdf
  84. ^ http://www.defensenews.com/story.php?i=4469090&c=MID&s=AIR
  85. ^ „Naval Air: Israeli UAVs do Maritime Recon“. Strategypage.com. 4. 1. 2006. Приступљено 22. 1. 2013. 
  86. ^ „Heron TP (Eitan) Medium Altitude Long Endurance (MALE) UAV“. Defense-update.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  87. ^ „Bateleur UAV“. Af.mil.za. 20. 9. 2012. Приступљено 22. 1. 2013. 
  88. ^ „IDEF: TAI details new Tiha UAV variant“. Flightglobal.com. 29. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  89. ^ [8][мртва веза]
  90. ^ ORION[мртва веза]
  91. ^ „A160 Hummingbird“. Boeing Приступљено 22. 1. 2013. 
  92. ^ „General Atomics Gnat“. Designation-systems.net. 1. 7. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  93. ^ „UAV Types - Army I-GNAT ER Unmanned Aerial Vehicle“. Theuav.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  94. ^ [9][мртва веза]
  95. ^ Untitled Document[мртва веза]
  96. ^ „Sky Warrior“. Ga-asi.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  97. ^ а б „Lockheed Martin-Boeing RQ-3A DarkStar“. Spyflight.co.uk Приступљено 22. 1. 2013. 
  98. ^ Tirpak, John A.. „Washington Watch“. Airforce-magazine.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  99. ^ Willz. „Ur Opinion On The Wz-2000 Uav - Pakistani Defence Forum“. Forum.pakistanidefence.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  100. ^ http://jnrr05.irisa.fr/document/jnrr-007-02-Lozano.pdf
  101. ^ „RQ-4 Euro Hawk UAV Readying for Takeoff“. Defenseindustrydaily.com. 13. 10. 2011. Приступљено 22. 1. 2013. 
  102. ^ „Alenia prepares to fly Sky-Y UAV“. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  103. ^ а б http://www.sukhoi.org/eng/planes/projects/bpla/complex/ѕ
  104. ^ „Asian Aerospace 2006: Pilot options explored for LALEE“. Flightglobal.com. 28. 2. 2006. Приступљено 22. 1. 2013. 
  105. ^ „IDEX 2009 :Spotlight on Smart Eye UAV ~ ASIAN DEFENCE“. Theasiandefence.blogspot.com. 26. 2. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  106. ^ „Zephyr Solar-Powered HALE UAV“. Airforce Technology Приступљено 22. 1. 2013. 
  107. ^ „{Altair}“. Nasa.gov. 22. 11. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  108. ^ Медиј:Altair_UAV.jpg
  109. ^ „Products & Services“. Ga-asi.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  110. ^ Медиј:NASA_ALTUS_UAV.jpg
  111. ^ „General Atomics MQ-9 Predator B“. Designation-systems.net. 12. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  112. ^ Медиј:MQ-9_Reaper_-_090609-F-0000M-777.JPG
  113. ^ „Picture: Lockheed Martin unveils Mariner UAV proposed for US Navy’s BAMS“. Flightglobal.com. 7. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  114. ^ „HALE-D Demonstrated During Abbreviated Flight“. Spacewar.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  115. ^ „Lockheed confirms P-175 Polecat UAV crash“. Flightglobal.com. 20. 3. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  116. ^ „Block 30 Global Hawks Receive USAF Initial Operational Capability Declaration“. Spacewar.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  117. ^ „RQ-4A/B Global Hawk HALE Reconnaissance UAV“. Airforce Technology. 15. 6. 2011. Приступљено 22. 1. 2013. 
  118. ^ Медиј:Global_Hawk_1.jpg
  119. ^ „Global Hawk RQ-4B“. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  120. ^ „Northrop's BAMS RQ-4N Global Hawk 'Exceeds Requirements Across the Spectrum' :: Air-Attack.com News“. Air-attack.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  121. ^ „Proteus“. Global Aircraft Приступљено 22. 1. 2013. 
  122. ^ Медиј:Scaled_Composites_Proteus_in_flight_1.jpg
  123. ^ „Aerovironment’s Global Observer: Flying High, Again“. Defenseindustrydaily.com. 6. 4. 2011. Приступљено 22. 1. 2013. 
  124. ^ „Global Observer GO-1 - AeroVironment - Flight Global UAV directory“. Flightglobal.com. 14. 6. 2010. Приступљено 22. 1. 2013. 
  125. ^ „Global Observer GO-2 - AeroVironment - Flight Global UAV directory“. Flightglobal.com. 14. 6. 2010. Приступљено 22. 1. 2013. 
  126. ^ „Aurora Odysseus UAV to Stay Aloft For Five Years on Solar Power“. Nextenergynews.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  127. ^ „Orion HALL UAV“. Thefutureofthings.com. 8. 6. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  128. ^ Skillings, Jonathan (12. 7. 2010.). „Boeing taps hydrogen for Phantom Eye UAV | Cutting Edge - CNET News“. News.cnet.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  129. ^ „DARPA sets ball rolling for Rapid Eye UAV system“. Flightglobal.com. 23. 11. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  130. ^ „Aerosonde Mk4 UAV Sets New Endurance Mark“. Spacewar.com. 8. 5. 2006. Приступљено 22. 1. 2013. 
