Двоуснени назал

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Билабијални назал)
ИПА – број 114
ИПА – текст m
ИПА – слика {{{imagesize}}}
Ентитет m
X-SAMPA m
Киршенбаум m
bilabial nasal.ogg Звук

Билабијални назал или двоуснени назал је сугласник који се користи у готово свим говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској алфабети који представља овај звук је m.

Глас се појављује готово без изузетка, али неколико језика (нпр. мохикански језик) су познати по недостатком овог звука.

Карактеристике[уреди]

Карактеристике билабијалног назала:

Појава[уреди]

Језик Реч ИПА Значење Напомене
арапски стандардни[1] مطابخ [mɑˈtˤɑːbiχ] 'кухиње' Погледајте арапску фонологију
јерменски իմ [im] 'мој'
каталонски[2] immens [imˈmɛns] 'огроман' Погледајте каталонску фонологију
кинески мандарински 母親/mǔqīn [mu˨˩ tɕʰin˥] 'мајка' Погледајте стандардни мандарински
чешки m [mʊʃ] 'човек' Погледајте чешку фонологију
холандски[3] mond [mɔnt] 'уста' Погледајте низоземску фонологију
енглески him [hɪm] 'он' Погледајте енглеску фонологију
фински minä [ˈminæ] 'ја' Погледајте Финску фонологију
француски[4] manger [mɑ̃ʒe] 'јести' Погледајте Француску фонологију
грузијски[5] სა [ˈsɑmi] 'три'
немачки rühmen [ˈʁyːmən] 'хвалити' Погледајте немачку фонологију
грчки μάζα [ˈmaza] 'груда' Погледајте савремену грчку фонологију
хинди मकान [məkaːn] 'кућа' Погледајте хинди-урду фонологију
мађарски ma [mɒ] 'данас' Погледајте мађарску фонологију
италијански[6] mamma [ˈmamma] 'мама' Погледајте италијанску фонологију
јапански[7] 乾杯/kampai [kampai] 'наздрава' Погледајте јапанску фонологију
корејски 엄마/eomma [ʌmma] 'мама' Погледајте корејску фонологију
малтешки ilma [ilma] 'вода'
норвешки mamma [ˈmɑmːɑ] 'мама' Погледајте норвешку фонологију
пирахашки baíxi [màíʔì] 'родитељ' алофон са /b/
пољски[8] masa [ˈmasa] 'маса' Погледајте пољску фонологију
португалски[9] mato [ˈmatu] 'ја убијам' Погледајте португалску фонологију
руски[10] муж [muʂ] 'муж' Разликује се од палатализоване верзије. Погледајте руску фонологију.
српски милина/milina [milina] 'уживање'
шпански[11] grumete [gɾuˈme̞te̞] 'кабине дечак' Погледајте шпанску фонологију
Свахили miti [ˈmiti] 'дрва'
шведски mask [mask] 'црв' Погледајте шведску фонологију
цезки мец [mɛ̝t͡s] 'језик'
турски benim [benim] 'моје' Погледајте турску фонологију
вијетнамски me [mɛ] 'мама; индијска урма' Погледајте вијетнамску фонологију

Извори[уреди]

Библиографија[уреди]

  • ((en)) Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Каталонски“, Журнал Међународног фонетског друштва 22 (1-2): 53-56, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „Европски португалски“, Журнал Међународног фонетског друштва 25 (2): 90-94, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Илустрација ИПА-е: Француски“, Журнал Међународног фонетског друштва 23 (2): 73-76, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Gussenhoven, Carlos (1992), „Холандски језик“, Журнал Међународног фонетског друштва 22 (2): 45-47, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Jassem, Wiktor (2003), „Пољски“, Журнал Међународног фонетског друштва 33 (1): 103-107, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Кастиљски шпански језик“, Журнал Међународног фонетског друштва 33 (2): 255-259, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Okada, Hideo (1991), „Фонетска репрезентација: Јапански“, Журнал Међународног фонетског друштва 21 (2): 94-97, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian“, Natural Language & Linguistic Theory 21 (1): 39-87 
  • ((en)) Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Италијански“, Журнал Међународног фонетског друштва 34 (1): 117-121, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Стандардни грузијски“, Журнал Међународног фонетског друштва 36 (2): 255-264, ISSN 0025-1003 
  • ((en)) Thelwall, Robin (1990), „Илустрација ИПА-е: Арапски“, Журнал Међународног фонетског друштва 20 (2): 37-41, ISSN 0025-1003