Битка за Вуковар

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Битка за Вуковар
Део рата у Хрватској
Тешко оштећени водоторањ у Вуковару
Време: 25. август - 18. новембар 1991. Локација: Вуковар Резултат: победа ЈНА Узрок битке: Промене у територији: Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
ЈНА ТО Србије СДГ	Збор народне гарде хрватска полиција ХОС
Заповедници
†Младен Братић Живота Панић Миле Мркшић Веселин Шљиванчанин Жељко Ражнатовић Аркан	†Благо Задро Миле Дедаковић Бранко Борковић
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}}	{{{јединице2}}}
Јачина
око 36.000 у зависности од фазе битке	1800 до 2000 у самом граду
Губици
незваничне српске процене 1103 погинула 2500 рањених	званичне хрватске процене 921 погинулих 770 рањених 1527 заробљених
{{{подаци}}}

Битка за Вуковар је 87-дневна опсада Вуковара од стране Југословенске народне армије, уз помоћ разних српских локалних и добровољачких снага од августа до новембра 1991. током рата у Хрватској. Битка се завршила поразом локалног Збора народне гарде, великим разарањем Вуковара и великим бројем мртвих и побеглих.

Битка је била значајан и симболички губитак за Хрватску, која није повратила контролу над градом до 1998.

Вуковар пред битку

Вуковар је важан регионални центар на граници Хрватске и Србије, који се налази на десној обали Дунава. Он је важна лука и центар пре рата етнички измешане области. У општини је по попису из 1991. живело 84.189 становника, од чега су 36.910 (43,8%/) били Хрвати, 31.445 (37,4%) Срби, 6124 (7,3%) Југословени1375 (1,6%) Мађари и 8335 (9,9%) осталих.

У самом Вуковару је живело око 45.000 људи почетком 1991. Мала већина (52,98%) становништва града су били Хрвати, док су Срби чинили 36,28% становништва. Већина Срба је живела у центру града, док су Хрвати живели у индустријским предграђима. Пре 1990, становништво је било врло интегрисано, са необично великим процентом мешовитих бракова и људи који су се изјашњавали као Југословени, а не као Хрвати или Срби.

Док је на изборима 1990 у Хрватској победио ХДЗ са националистичком реториком, дотле је у Вуковару победила странка реформисаних комуниста. У јулу 1990. године, скупштина општине Вуковар, у коме су већина били Срби и пројугословенски оријентисани Хрвати, одбило је да прихвати нови устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина. Хрватска влада је због тога наоружавала паравојне снаге тобоже као резервну полицију, да би осигурала превласт на терену.

Увод у битку

Група активиста ХДЗ, предвођена Гојком Шушком, политичким емигрантом и успешним канадским угоститељом (касније министар одбране), пришуњала се Борову Селу и испалила три пројектила “амбруст”. Нико није погинуо, али су локални Срби, већ потпомогнути сународницима из Србије, појачали одбрану.

Напетост је појачана, када пада прва цивилна жртва у Хрватској. Док се враћао са првомајског уранка Србина Стевана Инића, рођеног 1928. године, убија Хрват Ђуро Геленчир, члан ХДЗ-ових паравојних формација.

Две недеље после плитвичког инцидента, за Први мај, неколико полицајаца из Осијека се ушуњало у Борово Село у намери да скине југословенску заставу, истакнуту у част празника, и постави нову хрватску заставу. Стражари су запуцали и двојицу ранили и заробили. Следећег јутра, двадесетак хрватских полицајаца ушло је аутобусом у Борово Село у намери да ослободи заробљене полицајце. Дочекани су паљбом. Дванаест их је погинуло.

Дана 25. јуна 1991, Хрватска је прогласила независност од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Српски народ у Хрватској се оштро побунила против овог чина, и прихватио се оружја. Подржавао их је српски лидер Слободан Милошевић као и вођство ЈНА. Хрватске паравојне снаге и полиција нису могле да се потпуно одвоје од Југославије, а да пре тога не покоре или протерају Србе и ЈНА.

У овом стадијуму југословенског конфликта, Милошевићеви и циљеви ЈНА су се у неколико тачака разликовали. Сматра се да је Милошевић желео да подржи напоре побуњених српских заједница да се отцепе од независне Хрватске и да се припоје Југославији. Вођство ЈНА је такође подржавало побуну Срба али је имало за циљ да онеспособи и укине нову хрватску државу и одржи Југославију. Према изјавама бившег начелника ЈНА Вељка Кадијевића, циљ ЈНА је био да уђе дубоко у Хрватску, заузме Загреб и уништи њене оружане снаге. Када би тај задатак био остварен, нова Југославија би могла да одређује своје западне границе. Кључни елемент овог плана је била употреба тешко наоружаних снага којим би се заузела област источне Славоније која је насељена Србима, да би се затим даље напредовало на запад до Загреба.

Регион је већ био у стању дугорочне политичке кризе. Водећа хрватска националистичка странка ХДЗ имала је мало директног утицаја на Општину Вуковар, јер на изборима 1990. године није добила ни једно од пет места за представнике општине у парламенту. У јулу 1990. године, скупштина општине Вуковар, у коме су већина били Срби, одбило је да прихвати нови устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина и око тога се сукобило са хрватском владом. Доминантна странка у скупштини општине била је Савез комуниста Хрватске. Србин Славко Докмановић, по струци пољопривредни инжењер, изабран је за председника Већа.

