Битка код Виторија Венета

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Виторија Венета
Део Првог светског рата

Битка код Виторија Венета
Време23. октобар3. новембар 1918.
Место
Виторио Венето, Италија
Исход одлучујућа италијанска победа
Сукобљене стране
 Краљевина Италија
 Уједињено Краљевство
 Француска
 Сједињене Америчке Државе
 Аустроугарска
Команданти и вође
Армандо Диаз
лорд Каван
Светозар Боројевић од Бојне
Јачина
57 дивизија
7.700 топова
52 дивизије
6.030 топова
Жртве и губици
38.000 убијених или рањених 300.000 заробљеника

Битка код Виторија Венета је последња битка италијанског похода у Првом светском рату. Одвијала се од 23. октобра до 3. новембра 1918. Победа Италије изазвала је колапс аустроугарске војске. Неки Италијани сматрају ту битку делом препорода, у коме је Италија добила данашње границе.

Позадина[уреди | уреди извор]

За време битке код Кобарида италијанска војска је изгубила 300.000 војника и била је присиљена да се повлачи. Италијани су се повукли више од 100 километара до реке Пијаве. Неуспех у бици код Кобарида довео је до смене Лујђија Кадорна. Нови главни командант италијанске војске постао је Армандо Дијаз. Дијаз је реорганизовао војску, блокирао непријатељско напредовање и стабилизовао је фронт око реке Пијаве. Нанео је аустријској војсци пораз у бици на Пијави.

Битка[уреди | уреди извор]

Италијанска армија је 23. октобра 1918. започела офанзиву уз помоћ савезничких снага. После преласка реке Пијаве, италијанска војска је заузела Виторио (који се од 1923. назива Виторио Венето) и напредовала је у смеру Трента, па је тиме претила да блокира повлачење аустроугарске војске. Аустријска војска се у почетку жестоко борила, али Италијани су се пробили кроз рупу, у коју су упутили појачања и тиме су сломили аустријску обрамбену линију.

Од 28. октобра Аустроугарска је покушавала да преговара о примирју. Италијани су оклевали да склопе примирје, јер су напредовали на фронту. Дошли су до Трента, Удина, а искрцали су се и у Трсту. Требало је неколико дана дипломатских напора све док није потписано примирје 3. новембра 1918. у Падови. Примирје је требало ступити на снагу 24 сата после потписивања. Због неразумевања многе аустријске јединице су прерано престале да се боре, а Италијани су снажно наступали са жељом да узму што више територија пре ступања примирја. Током тога италијанског напредовања много аустроугарске војске је заробљено.

Резултат[уреди | уреди извор]

Том битком завршен је Први светски рат на Италијанском фронту. Предаја Аустроугарске отежала је посао Немачкој тако да се није могла борити на још једном фронту.