Бечка партија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Chess zhor 26.png
Chess zver 26.png
a8 b8 c8 d8 e8 f8 g8 h8
a7 b7 c7 d7 e7 f7 g7 h7
a6 b6 c6 d6 e6 f6 g6 h6
a5 b5 c5 d5 e5 f5 g5 h5
a4 b4 c4 d4 e4 f4 g4 h4
a3 b3 c3 d3 e3 f3 g3 h3
a2 b2 c2 d2 e2 f2 g2 h2
a1 b1 c1 d1 e1 f1 g1 h1
Chess zver 26.png
Chess zhor 26.png
Бечка партија

Бечка па́ртија је шаховско отварање које почиње потезима:

1. e2-e4 e7-e5 2. Сб1-ц3.

Историја[уреди]

Беч, некада један од шаховских центара света, ушао је у историју шаховских отварања захваљијући својим шахистима. Они су средином XIX века анализирали отварање чији је циљ да се потезом 2. Сб1-ц3 прво онемогући противудар да д7-д5 (као што је случај у Фалкберовом противгамбиту и да се тек тада пешак постави на ф2-ф4. На челу бечких шахиста који су заслужни за анализе и пропагирање овог отварања био је Хампе (1814—1876). Бечку партију, које данас нема на већим шаховским турнирима, касније су анализирали велики мајстори шаха Жак Мизес и Рудолф Шпилман (1884—1942). Ово отварање су са успехом за белог примењивали Рудолф Шпилман и Бент Ларсен.

Основне варијанте[уреди]

После 2. Сб1-ц3 црни има два главна наставка:

  • 2…Сф8-ф6 — најраспрострањенији. Тада је бели пред избором:
    • 3. ф2-ф4 — прелазећи на игру у духу краљевог гамбита
    • 3. Лф1-ц4 — тежећи да добије позицију у духу ловчевог отварања. На напад 3…Сф6:e4 са идејом на 4. Сц3:e4 се одговара са 4…д7-д5, при чему је боље не наставити 4. Сц4:ф7+ Kpe8:ф7 5. Сц3:e4 d7-d5, што води ка предности црног, а 4. Дд1-х5 Се4-д6 5. Лц4-б3 Сб8-ц6 6. Сц3-б5 г7-г6 7. Дх5-ф3 ф7-ф5 8. Дф3-д5 Дд8-e7 9. Сб5:ц7+ Kpe8-д8 10. Сц7:a8 б7-б6.
  • 2…Kб8-ц6 — мање активан, а притом и редак потез.

Бели се може сачувати од ове варијанте потезом 3. Сг1-ф3, прелазећи у Игру четири скакача.

Литература[уреди]

  • Константинопольский А. М., Лепешкин В. Ф. Венская партия. М., ФиС, 1989. ISBN 5-278-00168-2