  131. ^ „UAV remote sensing“. Uas.norut.no Приступљено 22. 1. 2013. 
  132. ^ http://www.ijcas.com/admin/paper/files/IJCAS_v5_n4_pp.410-418.pdf
  133. ^ [10][мртва веза]
  134. ^ Медиј:Aerosonde_Laima_bottom_view.jpg
  135. ^ „Aerosonde Mark 5 UAS has successful test“. UPI.com. 6. 1. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  136. ^ „Sand Dragon Will Gotcha IEDs“. Aviationweek.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  137. ^ „Endurance, payload and systems - the Insight UAV“. Flightglobal.com. 6. 8. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  138. ^ „Insitu Integrator UAV“. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  139. ^ „PICTURES: Insitu unveils NightEagle unmanned air system [CORRECTED]“. Flightglobal.com. 12. 11. 2009. Приступљено 22. 1. 2013. 
  140. ^ „ScanEagle Unmanned Aerial System“. Defense-update.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  141. ^ http://ftp.rta.nato.int/public//PubFulltext/RTO/EN/RTO-EN-009///EN-009-01.pdf
  142. ^ By EADS on Friday, September 17th, 2010 (17. 9. 2010.). „EADS Resumes Flight Tests of Barracuda UAV | Aviation & Air Force News at DefenceTalk“. Defencetalk.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  143. ^ Медиј:Barracuda_av_dr.jpg
  144. ^ „nEUROn, une coopération européenne efficace“. Dassault-aviation.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  145. ^ „Alenia Aeronautica SKY-X UAV Italy Air Force“. Worldwide-military.com. 13. 8. 2010. Приступљено 22. 1. 2013. 
  146. ^ MiG SKAT Unmanned Aerial Fighting Aircraft | Russian Military Analysis, Приступљено 14. 4. 2013.
  147. ^ Медиј:Russian_UCAV_MiG_«Scat».jpg
  148. ^ а б 06:58. „Yakovlev PRORYV (Breakthrough) UAV/UCAV family - Key Publishing Ltd Aviation Forums“. Forum.keypublishing.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  149. ^ „Saab SHARC and FILUR (Sweden) - Jane's Unmanned Aerial Vehicles and Targets“. Articles.janes.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  150. ^ „BAE Corax UCAV :: Air-Attack.com Military Aircraft Factsheet“. Air-attack.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  151. ^ „{Taranis}“. Gizmag.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  152. ^ „American Dynamics' AD-150 UAV“. Thefutureofthings.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  153. ^ „PICTURES: American Dynamics plans next generation BattleHog unmanned air vehicle“. Flightglobal.com. 9. 8. 2007. Приступљено 22. 1. 2013. 
  154. ^ „Battlehog UAV - Key Publishing Ltd Aviation Forums“. Forum.keypublishing.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  155. ^ „Boeing X-45A To Be Inducted Into Smithsonian And USAF National Museum“. Spacewar.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  156. ^ „Purchase vicodin online ~~~~> Approved Online Healthcare“. Futurefirepower.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  157. ^ TheDuke (27. 5. 2009.). „Boeing to develop fighter-sized UAV based on X-45C“. Gizmag.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  158. ^ Untitled Document[мртва веза]
  159. ^ „Bookmark Redirection : The American Institute of Aeronautics and Astronautics“. Aiaa.org. 18. 1. 2012. Приступљено 22. 1. 2013. 
  160. ^ John Pike (21. 7. 2011.). „Blackswift Test Bed / Hypersonic Technology Vehicle (HTV-3)“. Globalsecurity.org Приступљено 22. 1. 2013. 
  161. ^ „X47A - Airplanes Channel: Aircraft, Jet Charter, Pilots, Heritage, Photos, Video, Events, News“. Airplanes.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  162. ^ „X-47B UCAS“. As.northropgrumman.com Приступљено 22. 1. 2013. 
  163. ^ „Temporarily Disabled“. Victory-systems-uav.com. 10. 7. 2008. Приступљено 22. 1. 2013. 

Види још [уреди]


Спољашње везе [уреди]

Broom icon.svg Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.
F16 Flight Icon.png Портал Ваздухопловство
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Беспилотна летелица

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беспилотна_летелица&oldid=7242944“