Битка за Сингапур
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Битка за Сингапур | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата, Пацифички рат | |||||||||||||
Предаја Британаца |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
|
|
|
||||||||||||
| Ангажоване јединице | |||||||||||||
| {{{јединице1}}} | {{{јединице2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| 85.000 | 36.000 | ||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| 5.500 мртвих, 80.000 заробљених | 1.715 мртвих, 3.500 рањених | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка за Сингапур водила се током Другог светског рата када су снаге Јапанског царства напале утврђени савезнички град Сингапур. Борбе су трајале од 7. до 15. фебруара 1942. и резултовале су јапанским заузимањем града и највећом предајом британских снага и њихових савезника до тада. Око 80.000 индијских, аустралијских и британских војника постали су ратни заробљеници, уз око 50.000 заробљених током инвазије Малаје.
Садржај |
Позадина [уреди]
У 19. веку Британци су овладали Сингапуром што им је омогућило да контролишу поморски саобраћај и трговину у југоисточном делу Азије. Више од 100 година њихова превласт је била потпуна. 1930-их ојачао је јапански империјализам који је почео да угрожава колоније европских сила. Тако је на Сингапуру изграђен низ фортификација како би се спречио јапански десант с мора. Британци су Сингапур прогласили новим Гибралтаром како би нагласили да је неосвојив.
Битка [уреди]
Јапанци нису били нимало импресионирани арогантним држањем Британаца већ су припремали сопствене снаге за једну од својих највећих побједа у историји. Сингапур је био бомбардован већ 8. децембра 1941. (због временске разлике то се догодило истовремено с почетком напада на Перл Харбор). Британци су на јапанску флоту послали бојни брод Принц од Велса и тешку крстарицу Репулс, али оба брода су Јапанци потопили са око 90 авиона послатих из база у окупираној Француској Индокини. Британци су сматрали да им највећа претња долази од директног поморског десанта на острво. Јапанци су се међутим искрцали у Малаји и Тајланду и с лакоћом победили британске, аустралијске и индијске јединице ненавикле на борбе у прашуми.
С отприлике 65.000 војника јапански генерал Јамашита, са надимком Тигар с Малаје напредује кроз џунглу према сингапурском утврђењу. Иако бројнији Британци никако нису могли да зауставе јапанско надирање, а након битке код Јитре, гдје су претрпели пораз у сталном су повлачењу. У изузетно кратком року од само десет недеља јапанске јединице прешле су кроз 600 km тешко проходних малајских џунгли и дошле иза леђа британском утврђењу, са северне стране одакле британски стратези пре рата нису очекивали непријатеља. Завршни јапански напад на утврђење почео је 8. фебруара 1942. године и трајао до 15. фебруара када је сваки отпор британских снага престао. Британски командант, генерал-пуковник Артур Персивал, потписао је предају неосвојивог сингапурског утврђења, иако му је премијер Винстон Черчил заповедио да истраје у одбрани до краја.
Последице [уреди]
Јапанци су изгубили око 10.000 војника, а заробили су готово 130.000 војника Британаца и Комовелта. Заробљеници су касније одведени на градњу жељезнице у Бурму гдје их је око 12.000 умрло. Пораз је за Британце био још већи ако се узме у обзир да је број јапанских војника у борбама био мањи од британских снага.