До пролећа 1991. године, хрватске паравојне формације су се наоружале у Вуковару. Биле су под вођством Мерчепа и имале су намере да започну са терористичким нападима на Србе. Српске паравојне јединице су сместиле своју базу у вуковарском приградском насељу Борово Село, у којем је већину чинило српско становништво. Милитантна пропаганда из Загреба је допринела заоштравању односа и радикализовала велики број грађана, утичући на њих да другу страну виде у најгорем могућем светлу. Стање напетости погоршано је акцијама појединих радикалних чланова ХДЗ-а који су извршавали нападе на српске цивиле и њихову имовину.

Рани стадијуми конфликта

Док се стање у источној Славонији погоршавало, у самом Вуковару је локални командант паравојних јединица Томислав Мерчеп стекао репутацију по бруталности према локалним Србима. Најмање 80 Срба је убијено или нестало приликом напада Мерчепових паравојних снага. Још пре првих жртава 9. априла 1991. године Докмановић је написао драматично писмо хрватском председнику Фрањи Туђману изјављујући "да је тренутно стање у Вуковару веома критично и да прети да сваког тренутка ескалира у међуетнички сукоб са могућим трајним, трагичним и непредвидивим последицама, што је посебно наглашено све учесталијим наоружавањем цивилног становништва које се наставља и које ствара атмосферу страха и потпуног одсуства поверења становништа у било коју владину институцију".

У покушају да одузме Србима локалну власт у општини Вуковару, влада у Загребу је сменила Општинско веће и његовог председника у јулу 1991. Они су замењени комесаром хрватске владе Марином Видићем Билијем. Ово је још више удаљило локалне Србе, а Били је схватио да терор над Србима има негативне последице по хрватске интересе на терену. Марин Видић Били је 18 августа 1991. написао драматично писмо целом хрватском политичком врху да Мерчепова група убија Србе, упада у српске станове, краде кола, камионе, диже кафиће у зрак, одводи Србе и убија их. Такво дивљање хрватских екстремиста изазвало је српски протуодговор, па је током јула и августа 1991. године хрватска влада прогресивно губила контролу над источном Славонијом, а српске снаге су често уз подршку јединица ЈНА које су биле стациониране у близини, побеђивале хрватске екстремне снаге и постављали барикаде и минска поља.

ЈНА је заузела позиције на другој страни Дунава, а бојни бродови ЈНА су патролирали реком. Спорадични минобацачки напади на Вуковар су почели у јулу, а далекометна артиљерија је почела да гађа град почетком августа. До краја августа је број становника града пао на око 15000. Становништво које је остало су сачињавали Хрвати, Срби и људи других националности. Вуковар је у том моменту већ био у великом делу окружен територијом под српском контролом, а од 25. августа почиње редовно гранатирање и ваздушни напади на град. Међутим, још увек није било покушаја да се град заузме. Борба се у принципу састојала у интензивној размени ватре између територија под српском и хрватском контролом.

Хрватске снаге

У Вуковару се под потпуном или делимичном опсадом налазило око 2000 припадника хрватских паравојних снага, 204. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и Министарства унутрашњих послова (МУП) Хрватске. Били су релативно слабо наоружани и имали су мало тешког наоружања, али су набавили додатно оружје након заузимања касарни ЈНА широм Хрватске. Ишле су им на руку и одбрамбене предности које је пружао градски терен. Цело време током битке за Вуковар десеци хиљада припадника хрватских снага покушавало је да уђе у Вуковар и помогне снагама у опсади. Веома дуго трајало је смењивање јединица у граду и долазак свежих снага и оружја. Веома дуго трајао је велики притисак на српске снаге, које су опседале град.

Миле Дедаковић - Јастреб — заменик команданта, и Бранко Борковић — командант хрватских снага, одиграли су кључну улогу у смишљању дефанзивне тактике која је задржала ЈНА ван Вуковара током дужег временског периода. Направили су здружену командну структуру која је створила једну бригаду од претходно одвојених елемената. Њихова тактика се базирала на интегрисаном одбрамбеном систему који је укључивао минирање прилазних путева, антитенковске тимове, снајпере и добро утврђене одбрамбене положаје. Ова комбинација је имала за циљ да успорава и разбија нападе ЈНА до момента када би контра-напад натерао ЈНА на повлачење.

Жртве

Југословенске/српске

Рат у Хрватској
Плитвичка језера – Борово Село – Касарне – Вуковар – Шкабрња – Госпић – Дубровник – Ловас – Саборско – Воћин – Откос 10 – Оркан 91 – Миљевачки плато – Лора – Масленица – Медачки џеп – Бљесак –Загреб– Олуја

Види још

• Инцидент у Боровом Селу
• Масакр на Овчари
• Вуковар, једна прича

Спољашње везе

• Vukovar – Final Cut (2006 Croat-Serb documentary film)

Портал о сукобима на простору СФРЈ

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Битка за Вуковар

Овај незавршени чланак Битка за Вуковар је везан за Распад СФРЈ. Користећи правила Википедије, можете га проширити.