Битка код Вучјег дола

Битка код Вучјег дола
	Део Црногорско-турског рата (1876—1878)
	; Црногорска застава из битке, оштећена од турских метака.
Време	18. јули 1876.
Место	Вучји До код Билеће, Херцеговина
Исход	Одлучна црногорско-херцеговачка победа
Сукобљене стране
Књажевина Црна Гора и Брда; херцеговачки устаници	Османско царство
Команданти и вође
Никола I Петровић; Бајо Бошковић; Јоле Пилетић; Пеко Павловић; Петар Вукотић	Осман паша †; Селим паша †; Муктар паша
Јачина
17 црногорских батаљона; 11 херцеговачких батаљона; 4 топа	24 батаљона; 12 топова
Жртве и губици
72 погинула; (18 Црногораца, 54 Брђана и Херцеговаца) ; 118 рањених	4000 погинулих и рањених;; погинуо Селим-паша;; погинула 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра;; изгубљено око 3000 пушака и 21 застава;

Вучји до, зараван око 6 km источно од Билеће, у данашњој општини Никшић, Црна Гора, на којој се 1876. водила одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца, Брђана и Херцеговаца са друге стране.

У црногорско-турском рату 1876-78, црногорски Северни одред јачине 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона и 4 топа, после неуспеха на Бишини, повукао се из рејона Невесиња и прикупио 27. јула увече у селу Врбици с предстражама између Вучјег дола и Билеће. Тога дана кнез Никола је распоредио све снаге у 4 бригаде, а резерву од 6 батаљона задржао под својом непосредном командом.

Турске снаге (24 батаљона и 12 топова) под Мухтар-пашом наступиле су за Северним одредом и стигле у Билећу 27. јула 1876.

Битка[уреди | уреди извор]

Турци су 28. јула са 16 батаљона и 12 топова кренули правцем Билећа — Вучји до — Убли. У претходници су се налазила 4 батаљона и 2 топа под Селим-пашом; за њима су наступали 5 батаљона и 3 топа под Осман-пашом, са задатком да пре Вучјег дола скрену ка Голом брду (кота 1049) и Вардару (кота 1129) ради заштите левог бока главнине; главнина јачине 9 батаљона и 7 топова наступала је под непосредном командом Мухтар-паше, а испред ње башибозук (око 1000 људи).

Црногорско-херцеговачке предстраже изложене дејству артиљеријске ватре повукле су се на Кокот (кота 1249), Ковчег (кота 1216) и Голо брдо (кота 1049 и кота 1073). Бригаде из логора у селу Врбици кренуле су ка положајима Вардар — Ковчег и избиле колоном на десно крило под сердаром Јолем Пилетићем, на центар под сердаром Бајом Бошковићем и на лево крило под војводом Петром Вукотићем, за њим војвода Пеко Павловић, а књаз Никола са 6 батаљона на Кокот (кота 1249). У међувремену, турска претходница се под ватром црногорско-херцеговачких предстража развила у стрељачки строј, заузела Ковчег (кота 1216) и продужила према Кокоту, а снаге под Осман-пашом су преко Радмиловића Дубраве (део села Баљака) продужиле покрет према Вардару (кота 1129). За то време Северни одред избио је на положаје Вардар и Кокот и кад су се Турци приближили на 1000-1500 m кренуо им у сусрет. Мада без подршке артиљерије, која је била упућена у Убле, лево крило Северног одреда је у снажном налету разбило башибозук који је у бекству у пролазу, кроз редове низама, начео њихов морал. Северни одред је заузео на јуриш Ковчег (кота 1216), ликвидирао турску артиљеријску посаду и запленио топове; ту је погинуо Селим-паша; десно крило Северног одреда разбило је, за то време, колону под Осман-пашом, запленило топове, заробило цео батаљон Турака и Осман-пашу. Мухтар-паша успео је да развије за борбу само део главнине, коју су одмах напали већ развијени црногорски батаљони и натерали је да већим делом баци оружје и у паници побегне према Билећи. Разбијене турске снаге гонио је Северни одред до утврђења у Билећи, из којег је Мухтар-паша, сутрадан, одступио према Требињу.

У бици су Турци имали 4000 погинулих и рањених; међу погинулим сем Селим-паше налазила су се 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра; заплењено је око 3000 пушака, 21 застава, и др. Северни одред имао је 72 погинула и 118 рањених.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Црногорске новине из времена битке, Глас Црногорца, су писале о овој победи у духу косовског завета: "...за слободу српском роду... да косовски бој освети... у бој лете Косово да свете..." ^[1], стричеви кнеза Николе из Котора му честитају ту победу речима: "да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства..."^[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Гавро Вуковић, Рат 1876 Црне Горе са Турском^{[мртва веза]}, Цетиње 1929. (COBISS.SR-ID:30379271)
Љ. Полескић, Бој на Вучјем долу 28. јула 1876, Ратник, X/1940
Димитрије Трифуновић, пешадијски потпуковник у пензији, Вучји до, Војна енциклопедија (друго издање), том X, pp. 626, Војноиздавачки завод Београд, Београд 1975.
Милутин Миљушковић Велике црногорске битке:Вучји до и Фундина, Подгорица 1997. (COBISS.SR-ID:121793031)
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Поповић Липовац, Јован. Глас Црногорца, 2.8.1876, број 39., Побједа Црногораца на Вучјем долу, стр. 2. (PDF). Цетиње.
^ Петровић, Машан и Вуко (1876). Глас Црногорца, 26.7.1876, број 37., Из Котора, стр. 2. (PDF). Цетиње.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Поповић Липовац, Јован. Глас Црногорца, 2.8.1876, број 39., Побједа Црногораца на Вучјем долу, стр. 2. (PDF). Цетиње.

[2] Петровић, Машан и Вуко (1876). Глас Црногорца, 26.7.1876, број 37., Из Котора, стр. 2. (PDF). Цетиње.

[1]

[2]