Биоресорптивни стент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Биоресорптивни стент
Položaj stenta u krvnom sudu.JPG
ICD-10
ICD-9 00.40
MeSH D015607

Биоресорптивни стент, биоразградиви, биоапсорптивни или „привремени“ стент (енгл. bioresorbable stents) је медицинских уређај произведен од ресорптивног (растворљивог) материјала који се убацује у крвни суд или други унутрашњи канал организма, како би отклонило њихово сужење (стенозу) или зачепљење (опструкцију) и спречио застој у протоку крви, мокраће итд.

Традиционални стентови направљени су од металне мрежице и они остају у телу трајно или до њиховог уклањања разним хируршким интервенцијама. За разлику од њих биоресорптивни стентови имају исту намену, али су произведен од растворљивог, ресорптивног или апсорптивног материјала и после одређеног времена ишчезавају из организма. У многим случајевима, ови стентови имају и психолошку предност јер њихову уградњу многи болесници боље прихватају.

Историјат[уреди]

У овом тренутку у многим истраживачким центрима у свету у току је развој различитих врста биоресорптивних стентова. Пионирски рад у клиничком испитивању биоразградивих стентова назван Игаки-Тамаи стент почео је у Јапану. Основни материјал који се примењује у њиховој изради је полилацтат. Разни други полимери су тренутно у даљем развоју. Тренутно највећи је проблем, у развоју ове врсте стентова, њихова недовољно истражена биокомпатибилност са ткивима у која се уграђују.

Други правац у развоју биоресорптивних стентова развијају немачки произвођача медицинског уређаја, од којих је један „Биотроник“. Они су развили апсорптивни метални стент (АМС), од специјалне разградљиве легуре која је заснована на магнезијуму. Прва генерација ових стентова је тестиран у неколико клиничких студија и показала је добре механичке особине и биокомпатибилност стента. Ова врста стентова има карактеристике конвенционалног, којим се постиже добра и стабилна реканализација суженог крвног суда или канала и успорен процес њихове деградације и елиминације из организма.

Карактеристике[уреди]

Леком обложен стент

Употреба металних леком обложених стентова донекле је отклонила нека нежељена дејства класичних металних стентова, али су и даље задржалаи неке потенцијалне недостатке. Међу њима су;

  • предиспозиција за настанак тромботичних наслага на крајевима стента,
  • спречавање накнадне адаптације крвног суда на стент,
  • експанзивна адаптација (стварање препрека које захтевају хируршку реваскуларизацију) и
  • проблеми у току радиолошких снимања са мултислајсним скенером и магнетном резонантном томографијом. [1][2]

Да би се донекле превазишли неки од наведених недостатака у интервентној радиологији и кардиологији, неколико фирми је развило производњу биоресорптивних или биоапсортивних стентова. Као и метални стентови они се постављају на исти начин након катетеризације у сужени крвни суд како би обновили проток крви или другог садржаја и помогли ткивним структурама процес оздрављења. Током времена биоресорптивни стент се постепено раствара и ресорбује и на потпуно безбедан начин уклања из организма, које на тај начин остаје без сталног имплантата (стента).

Досадашње студије су показале да се најкритичнији период лечења крвних судова „стентовањем“ углавном завршава у периоду од три месеца [3][4]. и зато је циљ биоресорптивних или „привремених“ стентова да у потпуности подржи крвни суд или други канал током овог критичног периода, а затим се ресорбује и уклони из тела, када више није потребан.

До септембра 2009, примена биоресорптивних стентова је била ограничени на клинички испитивања и још увек није одобрена њихова масовна примена.

Технички услови[уреди]

Захтеви које морају да испуњавају биоресорптивни (биоразградиви) коронарни стентови према др Ванкатраману и сарадницима су следећи;[5]

  • Материјал од кога је стент израђен, као и његови деградациони производи морају бити биокомпатибилни.
  • Структурни интегритет, до почетка деградације (ресорпције), стент мора да одржи најмање шест месеци од уградње а пуна деградацију треба да настане тек након 12-18 месеци.
  • Деградација стента не сме да буде праћена одвајањем комадићима материјала који би он отпушта у лумен.
  • Стента мора бити разместив било његовим ширењем уз помоћ балон катетера или сопственим ширењем.
  • Након инплантације стент мора да буде безбедно „усидрен“ и не сме да мигрира у лумену. Стент такође мора да буда у стању да издржи структурне контракција мишића крвних судова.
  • Стент мора бити радиолошки непрозиран и да омогућава безбедну и лаку примену.

Види још[уреди]

Извовор[уреди]

  1. ^ Serruys, PW; Ormiston JA, Onuma Y, et al. (14. 3. 2009.). „A bioabsorbable everolimus-eluting coronary stent system (ABSORB): 2-year outcomes and results from multiple imaging methods“. Lancet 373 (9667): 897–910. DOI:10.1016/S0140-6736(09)60325-1. PMID 19286089. 
  2. ^ Ormiston, JA; Serruys PW, Regar E et al. (15. 3. 2008.). „A bioabsorbable everolimus-eluting coronary stent system for patients with single de-novo coronary artery lesions (ABSORB): a prospective open-label trial“. Lancet 371 (9616): 899–907. DOI:10.1016/S0140-6736(08)60415-8. PMID 18342684. 
  3. ^ Serruys PW, Luijten HE, Beatt KJ, et al. Incidence of restenosis after successful coronary angioplasty: a time-related phenomenon. A quantitative angiographic study in 342 consecutive patients at 1, 2, 3, and 4 months. Circulation 1988 February, vol.77-2 361–71
  4. ^ Post, MJ; Borst C, Kuntz RE (1994). „The relative importance of arterial remodeling compared with intimal hyperplasia in lumen renarrowing after balloon angioplasty: a study in the normal rabbit and the hypercholesterolemic Yucatan micropig“. Circulation 89 (6): 2816–2821. PMID 8205696. 
  5. ^ Venkatraman, S., Boey, F., and Lao, L. L., 2008, Implanted cardiovascular polymers: Natural, synthetic and bio-inspired, Progress in Polymer Science, 33, pp. 853–874.

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).