Битка код Доброг Поља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Доброг Поља
Део Балканског фронта (Први светски рат)
PSF04.jpg
Време: 15. септембар 1918.
Локација: Добро Поље, Република Македонија
Резултат: Одлучна победа Антанте
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Бугарска Краљевина Бугарска
Застава Немачког царства Немачко царство
Застава Србије Краљевина Србија
Застава Француске Француска
Заповедници
Бугарска Георги Тодоров
Немачко царство Фридрих вон Шолц
Краљевина Србија Александар I
Краљевина Србија Живојин Мишић
Краљевина Србија Петар Бојовић
Краљевина Србија Степа Степановић
Француска Луј Франше д' Епере
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
26 батаљона и 146 артиљеријских оруђа 75 батаљона и 580 артиљеријских оруђа
Губици
огромни лаки
{{{подаци}}}
Српска кампања
Прва аустроугарска офанзива
(ЦерСремБосна)
Друга аустроугарска офанзива
(ДринаМачков камен)
Трећа аустроугарска офанзива
(Колубара)
Тројна инвазија на Србију
(Пад БеоградаМораваОвче ПољеКосовоМојковацАлбанија)
Топлички устанак
Солунски фронт
(ГорничевоКајмакчаланЦрна рекаДобро Поље)

Од 1. јануара до 13. септембра 1918. године био је застој на Солунском фронту. Ово време употребљено је на појачање фронта и на припрему одлучне офанзиве. У овом циљу, Командант савезничких снага на Солунском фронту генерал Франше д'Епере, сазвао је 3. јула конференцију, којој је присуствовао Начелник Штаба српске Врховне Команде војвода Мишић.

Мапа Пробоја солунског фронта

Припреме за одлучну офанзиву на целом фронту почињу 6. јула, и трају све до 13. септембра. Основна идеја плана за офанзиву била је да се нападом српских армија у планинском пределу између Сушице и Лешнице изврши пробој непријатељског фронта на ширини од 30 километра а затим брзом офанзивом, проширити фронт пробоја и енергичним напредовањем доћи до линије - Демир Капија - Кавадарци.

Припреме за пробој солунског фронта[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Солунски фронт

У јесен 1918. године, упоредо са офанзивом савезничких снага на западу припремана је и велика офанзива на Солунском фронту. Крајем децембра 1917. године на место генерала Мориса Сараја, постављен је командант савезничких војска на солунском фронту, француски генерал Алфред Гијома. По пријему дужности команданта Савезничких војска на Солунском фронту, генерал Гијома је тражио од српске Врховне Команде да прошири фронт своје војске, али Начелник Штаба српске Врховне Команде, генерал Петар Бојовић, није се сложио са тим и тражио је, напротив, да се српски фронт још више скрати. Као резултат ових несугласица дошло је до промена - на место генерала Гојиме, дошао је генерал Франше Д‘Епере, а на место генерала Бојовића дошао је војвода Мишић, чију је Прву армију примио генерал Бојовић. Врховну команду над целом савезничком војском имао је француски генерал Франше д’ Епере, а над српском, поред престолонаследника Александра и војвода Живојин Мишић. У зору 15. септембра 1918. генерал Франше де Епере наређује да се крене у пробој Солунског фронта, у коме је српска војска одиграла главну улогу и који се убраја међу најуспешније операције Првог светског рата. У 5.30 часова, после снажне артиљеријске припреме, дивизије првог ешалона Друге армије кренуле су у напад.

Распоред трупа на фронту српске војске[уреди]

Војвода Степа Степановић
  • Друга армија - војвода Степа Степановић на фронту: Сушица - Соко (17 км.). У првој линији: Шумадијска дивизија (десно крило), 17. француска колонијалана дивизија (центар) и 122. француска дивизија (лево крило). У другој линији: Тимочка дивизија, позади 17. француске дивизије, и Југословенска дивизија, позади 122. француске дивизије. На фронту ове армије било је укупно 351 оруђе. Према фронту ове армије била је цела 3 и део 2 бугарске дивизије.
Војвода Петар Бојовић
  • Прва армија - генерал/војвода Петар Бојовић на фронту Соко - Лешница (16,5 км.) У првој линији: Дринска дивизија (десно крило), Дунавска дивизија (лево крило). У другој линији: Моравска дивизија, позади средине фронта. На фронту ове дивизије пласирано је свега 203. оруђа. Према фронту ове армије био је део 2 и цела 4 бугарска дивизија. На расположењу Српске Врховне Команде била је Коњичка дивизија која је стајала позади Моравске дивизије, и 12 тешких оружја на Флоци.

