Бета-лактамски антибиотик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Beta-лактамски престен код пеницилина (1) и цефалоспорина (2).

Бета-лактамски антибиотици (β-лактамски антибиотици) су велика група антибиотика која у својој молекуларној структури садржи бета-лактамски прстен.[1] Осим сличности у хемијској грађи, β-лактамски антибиотици поседују и истоветни механизам деловања и сличности у фармаколошким и имунолошким карактеристикама.

У групу бета-лактамских антибиотика, спадају следеће подгрупе антибиотика: пеницилини, цефалоспорини, монобактами, карбапенеми и пенеми, инхибитори бета-лактамазе (клавуланска киселина, сулбактам и тазобактам) који имају β-лактамски структуру али им је антибактеријско деловање врло слабо.

Једињења из групе бета-лактамских антибиотика су у свету најупотребљаванија група антибиотика.[2]

Начин деловања[уреди]

Бета-лактамски антибиотици делују бактероцидно на бактерије тако што инхибирају синтезу пептидогликана а у ћелијскоом зиду бактерије. Ћелијски зид је одговоран за постојаност бактеријске ћелије у различитим условима средине, а нарочито је значајан у спречавању прекомерног бубрења бактерије у хипотоничној средини. Ремећење интрегитета ћелијског зида бактерију чини подложну прекомерном уласку воде, а коначан ефекат јесте, уз нагомилавање прекурсора пептидогликана, бактерицидан. Бактерија пуца, или подлеже лизи, а на дејство бета-лактамских антибиотика најосетљивија је у фази деобе.[3][4]

Бета-лактамски антибиотици се везују за групу бактеријских протеина карактеристичних по свом афинитету према пеницилину који се због тога називају и пеницилин-везујући протеини — ПВП (енгл. Penicillin-binding protein — PBP). Бета-лактати-везујући протеине лоцирани су са спољашње стране плазма мембране бактерија и обављају различите ензимске улоге, најчешће понашајући се као транспептидазе, карбоксипептидазе или ендопептидазе.

Идентификован је низ ПВП, при чему постоје значајне варијације у њиховој сктруктури између појединих бактеријских врста, чиме се објашњава и различита ефикасност бета-лактамских антибиотика против различитих бактерија.[1]

Од фундаменталног значаја за дејство ових антибиотика је иреверзибилна инхибиција транспептидаза. Транспептидазе, током нормалног процеса биосинтезе ћелијског зида, катализују уклањање једног остатка D-аланина из пептида везаног за N-ацетилмураминску киселину што омогућава реакцију преосталог терминалног D-аланина са пентаглицинским остатком оближњег пептида. На овај начин се формирају унакрсне пептидне везе неопходне за стабилност ћелијског зида.[5]

Индикације[уреди]

Бета лактамски антибиотици су индиковани за профилаксу и лечење инфекција изазваних осетљивим микроорганизмима на ове лекове. Начелно, β-лактамски антибиотици делују само против грам-позитивних бактерије, али њихов непрестани развој продужио им је и побољшао спектар антибиотиских активниности и против различитих грам-негативних микроорганизама, што је повећало корисност β-лактамских антибиотика.

Према спроведеним истраживањима бета-лактамски антибиотици чине 61% свих потрошених антибиотика у Црној Гори[6], што је нешто мање у поређењу са Аустралијом(64%) [7]а значајно више у поређењу са неким нордијским земљама (око 40%), [8], [9]. Према истим истраживањима, пеницилинимаприпада 71% свих бета-лактамских антибиотика у Црној Гори што је више у односу на Финску(66%), али значајно мање у поређењу са Норвешком(93%). То говори да и међу развијеним земљама постоје велике разлике у примени бета-лактамских антибиотика, које су вероватно последица утицаја читавог низа медицинских и немедицинских чинилаца. Стога је незахвално судити о томе који су од наведених процената, показатељи рационалне примене антибиотика и зато се може закључити да је за све лекаре најбоље да прихвате оптималну примену, која, у најкраћем, подразумева одговарајући антибиотик само тамо где је индикован, уз адекватан режим дозирања и трајање терапије.[10], [11]

Викицитати „Осим регулационих мера,[10] потребно је да здравство уложи додатне напоре у едукацији лекара ради афирмације правилног приступа прописивању и примени бета-лактамских антибиотика.“
({{{2}}})
Најчешће примењивани β-лактамски антибиотици у Црној Гори у 2000. у односу на неке развијене земље у свету (на 1000 становника на дан)[10]
Генерички назив лека Црна Гора Норвешка Финска Аустралија
Амоксицилин 4,0 0,8 2,7 4,6
Ампицилин 2,8 0,1 0,0 0,0
Цефалексин 2,5 0,3 1,9 1,9
Цефахлор 0,8 0, 0,0 1,0
Бензилпеницилин, прокаин бензилпеницилин 0,5 0,0 0,0 0,0

Подела[уреди]

Пеницилини[уреди]

