Биоград на Мору

Координате: 43° 56′ 16″ С; 15° 26′ 42″ И / 43.93782° С; 15.44491° И / 43.93782; 15.44491
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Биоград (вишезначна одредница).
Биоград на Мору
Биоград на Мору
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска жупанија
Основан10. век
Становништво
Становништво‍
 — 2011.Раст 5.569
 — густина148 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 16″ С; 15° 26′ 42″ И / 43.93782° С; 15.44491° И / 43.93782; 15.44491
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина2 m
Површина35,5 km2
Биоград на Мору на карти Хрватске
Биоград на Мору
Биоград на Мору
Биоград на Мору на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИван Кнез (ХДЗ)
Поштански број23210
Позивни број+385 23
Регистарска ознакаZD
Веб-сајт
Службена презентација града

Биоград на Мору (познато још и као Zaravecchia[1] - "Стари Задар") је град у Хрватској, у Задарској жупанији.

Географија[уреди | уреди извор]

Биоград, град и лука у северној Далмацији, налази се 28 km јужно од Задра. Смештен је на малом полуострву и копну. На његовој северној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су острва Планац и Св. Катарина (са светиоником). Просечна температура ваздуха у јануару је 7 а у јулу 24,5 °C, с просечним годишњим падавинама од 840 mm. У ували Солине налази се велика јавна, пешчана плажа окружена боровом шумом. Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и острвом Пашманом. Биоград је центар ревијере која обухвата Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на острву Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом острву.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Биоград на Мору је хрватски краљевски град који се први пут спомиње средином X века, док је у XI веку био седиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживео као престоница средњовековних хрватских владара, а године 1102. у њему је крунисан и угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бегунцима из Задра, те се назива и Zara vecchia. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. веку у Биограду је средиште хрватске народне војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака.

Године 1838. "Стари Задар" је тек "убого село" са 105 домова и 450 становника.[1]

Туристички развој Биограда почео је између два светска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-их. Први хотел саграђен је 1935. на месту данашњег хотела Илирија.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2001. Биоград на Мору је имао 5.259 становника.

Према попису из 2011. године, Биоград на Мору је имао 5.569 становника.[3]

Град Биоград на Мору[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.259 5.315 4.560 3.486 2.418 2.115 1.806 1.495 1.181 1.137 1.044 796 675 693 649
  • напомене:

Настао из старе општине Биоград на Мору.

Биоград на Мору (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.259 5.315 4.560 3.486 2.418 2.115 1.806 1.495 1.181 1.137 1.044 796 675 693 649
  • напомене:

До 1971. исказивано под именом Биоград.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Биоград на Мору је имало 5.315 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 4.488 84,44%
Срби
  
 409 7,69%
Југословени
  
 125 2,35%
Словенци
  
 20 0,37%
Муслимани
  
 11 0,20%
Македонци
  
 10 0,18%
Албанци
  
 7 0,13%
Црногорци
  
 6 0,11%
Мађари
  
 5 0,09%
Италијани
  
 4 0,07%
Немци
  
 4 0,07%
Бугари
  
 3 0,05%
Аустријанци
  
 2 0,03%
Пољаци
  
 2 0,03%
Словаци
  
 2 0,03%
Чеси
  
 2 0,03%
Румуни
  
 1 0,01%
остали
  
 3 0,05%
неопредељени
  
 146 2,74%
регион. опр.
  
 10 0,18%
непознато
  
 55 1,03%
укупно: 5.315

Индустрија[уреди | уреди извор]

Индустрија је базирана на пољопривреди, рибарству и туризму. Биоград је трајектна лука за острво Пашман.

Споменици и знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Завичајни музеј града Биограда на Мору

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Основна школа Марије Ешкиње
  • Средња школа Биоград на Мору

Спорт[уреди | уреди извор]

Спорски тимови :

  • Ватерполо пливачки клуб „Биоград"
  • Хрватски фудбалски клуб „Приморац"
  • Рукометни клуб „Биоград"
  • Атлетски спортски клуб „Маратон"
  • Атлетски клуб „Солине"
  • Карате клуб „Б"
  • Тениски клуб „Биоград"
  • Тениски клуб „Ас"
  • Једриличарски клуб „Биоград"
  • Ронилачки клуб „Албамарис"
  • Спортско-риболовно удружење„Подланица“
  • Пливачки клуб „Дупин"
  • Кошаркашки клуб „Биоград"
  • Одбојкашки клуб „Биоград"
  • Клуб одбојке на песку „Солине"
  • Јет ски клуб „Маестрал"

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ funtravel1 (24. 1. 2020). „Biograd na moru | Sve o Biogradu na moru | Cene putovanja |”. Fun Travel Niš. Приступљено 4. 2. 2023. 
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 7. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биоград_на_Мору&oldid=27686746”