План напада - Извршити пробој на делу фронта 2 армије између Камена и Сокола (9,5 км.), а затим ширити фронт пробојем у десно и енергичним напредовањем у правцу Демир Капије и Кавадараца. Прва армија потпомаже напад друге армије и енергично гони у правцу Црне реке. Трећег дана по предузетом нападу на фронту српских армија, извршити напад савезничким трупама код Дојрана, а деветог дана код Битоља, те да се фронт напада на српском фронту прошири на обе стране.

Хронологија пробоја Солунског фронта[уреди]

Пробој
Солунског Фронта
Пробој
Солунског Фронта
Пробој
Солунског Фронта
Пробој
Солунског Фронта

14. септембар - Од 08.00 часова, вршена је артиљериска припрема на целом фронту. На одсеку Друге армије, рушиће артиљериско дејство изведено врло добро, на одсеку прве армије, било је задовољавајуће.

15. септембар - Друга армија је дејствовала тако што Шумадијска дивизија заузима Слоново уво, Ветерник и Голу Рудину, а 17. француска дивизија је освојила ровове око Кравице. Непријатељ, појачан једним пуком врши три против напада на ову дивизију, али су сви напади одбијени садејством Шумадијске и Тимочке дивизије које нападају Борову чуку, коју и заузима Шумадијска дивизија и нападом на Облу чуку, коју заузима Тимочка дивизија. При крају дана француска дивизија потпуно заузима Кравицу, а 122 француска дивизија заузела је Добро поље и дошла у подножје Сокола. Прва армија, са десном колоном Дринске дивизије уз садејство 122. француске дивизије, напала је на Соко, али у напади у току дана пролазе без успеха. Када је лева колона Дринске дивизије зашла у непријатељске ровове на фронту: Соко - Градешница, тада је у току ноћи између 15 и16. септембра, Дринска дивизија са 122. француском дивизијом заузела Соко. На тај начин, за првих 24 часа напада, заузета је цела прва линија непријатељских ровова на српском фронту, сем малог дела на крајњем левом крилу Прве армије. Пред вече 15. септембра, обе дивизије, Југословенска и Тимочка, друге линије Друге армије изашле су испред дивизија прве линије, а српско – савезничка авијација је, и поред неповољних временских околности, извршила свој задатак у потпуности.

16. септембар - Друга армија, у току преподнева заузима са Југословенском дивизијом Козјак (К1810), најважнију тачку друге непријатељске линије. Непријатељ предузима против напад и успева да поврати Козјак, али је убрзо следио снажан јуриш Југословенске дивизије, која је дефинитивно заузела ову важну тачку. Остале дивизије ове армије утврђивале су заузете положаје. Прва армија наставља да напредује, и то по тешком и неприступачном терену, и осваја једну за другом непријатељску утврђену линију ровова и продире пуних 15. км. За то време, Моравска дивизија из друге линије прве армије избија на Козјачку косу и хвата везу са Југословенском дивизијом друге армије. Коњичка дивизија која је била у позадини Моравске дивизије, избија у ноћи између 16 и 17. септембра код Лабинице иза средине Дринске и Дунавске дивизије.

17. септембар - Друга армија, успева да савлада велики непријатељски отпор и избија са Југословенском дивизијом, уз садејство Моравске дивизије из Прве армије, на Кучков камен одакле продужава наступање ка Ђурковом камену. Тимочка дивизија осваја Тополац и прилази ка Студеној води. Све време пробоја 17. француска дивизија кретала се у позадини Југословенске, а Шумадијска у позадини Тимочке дивизије. 122. француска дивизија је задржана у рејону Доброг поља да би остала на располагању командантау савезничке војске. Прва армија, у јуришу терајући непријатеља испред себе, избија на линију: Кучков камен - село Мелници - село Бешиште. Коњичка дивизија је за то време стигла је до села Полчиште.

