Битка за Бању Ковиљачу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Бању Ковиљачу
Део Другог светског рата
Пошаљи фотографију
Време: 1. септембра - 6. септембар 1941.
Локација: Србија, Подриње, Бања Ковиљача
Резултат:
Победа ЧОЈВ
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Југословенска војска у отаџбини
ЧОЈВ
Трећи рајх
Нацистичка Немачка
Независна Држава Хрватска
Хрватска армија
Заповедници
Никола Радовановић
?
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Јадарски четнички одред, а од 3. септембра појачан са Церским четничким одредом 3. батаљон, 738 намачки пешадијски пук, а од 3. септембра појачана немачким и хрватским војним снагама, артиљерија и авијација
Губици
Наредник Обрен Поповић и цело једно одељење Број мртвих и рањених непознат
{{{подаци}}}

Битка за Бању Ковиљачу се одиграла од 1. до 6. септембра 1941. године између четника и Немаца за време Другог светског рата, одмах после ослобођења Лознице 31. августа 1941. Напад на Немце у Бањи Ковиљачи је била прва већа борба између Срба и Немаца, од завршетка Априлског рата. Јадарски четнички одред је извршио напад на Немце, којима је 3. септембра 1941. године стигло појачање, Немци су заједно Хрватима из Босне вршили демонстративне нападе према Лозници. Међутим, четницима је такође пристигло појачање Церског четничког одреда, који су вршили демонстративне нападе према Шапцу, са циљем како би осујетили покрет Немаца према њиховом угроженом батаљону у Бањи Ковиљачи. Током ових борби Немци су први пут употребили авијацију против српских устаника у Србији. Немци су се 6. септембра 1941. повукли из Бање Ковиљаче. Током ових борби, четници су у исто време бранили прилаз према Лозници из правца Ваљева, тада је дошло до чувене битке на Завлаци. Истовремено, четници су напали Немце и у Крупњу и после тродневних борбе ослободили и ово место. У победама код Лознице, Бање Ковиљаче, Завлаке и Крупња ослобођен је већи део Подриња што је охрабрило српске устанике. Четници су се у наредном периоду повезали са својим снагама у Шумадији, чиме су биле завршене припрема за четнички напад на Ваљево и наступ јачих четничких снага у долину Западне Мораве (Чачак, Краљево, Крушевац). Такође, Церски четнички одред у наредном периоду је наступио према Мачви са циљем напада на Немце у Шапцу.

Позадина[уреди]

На састанку четничких официра у манастиру Троноша 30. августа 1941. године донета је одлука о дизању устанка у Подрињу. Четници су 31. августа 1941. ослободили Лозницу, после чега је требао да уследи напад на Немце у Бањи Ковиљачи, где су држали најјаче снаге у овом делу Подриња.

Битка[уреди]

Јадарски четнички одред је према унапред утврђеном плану напао Немце у Бањи Ковиљачи 1. септембра 1941. године. У Бањи Ковиљачи Немци су имали знатне снаге, 3. батаљон 738. пешадијског пука, који је био смештен у хотелима Херцеговина и Далмација. Немци су од ова два хотела направили јака одбрамбена утврђења, око којих су поставили бодљикаву жицу и митраљеска гнезда.

Напад на Немце у Бањи Ковиљачи предузео је Јадарски четнички одред, а за команданта ове операције постављен је потпуковник Никола Радовановић. Први јуриш на Немце су извеле јединице под командом капетана Богдана Дрљаче и резевног поручника Георгија Бојића. Међутим, Немци су пружили жесток отпор и успешно одбијали сваки четнички напад, њихов циљ је био да се одрже све док им не стигне појачање најближих гарнизона из Независне Државе Хрватске и из Ваљева, где су Немци држали јаке снаге.

Немци су добили 3. септембра 1941. године и подршку артиљерије са босанске стране (НДХ), поред артиљерије, четничке положаје је напала и авијација, после чега је уследио наступ хрватских снага јачине једног батаљона који је прешао Дрину и напао четничко лево крило на падинама Гучева. Са друге стране, четници под командом поручника Лазара Савића су били потиснути од Немаца и Хрвата који су се пребацили преко Козлука.

Поручник Георгије Бојић се истог дана вратио са појачањем како би зауставио немачко и хрватско напредовање. Такође, Церски четнички одред, под командом Драгослава Рачића је исто пристигао као појачање, после чега су четници кренули у против напад. Велике борбе су вођене у ноћи 4. и 5. септембра 1941. Немци су тада прибегли ратном лукавству, они су поставили испред својих положаја код парка жице кроз коју су пустили струју високог напона. Наредник Обрен Поповић, не знајући за то, одлучио је да се пробије до хотела Херцеговина одакле су Немци жестоком ватром обасипали четничке положаје. Четници су знали да ако падне најјаче немачко утврђење, онада ће пасти и цела Бања. Поповић је са бомбом у руци предводио четнички јуриш. Међутим, на стази налетеше на жицу високог напона и падоше сви као покошени. Погинуло је цело одељење на челу са наредником Поповићем.

Настављене су борбе и током ноћи 5. и 6. септембра 1941. Четници су тада предузели одлучујући јуриш, успели су да се пробију до Хотела Херцеговина прескачући жице под напоном и кроз прозоре убацивши бомбе, настала је паника и повлачење Немаца, у исто време повукли су се и Хрвати. Четници су 6. септембра прославили рођендан краља Петра у ослобођеној Бањи Ковиљачи.

Извори[уреди]

  • С. Живановић, Трећи српски устанак, Нови поледи, Крагујевац, 2000.
  • Душан Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића, Крагујевац, 2001.
  • Милослав Самарџић, Борбе четника против Немаца и усташа 1941—1945, први том, Нови погледи, Крагујевац, 2006.
  • М. Батановић, ПОДРИЊСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД - ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА http://www.znaci.net/00001/37_11_9.htm

Спољашње везе[уреди]