ПЕНИЦИЛИНИ(β-лактамски антибиотици)
Врста пеницилина Генерички називи антибиотка
Пеницилини широког спектра дејства
  • Ампицилин • Пивампицилин • Карбеницилин • Амоксицилин • Кариндацилин • Бакампицилин®
  • Епицилин • Пивмецилинам • Азлоцилин • Мезлоцилин® • Мециллинам • Пиперацилин®
  • Тикарцилин • Метампицилин • Талампицилин • Сулбеницилин • Темоцилин • Гетацилин
Пеницилини, отпорни на ß-лактамазу
  • Бензилпеницилини: Феноксиметилпеницилин • Пропицилин • Азидоцилин • Фенетицилин • Пенамецилин® • Кломецилин • Бензатина бензилпеницилин • Бензилпеницилин прокаин • Бензатина феноксиметилпеницилин
  • Комбиниовани препарати: «Бицилин-3» (бензатин бензилпеницилин+бензилпеницилин прокаин+бензилпеницилин) • «Бицилин-5» (бензатин бензилпеницилин+бензилпеницилин прокаин)
Пеницилини, осетљиви на ß-лактамазу
  • Диклоксацилин® • Клоксацилин® • Метицилин® • Оксацилин • Флуклоксацилин®
Инхибитори β-лактамазе
  • Сулиабактам • Тазобактам®
Комбинација пеницилина
  • «Амписид» (ампицилин+сулиабактам) • «Аугментин» (амоксицилин+клавулонскакиселина), «Трифамокс ИБЛ» (амоксицилин+сулфобактам) • «Тиментин» (тикарцилин+клавуланска кислина) • Сулиатамицилин
  • Комбинација пеницилина: «Ампиокс» (ампицилин+оксацилин)

Цефалоспорини[уреди]

ЦЕФАЛОСПОРИНИ (β-лактамски антибиотици) [1]
Генарације цефалоспорина Генерички називи цефалоспорина
Цефалоспорини прве генерације
  • Цефалексин • Цефалоридин® • Цефалотин • Цефазолин • Цефадроксил • Цефазедон
  • Цефатризин • Цефапирин* • Цефрадин® • Цефацетрил® • Цефроксадин* • Цефтезол
Цефалоспорини друге генерације
  • Цефокситин • Цефуроксим • Цефамандол • Цефаклор • Цефотетан® • Цефоницид • Цефотиам
  • Лоракарбеф • Цефметазол® • Цефпрозил • Цефоранид
Цефалоспорини треће генерације
  • Цефотаксим • Цефтазидим • Цефсулодин® • Цефтриаксон • Цефменоксим • Латамоксеф
  • Цефтизоксим® • Цефиксим • Цефодизим® • Цефетамет • Цефпирамид® • Цефоперазон
  • Цефподоксим® • Цефтибутен • Цефдинир • Цефдиторен
  • Цефоперазон у комбинацији с другимим препаратами: «Сулфаперазон» (цефоперазон+сулфабактам)
Цефалоспорини четврте генерације
  • Цефепим • Цефпиром®
Монобактами
  • Азтреонам
Карбапенеми
  • Меропенем • Ертапенем
  • Дорипенем
  • Имипенем у комбинации с ензимским инхибитором: «Тиенам®» (имипенем+циластатин)и (панипемен-батамипром)
Остали цефалоспорини
  • Цефтобипрол медокарил

Монобактами[уреди]

Монобактами
Облик Генерички називи антибиотка
Трочлани
Четворочлани
Петочлани
Шесточлани
Седмочлани
Вишечлани

Карбапенеми и пенеми[уреди]

Карбапенеми и пенеми
Облик Генерички називи антибиотка
Пенеми
  • Пенем
Карбапенем
  • Биапенем · Дорипенем · Ертапенем · Имипенем · Меропенем · Панипенем

Инхибитори β-лактамазе[уреди]

Бета-лактамаски инхибитори иако су занемарљиви показују антимикробну активност и садрже β-лактамски прстен. Њихов једини циљ је да спрече инактивацију β-лактамских антибиотика везивањем за бета-лактамазе, и као такви, они се комбинују заједно са β-лактамским антибиотицима.

Инхибитори β-лактамазе
Облик Генерички називи антибиотка
Бета-лактамаски инхибитори
  • Клавуланска киселина · Тазобактам · Сулбактам

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Thomas L. Lemke, David A. Williams, ed. (2007). „38. Antibiotics and Antimicrobial Agents“. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 ed.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 
  2. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  3. ^ Група аутора, редактор Швабић-Влаховић, Милена. Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1. 
  4. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 46. Protein synthesis inhibitors and miscellaneous antibacterial agents“. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  5. ^ Patrick, Graham L.. An Introduction to Medicinal Chemistry (third edition ed.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7. 
  6. ^ Duborija-Kovacevic N. Analiza vanbolničke upotrebe ljekova u Crnoj Gori [magistarski rad]. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2003.
  7. ^ Commonwealth Department of Health and Ageing. Drug Utilisation SubCommittee (DUSC) of the Pharmaceutical Benefits Advisory Committee. Australian Statistics on Medicines 1999-2000.Canberra; 2003.
  8. ^ National Agency for Medicines and Social Insurance Institution.228 Finnish Statistics on Medicines. Helsinki: 2002. pp. 41-50.
  9. ^ Norvegian Institut of Public Health, Department of Pharmacoepidemiology.Drug Consumption in Norway 1999-2003. Oslo: 2004.
  10. ^ а б в Duborija-Kovačević N. Vanbolnička primena beta-laktamskih antibiotika u Crnoj Gori u periodu pre uvođenja nove reformske strategije u prometu lekova. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 2006; 134(5-6):224-228.
  11. ^ Sabo A, Tomic Z, Stanulovic M. Antibakterijski lekovi [monografija].Bački Petrovac: ADŠ Kultura; 2001. pp. 20.

Литература[уреди]

  • Patrick, Graham L.. An Introduction to Medicinal Chemistry (third edition ed.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7. 
  • Група аутора, редактор Швабић-Влаховић, Милена. Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1. 
  • Rossi S (Ed.) (2004). Australian Medicines Handbook 2004. Adelaide: Australian Medicines Handbook. ISBN 978-0-9578521-4-3.



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).