18. септембар - Друга армија, осваја са Тимочком дивизијом Блатац и надире ка Голупцу, а југословенска дивизиија допире до линије: Мрежинче - Конопиште. 17 француска дивизија долази на Козјак, а Шумадијска на Тополац. Прва армија избија предњим делом на Црну реку од села Полошко па све до моста Разим беја, док Дринска дивизија, својим већим делом одлази у село Виглиште да би била део армијске резерве. 18. септембра цела коњичка дивизија је стављена на располагање Друге армије и она дејствује, са једном својом бригадом испред леве колоне Југословенске дивизије, а са другом бригадом испред Дунавске дивизије у правцу Бешиште - Разим беј.

19. септембар - Друга армија избија на линију: Радња - Бохул - Моклиште, док Прва армија заузима прелазе на Црној реци од Разим беја до села Полошко. Бугари су, да би се супроставили надирању Прве армије довукли знатна појачања, али нису успели да сачувају своје положаје.

20. и 21. септембар - Обе српске армије предузимају снажно дејство тако што Друга армија надирући ка Вараду, успева да пресече две важне комуникације: Ђевђелија - Скопље и Прилеп - Градско, а Прва армија левом обалом Црне реке, надире и даље на запад. Таквим дејством направљен је у самом центру непријатељског фронта тако дубок пробој да су и крила почела да попуштају. Непријатељ, чији се највећи део снага налазио у рејону северно од Битоља, нагло је отступао да би дошао до правца Прилеп - Велес. Истовремено је почео и да се урушава и фронт око и у рејону Дојранског језера.

22. септембар - Друга армија заузима Криволак, упућујући Коњичку дивизију у разбијању непријатеља који се у паници повлачио ка Штипу. Прва армија снажно напада на непријатељску комуникацију: Прилеп - Дреново - Градско. Приликом повлачеља, непријатељске трупе су палиле сва своја складишта, али су нека од њих, и то у добром стању пала у руке Прве армије.

23. септембар - Друга армија осваја Градско, главно складиште непријатељске војске на прузи Скопље - Солун, а из Криволака надире ка Штипу, а Прва армија заузима теснац северно од села Дренова, и пресеца непријатељску комуникацију: Прилеп - Градско, а са фронталним деловима армије избија на комуникацију Прилеп - Велес.

24. септембар - Друга армија, прилази Штипу, а Прва армија избија на гребен планине Бабуне и надире ка Велесу.

25. септембар - Коњичка дивизија заузима Штип и наступа ка Церевом селу, док Друга армија избија на Овче поље, а Прва армија наступа ка Велесу.

26. септембар - Коњичка дивизија из Штипа напредује ка Кочанима. Друга армија остаје на Овчем пољу, а са једним одредом из Тимочке дивизије запоседа планину Градец у циљу осигурања десног блока фронта, до доласка савезничких трупа. Прва армија заузима Велес и креће се ка Овчем пољу ради успостављања везе са Другом армијом. У току дана један бугарски мајор, као преговарач упућен од стране Тодорова је дошао да моли команданта савезничке војске за обустављање операција у наредних 48 часова. Генерал Франше д, Епере је одговорио да се операције не могу прекидати, а Бугари, ако желе, могу послати своје делегате са својим предлозима за успостављањем мира.

27. септембар - Коњичка дивизија води борбу код Церевог села, а са једном патролом избија на српско - бугарску границу, док Друга армија и даље држи Овче поље, а Прва армија линију Велес - Свети Никола.

28. септембар – Обе српске армије наступају ка српско - бугарској граници на комуникацији: Куманово - Крива Паланка - Ђустендил.

29. септембарБугарска је у 23.00 часа потписала конвенцију примирја

30. септембар - У подне према конвенцији од претходног дана су обустављена сва непријатељства.

Рекли су о пробоју солунског фронта[уреди]

  • Српски војвода Живојин Мишић - Заповест српској војсци за пробој солунског фронта од 13. септембра 1918. године
    Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину!
  • Француски маршал Франше д'Епере - Извештај француској влади при пробоју солунског фронта крајем септембра 1918. године
    Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред.
  • Немачки цар Вилхелм IIТелеграм бугарском краљу Фердинанду октобар 1918. године
    Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. СРАМОТА!
  • Француски Маршал Франше д'Епере - Извештај крајем октобра 1918. године
    То су сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...
  • Бугарски краљ Фердинад - Крајем септембра 1918. године
    Ово је крај свих нас...

Литература[уреди]

  • Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918.. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 

Спољашње везе[уреди]