Билећа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Билећа (Даниловград).
Билећа

Билећа
Билећа

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Билећа
Становништво
Становништво (2013) 8.220
Положај
Координате 42°51′50″N 18°24′46″E / 42.863762013515995, 18.412820989285112
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 491 m
Билећа на мапи БиХ
{{{alt}}}
Билећа
Билећа на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 89230
Позивни број 059


Координате: 42° 51′ 50" СГШ, 18° 24′ 46" ИГД

Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Билећа укупно је пописано 8.220 лица.[1]

Географија[уреди]

Билећко језеро

Билећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. 1966. године је изграђена хидроелектрана и створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.

Историја[уреди]

Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. У Другом свјетском рату y Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска а позната песма из НОБ-а по имену „Билећанка“ је настала у овом концентрационом логору.

Култура[уреди]

Билећа је сједиште ГКУД „Владимир Гаћиновић“.[2]

Спомен-соба[уреди]

У центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[3] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[3]

Спорт[уреди]

Билећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.

Клима[уреди]

Клима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13.4°С. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4.5°С, а најтоплији је јул са средњом темперауром 22.5°С. Годишња количина падавина је 1549 мм.


Клима Билећа
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 18,5 19,0 23,0 29,5 33,0 37,5 41,5 41,0 37,5 31,0 23,0 18,0 41,5
Средња температура, °C 4,5 5,5 9,0 13,5 19,0 21,5 22,5 22,5 20,5 16,5 10,0 5,5 13,4
Апсолутни минимум, °C −16,5 −16 −9 −1 5,5 9,0 11,5 11,5 5,0 −1,5 −8,5 −15 −16,5


Становништво[уреди]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5.631 3.882 2.810 1.725
Муслимани 1.286 841 828 279
Југословени 210 618 64 157
Црногорци 286 190 108
Хрвати 39 42 82 165
Македонци 23 14 20
Словенци 5 8 15
Мађари 8 14 3
Албанци 7 1 5
остали и непознато 391 51 22 14
Укупно 7.557 5.763 4.033 2.491
Демографија
Година Становника
1948. 1.270 [4]
1953. 1.563
1961. 2.491
1971. 4.033
1981. 5.763
1991. 7.557

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ^ „Смотра дјечјег фолклора“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012.. 
  3. ^ а б „Билећа: Спомен соба за 136 бораца“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 6. 2012. Приступљено 25. 6. 2012.. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Билећа